Вијести

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске организовало је манифестацију „ДАН ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ СРПСКЕ“ на фарми „Јокић“ у Великој Илови код Прњавора. Ова манифестација је по први пут окупила органске произвођаче Републике Српске на којој се презентовао летак за потрошаче како да препознају органски производ на тржишту, а произвођаче информисало о листи регистрованих средстава за заштиту биља која су дозвољена у органској производњи.

Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Горан Бурсаћ истакао је да се задње двије године органска производња знатно ставила у фокус и да се број органских произвођача удвостручио. „Од стране министарства пружена је велика подршка како би ова производња имала могућност да се развија и напредује. У односу на прошлу годину, ове године је удвостручена линија подстицаја у финансијском смислу да би људима који се баве овим послом створили додатан мотив“, рекао је господин Бурсаћ.

“Захвалност ресорном министарству које је одабрало Прњавор и фарму „Јокић“ за обиљежавање ове манифестације. Породица Јокић кроз три генерације бави се пољопривредном производњом и прави су примјер одговорног и преданог приступа послу. Преко 5% укупне производње откупног млијека са наше Општине, произведено је на овој фарми. Развијајући свој властити бизнис, на прави начин развијају и нашу локалну заједницу”, ријечи су Дарка Томаша, начелника општине Прњавор.

Фарма „Јокић“ посједује 1500 квадрата за смјештај стоке, 70 хектара земљишта и 120 грла стоке, а њен власник Златко Јокић пољопривредом се бави још од 1980. године. „Већ 21 годину посједујемо цертификате за биљну производњу, а ове године смо укључили цертификацију сточарске производње и прераде, те се надамо да ћемо кроз двије године моћи да свој готови производ ставимо и на тржиште. Сљедеће што имамо у плану јесте производња сира“, рекао је власник фарме.

Циљ данашње манифестације јесте даље јачање органске производње, промоција произвођача и њихових производа и ово је јединствена прилика да се произвођачи међусобно упознају и повежу, размјене искуства, али и да се договоре за заједничке активности које се очекују у наредном периоду.

Овогодишње такмичење „Избор најуређенијих дворишта“ је завршено, а данас је организован пријем и награђени су власници најуређенијих дворишта.

Ласкаве тутуле “најуређенијег” освојили су: балкон Драгане Кљунић, у категорији најуређенији балкон, двориште Заједнице етажних власника Прњавор, улица Владе Винчића, у категорији заједнице етажних власника, Излетиште „Ивел“, у категорији двориште пословног субјекта, организације и јавне установе, домаћинство породице Сибинчић, у категорији домаћинство на село и двориште Николине Јањић, у категорији приватно двориште.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш рекао је након пријема, да манифестација има за циљ да подигне свијест о очувању и заштити животне средине.

“Имамо ситауцију да се једни те исти људи пријављују из године у годину и имали смо сугестију са стране, да требамо искључити побједнике из ранијих година. Сматрам да ово није нешто што се данас уради и траје годинама, него се улаже велики труд на дневном нивоу. Због тога је наше опредјељење било да свима дамо једнаку шансу и да никога не искључујемо”, закључио је Томаш.

Он је нагласио, да су због епидемиолошке ситуације правила избора била измјењена, али да су кандидати без обзира на начин избора, морали уложити много труда и енергије за побједу.

Славен Сибинчић, власник најуређенијег домаћинства на селу истиче да су ове године одбранили титилу најуређенијег и да настављају да раде на промоцији живота на селу и сеоског туризма. Циљ им је, истиче Сибинчић, да брендирају своје производе, и да их промовишу и у иностранству.

Власница најуређенијег балкона, Драгана Кљунић, рекла је, да се ове године први пут пријавила за такмичење и да је увјерена да постоји много лијепо уређених балкона , али да се људи не одлучују да их пријаве.

“Са сигурношћу могу потврдити да је у наше двориште уложено много труда, рада и љубави, и да већ годинама уназад женска страна наше породице заједно уређује двориште и узгаја цвијеће. Драго ми је што смо успјели доказати да и једно мало двориште са пуно асфалта и мало траве може да изгледа савршено уз цвијеће”, рекла је Адријана Јањић, кћерка власнице најуређенијег приватног дворишта.

