Највећи буџет Града до сада. Лоше стање електромреже, вршимо притисак на Електрокрајину. Реализујемо изузетно вриједне инфраструктурне пројекте. Инвестиција од 800 хиљада марака проширује вртић за 90 полазника. Послије реконструкције улица Новака Пивашевића и Хиландарске, на ред долазе још двије улице. Пословна зона попуњена, иде се на изградњу нове уз будућу трасу дијела регионалног пута Прњавор – Србац …
РП: Крај је године и вријеме је да се сумирају најважнији догађаји који су обиљежили ову 2025. годину. Шта бисте издвојили?
ТОМАШ: Тешко је издвојити једну ствар, али оно што смо се трудили јесте да у сваком сегменту живота свих наших суграђана покушамо направити одређени искорак. Посљедњих година бавили смо се рјешавањем проблема по граду јер је инфраструктура испод улица у веома лошем стању и непримјерена 21. вијеку, зато су била нужна велика улагања. Највећа таква инвестиција је реконструкција Улице Новака Пивашевића око градске тржнице до Хиландарске улице. Ако говоримо о појединачној вриједности, то је највећи пројекат, али оно што сматрам веома значајним за све наше грађане јесте изградња кина „Славица“. Кино је завршено и неопходно је само да још стигне опрема.
РП: Према којим параметрима Ви процјењујете да ли је година иза нас успјешна?
ТОМАШ: Оно што ми је посебно важно је наша привреда. Привредници у Прњавору су претежно производно оријентисани. Прњавор је локална заједница која се заиста може похвалити привредом. Немамо још комплетне податке за 2025. годину, али када говоримо о прошлој, укупан приход привреде је већи од милијарду и 160 милиона, добит привреде је око 80 милиона, а извоз 315 милиона марака, и то су сигурно импозантне цифре.
РП: Гледано у ширем контексту, ова година је у политичком смислу ипак била турбулентна и нестабилна?
ТОМАШ: Вјерујем да је и то утицало на то да не дођу неки инвеститори и да се не реализују неки послови. Наши домаћи привредници вјерују у стабилност и ту нема никаквих проблема, али то је вјероватно утицало на смањење контаката и генерално разговора с неким страним инвеститорима. Треба поставити питање је ли то можда и циљ страног фактора – да се ми бавимо наметнутим судским поступцима, борбом за надлежности, имали смо и наметнуте изборе. Као да желе да се бавимо неким другим стварима, умјесто да се развијамо и живимо све боље.
Буџет града највећи до сада – одговорићемо на захтјеве наше локалне заједнице
РП: Један од показатеља како живи наша локална заједница и да ли се развијамо је и буџет. Прије пар дана је усвојен буџетски оквир за 2026. годину, које су кључне одреднице тог документа?
ТОМАШ: Вриједност буџета Града Прњавора за наредну годину је 37 милиона и 800 хиљада марака. Увијек је занимљива тема задуженост, па бих прво истакао да су средства за отплату кредита и главнице, односно кредитна задужења у овој години, 7,78% од редовних прихода града. Врло добро знамо да је законски максимум 18% и да неке локалне заједнице у окружењу имају много већи проценат задужења од тих законских 18%, што довољно говори о томе како се воде финансије града и како се мисли о будућности.
Ми смо сада једина локална заједница у Републици Српској која стопу пореза на непокретност држи на најнижем законском минимуму. Зашто ово потенцирам? Ми годишње остварујемо приход по овом основу од око 300.000 марака, а када бисмо ову стопу подигли на ниво неких локалних заједница у окружењу, остваривали бисмо приход већи од 2,5 милиона. То потврђује да ми сваке године грађанима и привредницима оставимо у џепу два милиона марака. Према буџетском плану, имаћемо улагање од 3 милиона и 860 хиљада КМ. Ту не рачунам средства која иду из републичког буџета или средства Свјетске банке и Европске инвестиционе банке везана за градњу водоводних мрежа. Ово су нова средства која имамо на располагању и која ћемо моћи утрошити у наредној години. Након усвојеног ребаланса буџета, с обзиром на повећану градњу у Прњавору, имали смо додатни приход од преко 700.000 марака који није потрошен у овој години, што значи преко 4,5 милиона за инвестиције само из буџета града.
РП: Да ли ће буџет за наредну годину одговорити и осталим захтјевима наше локалне заједнице?
