Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске и Општина Прњавор уручењем 10 ауто-сједалица родитељима са малом дјецом, приказом симулатора превртања возила и косе равни ученицима средњих школа на градском тргу у Прњавору те посјетом вртићу “Наша радост” указали су на значај и циљеве превентивне кампање “Лако је појас везати”.
Директор Агенције Младен Петровић истакао је у изјави новинарима да је према посљедњим урађеним индикаторима, степен везивања појаса на предњем сједишту око 80 одсто, а на задњим око 20 одсто, што се у наредном периоду мора побољшати.
“Важно је напоменути да се употребом појаса за 50 одсто смањује смртни исход или тешке повреде при саобраћајној незгоди” , рекао је Петровић.
Он каже да је Агенција носилац кампање која траје до 13. маја, а реализује се у сарадњи са Ауто-мото савезом /АМС/ Републике Српске , Министарством унутрашњих послова Републике Српске и Министарством саобраћаја и веза Републике Српске.
“Посјетом вртићима покушавамо да кроз едуковање најмлађих чланова друштва подигнемо свијест о значају везивања безбједносног појаса”, рекао је Петровић.
Јелица Лубура из АМС Републике Српске каже да се у овој служби, у сарадњи са свим другим субјектима безбједности саобраћаја, велика пажња посвећује саобраћајном образовању и васпитању дјеце.
Она напомиње да процес саобраћајног васпитања почиње од породице, наставља се у предшколским установама, основним и средњим школама и као завршна фаза припрема у ауто-школама.
“Велику улогу имају родитељи, јер дјеца усвајају основне навике гледајући правилно понашање родитеља који учествују у саобраћају, а у вртићу дјеца уче кроз прилагођене наставне садржаје, игру или гледањем цртаних филмова са проблематиком безбједности саобраћаја”, каже Лубура.
Лубура је нагласила да је циљ провођења свих превентивних активности припремити дјецу да буду безбједни учесници у саобраћају који ће поштовати саобраћајна правила и прописе и када буду одрасли људи.
Командир Полицијске станице Прњавор Миливоје Милијаш каже да је на подручју које оперативним радом покрива Полицијска станица Прњавор за прва три мјесеца ове године евидентирано смањење укупног броја саобраћајних незгода и саобраћајних незгода са настрадалим лицима, док није било евидентираних саобраћајних незгода у којима су дјеца задобила тјелесне повреде усљед некориштења ауто-сједалица.
Он је изнио и податак да је у току прошле године на подручју општине Прњавор регистровано 320 прекршаја некориштења безбједносног појаса, а у прва три мјесеца ове године евидентирано је укупно 47 прекршаја.
“Апелујемо на све учеснике у саобраћају да се придржавају прописа, користе безбједносни појас и дјечије ауто-сједалице јер на тај начин повећавају личну безбједност и безбједност осталих учесника у саобраћају” , рекао је Милијаш.
Данашњем догађају присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је напоменуо да општина Прњавор подржава све активности на промоцији безбједности учесника у саобраћају.
“Придружили смо се кампањи набавком седам ауто-сједалица за наше најмлађе суграђане, док је Агенција обезбиједила три”, појаснио је Томаш и додао да је подјела крајњим корисницима обављена на основу података из Полицијске станице Прњавор о 10 најмлађих суграђана.
СРНА Т.С.















Догађај је отворила Стелиана Недера, резидентна представница Развојног програма Уједињених нација (УНДП) у БиХ, а након тога одржан је панел дискусија са најуспјешнијим начелницима и градоначелницима локалних заједница које су учествовале у првој фази, а то су начелник општине Прњавор, Дарко Томаш, градоначелник града Градишка, Зоран Аџић, начелник општине Тешањ, Суад Хускић, начелник општине Жепче, Мато Зовко, предсједник Скупштине града Приједора, Мирсад Дуратовић те начелник општине Сански Мост, Фарис Хасанбеговић.
Општина Прњавор у првој фази остварила је висок учинак унутар система управљања резултатима, те је од почетне оцјене од 59,56 бодова, за четири године реализације свих пројектних активности, оцјењена са 85,05 бодова од укупно 100.
У просторијама Општине Прњавор данас су потписани уговори са пет повратничких породица којима ће у току ове године бити изграђени и реконструисани стамбени објекти, у оквиру пројекта Саудијског фонда за развој по систему „кључ у руке“.
Начелник општине, Дарко Томаш истакао је да је ријеч о веома важном пројекту. „Увјерен сам да данас са овим пројектом рјешавамо животна питања наших суграђана и зато је његова важност још и већа“, рекао је он, те захвалио федералном министру расељених особа и избјеглица Едину Рамићу за подршку и помоћ коју пружа општини Прњавор.
“Углавном је ријеч о набавци механизације – око 15 трактора, више од 80 прикључака и другим инвестицијама”, изјавио је Пашалић новинарима након састанка са руководством општине којем је присуствовао заједно са премијером Републике Српске Радованом Вишковићем.
“Ако то мјеримо бројем запослених радника, довољан је податак да је 2016. године било запослено 6.457, а крајем прошле године 7.512 радника, што је за 1.000 радника више у посљедњих пет година”, нагласио је Томаш.
Начелник општине Дарко Томаш напоменуо је да се стално повећава број пројеката кроз које су у протекле три године реализоване многе важне идеје младих људи, али се истовремено повећавају и издвојена средстава за ову намјену.
Дајана Мирковић из Прњавора, као прва Ромкиња студент ове образовне установе, каже да је поносна на овај пројекат јер се и сама нашла у незавидној ситуацији када је због недостатка новца морала да напусти факултет на коме се првобитно школовала, а сада има могућност да настави студије и гради каријеру.
Маријана Шећибовић, декан Високе школе за туризам и менаџмент из Коњица напомиње и да је вријеме да се у БиХ прихвати систем цјеложивотног образовања, као што је то случај у развијеним земљама, јер се каријера гради током читавог живота, а не само током радног вијека. „Наше студенткиње су направиле одличан пројекат који смо данас представили у општини Прњавор, а чији је циљ да се помогне свим категоријама жена, да подстакне на стицање нових знања и усавршавање јер се захтјеви и потребе тржишта брзо мијењају“, рекла је она, те захвалила начелнику општине на пријему.
„Не сматрам да имају неке додатне проблеме у односу на комплетно становништво које овдје живи, што је резултат и њихове жеље да буду укључени у све друштвене активности“, рекао је Томаш.