Због актуелне пандемије правила “Избора за најуређеније двориште” су измјењена. Грађани су дворишта пријављивали искључиво електронским путем, од 3. до 27. јуна, а о побједницима су одлучили грађани. На адресу Општинске управе пристигло је укупно 36 пријава.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш упутио је честитку Меџлису исламске заједнице Прњавор и свим вјерницима исламске вјероисповијести поводом наступајућег празника Курбан-бајрама.

„Желим да вам овај велики празник донесе мир, благостање и међусобно разумијевање, те да га проведете у радости заједно са својим најближима, пријатељима и комшијама. Нека Вам Бајрам буде сретан, а бајрамски дани нека вас испуне вјером и снагом за све што предстоји“, наводи се у честитки.

Из прњаворског рибњака данас је уклоњена мања количина угинуле рибе, а у току сутрашњег дана посао око чишћења би требао бити завршен у потпуности, рекла је данас новоименовани стечајни управник „Рибњака“ Наташа Косић.

Она је у изјави новинарима истакла да је очишћен мањи дио рибњака у којем је надлежни инспектор пронашао 94 рибе.

„Угинуле животиње се адекватно складиште , односно посуте су кречом и закопане. Сутра ће бити ријешен већи дио тако што ћемо уклонити дио угинуле рибе, а други дио који је неприступачан због зарасле траве биће посут кречом”, прецизирала  је Косићева.

Косићева каже да ће, како би се у будућности спријечиле сличне ситуације, радници „Рибњака“ од сриједе почети да воде евиденцију о угинућима,приступиће се чишћењу канала и анализи воде.

На чишћењу рибњака у Штрпцима ангажовано је пет радника, а за сада није познато колика је тачна количина угинуле рибе.

Акционарском друштву „Рибњак“  дат је рок од 72 часа, почевши од данас,  да уклони угинулу рибу.

СРНА, Т.С.

“Рибњак” из Прњавора је акционарско друштво, односно приватно предузеће које је тренутно у стечају и док је тако одговорност за његово пословање сносе стечајни судија, управник и одбор повјерилаца јер су задужени за функционисање предузећа, рекао је начелник општине Прњавор Дарко Томаш.

Томаш је изјавио на данашњој конференцији за новинаре, коментаришући угинуће велике количине рибе у прњаворском рибњаку, да је од надлежних инспекцијских органа затражена провјера о правој ситуацији на терену, “а не да процјену штете раде поједини портали и квази новинари”.

“Јутрос сам имао састанак са новим стечајним управником Наташом Косић која ме увјерила да ће на професионалан начин приступити проблему и пронаћи рјешење”, рекао је Томаш и додао да има сазнања да су ветеринарски инспектори наложили уклањање угинуле рибе.

Он је изразио сумњу у информацију о количини угинуле рибе која је пласирана у јавност, наводећи да је у финансијским извјештајима “Рибњака” потребно провјерити којим количинама рибе располаже ово друштво.

“Треба бити опрезан са изношењем бомбастичних изјава. Очекујем да најкасније у понедјељак, 19. јула, добијемо све неопходне извјештаје инспекцијских органа и да се након тога, уколико је неопходно, приступи санацији терена”, истакао је Томаш.

Он је напоменуо да је новом стечајном управнику “Рибњака” понудио помоћ општине, уколико је потребна, за санацију и уклањање рибе како би се проблем што прије ријешио, и упозорио органе стечајног поступка да свој посао раде професионално, одговорно и на вријеме како се овакви случајеви не би понављали.

“Нећемо дозволити да се ‘Рибњак’ уништи као остала прњаворска предузећа, да приватни интерес надвлада јавни, што смо показали више пута”, додао је Томаш.

Он је истакао да угинуће рибе треба раздвојити од теме са нелегалним поступцима укњижавања више од 800 хектара пољопривредног земљишта у власништво “Рибњака”.

Томаш је подсјетио и да је стечајни поступак покренут на захтјев предузећа “Биспром” из Прњавора чији је власник Миладин Станић, посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске, као и да је на једној од раније одржаних сједница Скупштине општине затражио од Полицијске станице и других надлежних органа да се провјери основаност оваквог потраживања.