ТОМАШ: Убијеђен сам да хоће. Рецимо, за грантове, субвенције и помоћ становништву издвајамо више од 4 милиона или скоро 16% буџетских средстава. Посебно важна ставка је помоћ привреди и пољопривреди – 684.000 КМ, највећим дијелом као субвенције пољопривредним произвођачима (580.000 КМ). Издвојили смо и 500.000 марака за све спортске клубове, што је до сада највећи износ. Значајна средства предвиђена су и за младе: само за набавку уџбеника биће издвојено 250.000, за превоз ученика основних школа 439.000, стипендирање ученика и студената 343.000, студентске награде 35.000, те субвенционисање боравка дјеце у приватним предшколским установама 327.000 КМ, чиме је обухваћено 270 малишана.
РП: Ово је Ваша прва година новог мандата, али и прва година новог сазива градског парламента. Примјетно је да сједнице трају дуже, да има више расправе. Каква је Ваша оцјена рада Скупштине?
ТОМАШ: Сматрам да наша локална скупштина изузетно добро функционише. Мислим да и од стране позиције и од опозиције можемо чути изузетно пуно корисних и конструктивних приједлога. Поред чињенице да сједнице можда трају нешто дуже, мислим да нема узалудне расправе, као што то можемо да видимо у неким парламентима у окружењу. Посебно је важна чињеница да смо локални парламент довели на ниво међусобног уважавања и поштовања, што је важно јер на тај начин показујемо поштовање према грађанима који су нас бирали. Нема ни увреда ни псовки. Укратко, одлуке доносимо у демократској атмосфери.
РП: Протеклу годину обиљежили су проблеми у снабдијевању струјом, било је прекида у испоруци воде и недовољно очишћених саобраћајница од снијега. Да ли се из Прњавора врши притисак на Електрокрајину како би се мрежа убрзано реконструисала? Уосталом, имали сте оштријих реакција на ту тему.
ТОМАШ: Немам ја проблем да било коме из републичке власти или Електрокрајине кажем шта мислим, јер сматрам да само преносим оно што мисле грађани Прњавора. Они су мене изабрали да будем неко ко се бори за њихове интересе. Наравно, уколико се снијег на локалној путној мрежи не очисти довољно, то је моја одговорност и људи из Одјељења, али ми немамо ни надлежност ни одговорност над радом Електрокрајине и зато нам остаје само могућност неке врсте притиска или, другачије речено, молбе. Од Електрокрајине имам информацију да треба преко 20 милиона да се то ријеши, а они немају капацитете да то сами ураде; неопходна је помоћ републичких власти. Прије пар дана смо добили подршку републичких власти, односно Електрокрајине, у смислу да се тај проблем ургентно рјешава. Постајемо фрустрирани кад љети дува вјетар или кад зими падне само мало снијега. Ми немамо проблем са електромрежом, ми имамо катастрофу. Прошле године за Нову годину неке мјесне заједнице су по више од 10 дана биле без снабдијевања струјом. Грађани кроз рачуне плаћају одржавање мреже и то је њихова законска обавеза; рекао сам да сам спреман и тужити Електрокрајину у име привредника и грађана. Ми у Прњавору кад нестане струје палимо свијећу из два разлога: један је што се не види, а други што се молимо Богу да струја што прије дође. Мислим да они системски рјешавају проблеме, али кажем још једном, њихови капацитети без помоћи републичких власти нису довољни.
Капиталним инвестицијама поправљамо оно што деценијама није дирано.
РП: Овогодишње кључно улагање у инфраструктуру је реконструкција улица Новака Пивашевића и Хиландарске. Мијења се изглед улице код градске тржнице, добијамо још један кружни ток у граду. Како се дошло до тог рјешења?
ТОМАШ: Струка је рекла да је то оптимално рјешење. С овог мјеста се апсолутно ни на који начин не петљам у рад надлежних људи у одјељењима, а поготово струке. Имали смо посебан проблем с обзиром на то да није постојала одводња и тиме се деценијама нико није бавио, тако да се сада ради више под земљом него над земљом. То људима није претјерано видљиво, па се питају зашто се посао не завршава. Вјерујте, најмањи је проблем када се дође до асфалтирања. Ми смо сада изградили посебну канализациону мрежу у смислу фекалне канализације и одводње кишнице. Ако кажем да је само један шахт који је уграђен у земљу био тежак преко 6 тона, то најбоље осликава колики је то посао.
РП: Ове године имали смо неколико трагичних саобраћајних несрећа на дијелу магистралног пута поред града Прњавора. Тај путни правац је у надлежности Путева РС. Да ли сте имали контаката с њима и да ли ће се нешто радити?
