Вијести

Фонд здравственог осигурања Републике Српске уплатио је данас потребна новчана средства на рачун клинике Маса у Италији, како би дјевојчица Габријела Панић што прије била оперисана, рекао је начелник општине Прњавор Дарко Томаш, који се захвалио руководству Фонда здравственог осигурања на разумијевању за овај случај. Томаш је додао, да ће Општина Прњавор финансирати остале материјалне трошкове, као и превоз за дјевојчицу и родитеље. „Финансираћемо остале трошкове укључујући и превоз, као што смо финансирали и 2012. године приликом претходне операције. Родитељи неће имати никаквих трошкова, па сам им сугерисао да средства прикупљена од акције усмјере за лијечење дјевојчице Софије Мићевић“, рекао је Томаш.

Гордана Панић, мајка мале Габријеле захвалила се начелнику Томашу на помоћи и потврдила да ће прикупљења средства усмјерити за лијечење Софије. “Искрено смо захвални начелнику Томашу који је разговарао са руководством Фонда здравственог осигурања РС и замолио их да уплате средства потребна за операцију наше Габријеле. Средства која смо до сада прикупили у акцији биће усмјерена за лијечење Софијино лијечење“, рекла је Панићка. Дјевојчица Габријела Панић има срчану ману, синдром укршених вена на срцу и до сада је имала двије операције у Београду и Италији. Дјевојчици је сада потребна завршна операција која ће бити обављена у Италији у болници Маси. Средства потребна за операцију износе 15  хиљада еура. Рођаци и пријатељи Габријелиних родитеља покренули су хуманитарну акцију за Габријелу, која је почела првог априла.

фото: Александар Атић

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш и предсједник Скупштине општине, Жељко Симић посјетили су Фабрику обуће „Санино“, производни погон у Прњавору, гдје су са руководством предузећа разговарали о проблемима са којима се сусрећу, као и о могућностима преквалификације одређеног броја незапослених у евиденцији Бироа за запошљавање како би били на располагању овом предузећу.Начелник општине Прњавор Дарко Томаш рекао је да би у наредном периоду требало наћи начина да се радна снага која се налази на Бироу за запошљавање преквалификује у струке које су привреди потребне, конкретно предузећу „Санино“.

фото: Александар Атић

„Преквалификација не би требала бити трошак предузећа, него би радна снага при запошљавању требала бити већ едукована. Такође би се требала водити евиденција лица која се налазе на списку Бироа за запошљавање, а не желе прихватити понуђено запослење, како би Завод за запошљавање против истих могао увести одређене мјере.“, рекао је Томаш. Директор и власник предузећа за производњу обуће “Санино” Радован Пазуревић рекао је да ће ово предузеће у наредном периоду повећати број запослених у погону у Прњавору за 80 људи.

фото: Александар Атић

Пазуревић је подсјетио да је ово предузеће у протеклих неколико дана већ примило 40 радника, али да ће наставити са запошљавањем нових радника да би успјели да одговоре потребама и захтјевима пословних партнера. “Прије 11 година у Прњавору смо почели са двадесетак радника, а данас у нашим погонима ради 450 људи”, нагласио је Пазуревић. Он сматра да би већ од сљедеће школске године у Прњавору, Дервенти и другим срединама гдје постоје овакви производни капацитети требало почети са обуком дјеце након завршене осмогодишње школе да би се оспособили за рад, чиме би проблем недостатка квалификоване радне снаге био ријешен на најбољи могући начин.

фото: Александар Атић

“На Бироу за запошљавање у Прњавору нема школованих обућара, па ћемо у сарадњи са општином Прњавор и Заводом за запошљавање у етапама покушати да примимо нове раднике, обучимо их и укључимо у процес производње”, навео је Пазуревић. Предузеће “Санино” прошле године је извезло више од 1.650.000 пари обуће, од чега око 160.000 пари као готов производ, док су остало горњи дијелови.“Захваљујући том извозу, ми смо као фирма у Републику Српску унијели више од 19 милиона КМ нове вриједности”, истиче Пазуревић. Он је као велики проблем у пословању навео изостанак већег броја радника са посла, по разним основама. “Више од 10 одсто наших радника дневно не ради. То оптерећује процес производње, организацију рада и поставља се питање функционалности, односно докле то можемо издржати”, каже Пазуревић.

У поводу обиљежавања 8. априла, Свјетског дана Рома предсједник Скупштине општине Прњавор, Жељко Симић примио је делегацију ромских удружења која дјелују на подручју општине Прњавор. На састанку се разговарало о положају ове националне мањине, као и условима живота са посебним нагласком  на област образовања, здравља, запошљавања и економског оснаживања ромске популације. Представници ромских удружења указали су на проблеме са којима се сусрећу приликом запошљавања, образовања, изразивши очекивање да ће имати пуну подршку представника општинске власти у провођењу активности на унапређењу положаја Рома на подручју општине Прњавор. Ромска национална мањина представља најугоженију мањинску групу, која се суочава са тешким животним условима и локална власт посебну пажњу посвећује припадницима ове националне мањине.

Општина Прњавор је једина општина у Републици Српској/Босни и Херцеговини, па и шире која је стамбено збринула све ромске породице. Пројекат стамбеног збрињавања ромских породица проводио се у двије фазе. У реализацији овог пројекта Општина Прњавор је учествовала са 20 одсто потребних средстава, док је Министарство за људска права и избјеглице БиХ, “Каритас” Швајцарска и Влада Лихтенштајна учествовала са средствима у износу 460.000 КМ. Свјетски дан Рома, обиљежава се 8. априла у част првог Свјетског конгреса Рома одржаног од 8. до 12. априла 1971. године у Лондону, једног од најважнијих догађаја у историји Рома. На том конгресу усвојене су одлуке о ромској застави и службеној химни. Први конгрес Рома у Лондону резултирао је и проглашењем службеног ромског језика, као и прихватањем службеног назива ˝Ром˝, што на ромском језику значи човјек.

фото: Александар Атић

Данас је на општинском састанку, на иницијативу начелника општине Прњавор, Дарка Томаша, а уз присуство представника Привредне коморе Републике Српске и Њемачког друштва за међународну сарадњу (GIZ) покренут поступак испуњења “BFC SEE” стандарда, тј. сертификације општина и градова са повољним пословним окружењем.

Овај јединствен програм за побољшање квалитета услуга и информација које локалне самоуправе у региону Југоисточне Европе пружају привредницима, даје смјернице општинама и градовима како да креирају добру пословну климу и уведу стандарде ефикасне и транспарентне локалне администрације. На тај начин ће постојећи приврединици, као и потенцијални инвеститори, добити информације и услуге из надлежности локалних самоуправа, али и када су у питању послови и процедуре у надлежности институција које дјелују на републичком нивоу.

фото: Александар Атић

Циљ “BFC SEE” програма, прије свега, јесте увођење иновација у начину на који се промовишу локални потенцијали, као и проналажење конкретних рјешења за побољшање пословног окружења.