СРНА, Т.С.

Републички водни инспектор, републички еколошки инспектор и ветеринарски инспектор општине Прњавор започели су данас инспекцијски поступак код привредног субјекта “Рибњак” Прњавор због угинућа рибе које се догодило протеклих дана, те је наложено збрињавање овог отпада, саопштено из Инспектората Републике Српске.

У саопштењу се наводи да је ветеринарски инспектор општине Прњавор предузео мјере на збрињавању отпада животињског поријекла који је настао угинућем рибе, у складу са одредбама Закона о ветеринарству у Републици Српској и Закона о нуспроизводима животињског поријекла.

“Одговорном лицу је од надлежног ветеринарског инспектора наложено да у року од 72 часа предузме мјере на нешкодљивом збрињавању отпада, а у складу са упутама ветеринарског инспектора”, наводи се у саопштењу Инспектората Српске.

У саопштењу се додаје да је у дијелу надлежности водне инспекције, у смислу контроле функционалности објеката за коришћење и искоришћавање вода, увидом на лицу мјеста утврђено да у касетама у којима је дошло до угинућа рибе нема дотока воде због суше, а да нема алтернативних могућности за снабдијевање водом.

“С обзиром на то да републичка водна инспекција већ има покренут управни поступак према овом субјекту још од 2019. године, у којем је већ налагано предузимање мјера с циљем одржавања водног објекта рибњака, те да је јуче ријешено питање одговорног лица и именован нови стечајни управник, очекујемо да ће се сада створити услови за извршење наложених мјера”, наводи се у саопштењу Инспектората.

Из Инспектората додају да прњаворски “Рибњак” посједује важећу еколошку дозволу, којом су између осталог, дефинисане и мјере за управљање отпадом, гдје је прописано да се угинула риба и коровска риба изловљена у сезони уклања према упутству и уз надзор ветеринарског инспектора, те у том дијелу еколошки инспектор није имао основа за поступање.

СРНА

Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија посјетио је општину Прњавор и одржао састанак са начелником општине, Дарком Томаш. На  састанку се разговарало о тренутном стању и проблемима везаним за ову локалну заједницу, а такође и о реализацији планираних пројеката у наредном периоду.

Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ, истакао је да успијех Републике Српске, као и Босне и Херцеговине, зависи искључиво од рада локалних заједница. „Мој циљ јесте да у наредном периоду посјетим што већи број општина и градова наше земље, и да заједно са њиховим руководством разговарамо на тему заједничког дјеловања са циљем рјешавања проблема грађана“, казао је господин Тегелтија додавшти да је општина Прњавор међу првим  локалним заједницама која је својим радом изабрана за будућу сарадњу. „Чињеница је да је Прњавор стабилна локална заједница која има свој развојни програм и која успјешно иде ка постизању зацртаних циљева. Савјет министара БиХ пружиће помоћ у циљу рјешавања проблема водоснабдјевања кроз одговарајуће међународно финансирање. Ја сам сигуран да ћемо успјети реализовати неколико пројеката који су од важности за општину Прњавор. Највећа подршка увијек је долазила од стране Владе Републике Српске и сигуран сам да ће у овом случају тако и остати“ рекао је предсједавајући наглашивши да Савјет министара БиХ пружа велику подршку начелнику Томашу, да са својом управом ради оно што је неопходно за развој Прњавора.

Начелник општине Дарко Томаш се захвалио предсједавајућем на посјети општини Прњавор и подршци, коју је као функционер републичког нивоа, пружио Прњавору. „Претходне четири године биле су интензивне у смислу инвестиционог циклуса на подручју наше локалне заједнице. Уложено је преко 16 и по милиона марака, а од тог износа преко 10 милиона била су директна улагања Владе РС и вишших нивоа власти“, рекао је начелник.

Томаш је такође напоменуо да је Влада РС, док је господин Тегелтија био њен саставни дио, општини Прњавор без накнаде пренијела земљиште површине преко 120 хектара на којем је саграђена пословна зона „Вијака“, чија је тржишна вријеност преко 24 милона марака. „ Повећавамо средства у буџету, доприносимо развоју локалне заједнице отварањем нових радних мјеста и привредних субјеката, а данас смо се сложили да на исти начин наставимо и у наредном периоду“, додао је Томаш.