ТОМАШ: У непосредној близини је много изграђених стамбених објеката, тако да је то сада постала градска улица. Неопходни су други режими саобраћаја, али како сте рекли, то је у искључивој надлежности државе, а не нашег града. Недавно сам разговарао с директором Путева РС да се комплетна дионица од једног до другог кружног тока санира. Неопходно је да се изграде пјешачки прелази на мјестима гдје становништво тренутно прелази улицу те да ти прелази буду на посебан начин означени, видљиви и освијетљени. Требало би да се освијетли цијела дужина те дионице магистралног пута. Очекујем да ће се током наредне године тај посао урадити.
Проширујемо пословну зону уз нову дионицу регионалног пута Прњавор–Србац око града Прњавора
РП: Прије неколико дана објавили сте да у пословној зони више нема слободних мјеста. Шта сада Прњавор може понудити потенцијалним инвеститорима?
ТОМАШ: У пословној зони имамо још неколико локација које су резервисане и очекујем да се привредници јаве како бисмо и ту провели поступак до краја. Треба истаћи да смо продали двадесетак локација и сви власници имају рок од двије или три године да изграде објекте и почну радити. Ми смо у просторном плану Републике Српске, али и нашег града, осмислили измјештање дијела регионалног пута Прњавор–Србац око града. Ријеч је о пробијању нове дионице од Бакуле у Доњој Илови, па до “Сага Комерца” у пословној зони. Око тог пута отворила би се нова пословна зона. Израдили смо пројекат те саобраћајнице, а у разговорима смо с републичким властима с обзиром на то да је ријеч о крупном инфраструктурном пројекту. Треба дефинисати финансијску конструкцију. То се неће десити наредне године, али за двије или три године биће видљивих помака у овом пројекту.
Најава пројеката за наредну годину – добре вијести за Прњаворчане
РП: Можете ли набројати шта ће се конкретно радити наредне године?
ТОМАШ: Имамо 3 милиона и 850 хиљада у буџету, имамо 700.000 марака из ове године које ће бити пренесене у 2026. годину, а имамо и пројекте водовода који иду преко Свјетске банке и Европске инвестиционе банке, тако да ће се пуно радити.
Посебно важан пројекат у идућој години биће проширење Дјечијег вртића „Наша радост“ за 90 полазника, односно биће дограђене још три учионице. Изражавам захвалност предсједнику Републике који је из свог буџета одобрио средства за ове намјене у износу од 800.000 марака.
Путеви Републике Српске су у овој години обезбиједили 800.000 марака за изградњу кружне раскрснице на излазу с аутопута „9. јануар“, повезивање с пословном зоном и магистралним путем. Та раскрсница кошта око 3 милиона и Путеви РС требају у идућој години обезбиједити та средства. У току је завршетак процеса издавања грађевинске дозволе и расписивања тендера, па очекујем да се у 2026. години тај пројекат почне реализовати.
Завршићемо опремање кина „Славица“, а очекујем и већа улагања Електрокрајине – то ће ми бити најдража инвестиција.
На простору код Ватрогасног дома изградићемо још један објекат који ће служити као архива Градске управе, јер је она тренутно смјештена у бившој згради СДС-а у главној улици. Тај простор у центру ћемо у цјелости препустити удружењима и организацијама које окупљају младе. Такође, на простору сточне пијаце изградићемо објекат за потребе ауто-школа и полагања возачких испита јер људи тренутно, поред полигона, стоје на отвореном. У разговорима смо с МУП-ом РС да се на истој локацији изгради нова зграда Полицијске станице и радовала би ме чињеница да то успијемо током наредне године.
Након потпуне реконструкције улице око градске тржнице, у наредном периоду биће неопходно на исти начин урадити Улицу Лазе Лазаревића (поред Дома здравља до Основног суда). Обезбиједили смо средства да на исти начин санирамо и улицу од Пекаре „Цвијета“, поред семафора до Основне школе „Никола Тесла“.
С обзиром на нови режим саобраћаја код тржнице, реализоваћемо иницијативу да се на простору старог ватрогасног дома, па до надвожњака, направе паркинг мјеста. Према нашој процјени, ту се може направити 70 паркинг мјеста, док и у гаражи предузећа „Градип“ такође има значајан број мјеста.
Значи, пред нама је изазовна година која би требало да буде у знаку развоја и реализације бројних пројеката.
Радио Прњавор
Томаш каже да је ово празнична честитка ученицима који су вриједно учили и показали знање кроз школске активности.