Што се тиче финансија, закључено је да општина Прњавор представља једну од најстабилнијих локалних заједница те да су у посљедње четири године сви извјештаји о извршењу буџета имали исказан суфицит, те да општина нема никакав проблем у текућим плаћањима.

Министарство привреде и предузетништва Републике Српске позива заинтересоване институције, организације и лица да присуствују јавној расправи о Нацрту закона о друштвеном предузетништву, која ће бити одржана према сљедећем распореду:

• Требиње, 22. јули у 11. 00 часова, Културни центар Требиње, биоскопска сала (Трг палих бораца 1),
• Источно Сарајево, 23. јули у 11.00 часова, Културни центар Источно Сарајево (Стефана Немање 6),
• Приједор, 26. јули у 11.00 часова, Завод за изградњу (Милоша Обреновића 18ц),
• Бијељина, 28. јули у 11.00 часова, Град Бијељина, велика сала (Трг Краља Петра I Караџорџевића 1)
• Добој, 29, јули у 11.00 часова, салa Скупштине Града Добојa (бивши Дом војске, Цара Душана 1)
• Бања Лука, 30. јули у 11.00 часова, конференцијска сала Владе Републике Српске (Административни центар Владе Републике Српске, Трг Републике Српске 1)

Народна скупштина Републике Српске је након разматрања Нацрта закона о друштвеном предузетништву, закључком број 02/1-021-500/21 од 21.06.2021.године, нацрт документа упутила у јавну расправу, а за организацију јавне расправе задужено је Министарство привреде и предузетништва.

Закон о друштвеном предузетништву предвиђа одређивање појма и циљева друштвеног предузетништва, услова за стицање статуса друштвеног предузећа, начин функционисања предузећа, успостављање савјета, стратешки оквир за ову област и надзор над спровођењем.

Нацрт закона о друштвеном предузетништву РС

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш рекао је Срни да ће затражити ванредну сједницу Скупштине општине о ситуацији у прњаворском “Рибњаку” након угинућа више од пет тона рибе, што пријети да изазове еколошку катастрофу ширих размјера.

Томаш је рекао и да очекује да данас у Прњавор дође републичка инспекција која ће утврдити право стање на терену.

“Када републичка инспекција заврши свој посао и будемо имали све потребне информације затражићу одржавање ванредне сједнице Скупштине општине на којој ћемо заузети важне ставове”, појаснио је Томаш и додао да је затражено да општинска и републичка инспекција предузму послове из своје надлежности.

Он је рекао да је очекивао да се оваква ситуација може догодити, због чега се још почетком марта информација о стању у “Рибњаку” нашла пред одборницима локалне скупштине и затражене су одређене мјере.

“Није ме ово изненадило с обзиром на то да је ријеч о огромним незаконитим радњама од уписа државног земљишта у приватну својину и покушаја његове продаје до покретања стечајног поступка. Тражили смо да Полицијска станица Прњавор и надлежни органи испитају све субјекте који су учествовали у таквим процесима и утврде шта је у позадини свега” , напомиње Томаш.

Предузеће “Рибњак” је у претходном периоду имало три стечајна управника, а тренутно је наступио правни вакуум јер нико не руководи стечајном масом.

Првобитни стечајни управник Радомир Предојевић, кога је Окружни привредни суд у Бањалуци смијенио због формалних разлога, рекао је Срни да је ситуација крајње незахвална.

“Суду сам дао изјаву у којој сам упозорио на еколошку катастрофу. Риба није нахрањена још од 2019. године, ја сам као управник договорио одређене количине хране, али је мојом смјеном то стало и руке су ми везане док не добијем рјешење о повратку на посао”, рекао је Предојевић.

Он је нагласио да ће, уколико републичка инспекција утврди да је настала еколошка катастрофа и да угинула риба угрожава животну средину, базени морати да буду исушени, а узгој рибе би био обустављен у наредних пет година.

Према првим незваничним процјенама, угинуће рибе догодило се због високе температуре ваздуха која је исушила водене површине, као и зачепљења канала и цијеви којима се рибњак наводњава.

СРНА, Т.С.