Вијести

У скупштинској сали данас је одржана прва сједница Радне групе за утврђивање статусног питања пројекта „Повелич“. Радну групу је именовао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић, са циљем утврђивања статусног питања пројекта „Повелич“. „Тачком 9. Протокола о сарадњи између Општине Прњавор и Одбора за изградњу Повелича дефинисано је да се у периоду завршетка пројекта „Повелич“ именује радна група, која ће дефинисати статус самог пројекта. Будући да у пројекту „Повелич“ поред Републике и Општине значајно учешће има и локално становништво, које је издвојило око 2.5 милиона марака за изградњу овог пројекта, онда је сасвим логично да се изнађе начин или модел, како би и оно неким дијелом могло да партиципира у самом власништву читавог пројекта“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић је нагласио, да радна група има задатак пронаћи модел како дефинисати статус, будући да су то пионирске активности на овим просторима, али и како пронаћи законски оквир за дефинисање статусног питања. „Чланови радне групе су три правника, као и два члана Одбора за изградњу Повелича, Богољуб Санчанин и Небојша Тодић, који је изабран и за предсједника ове радне групе“, рекао је Гатарић. Он је нагласио, да је су ове активност веома добре, јер уколико се успије учинити да грађани од овога имају корист, онда ће овај модел послужити као примјер. „Локални парламент је усвојио Стратегију водоснабдијевања и веома је битна чињеница да ће у августу мјесецу анкетари испред Савјета мјесних заједница спроводити анкету на оним подручијима гдје није системски ријешен проблем водоснабдијевања. На овај начин ћемо видјети интересовање наших грађана, а касније ће нам пројекат „Повелич“ послужити за примјер да се и на другим подручијима на исти начин ријеши ова проблематика“, рекао је Гатарић. Небојша Тодић, предсједник Радне групе за утврђивање статусног питања пројекта „Повелич“ је рекао да је ово тежак задатак, али да очекује да Прњавор буде прва општина која ће једним партнерским односом признати грађанима уложени новац, наглашавајући да овај пројекат обухвата око 1.800 домаћинстава.

Удружење грађана „Срце на длану“ позива волонтере са подручја општине Прњавор да се укључе у организацију хуманитарне акције „Срцем за Ведрану“. У мјесецу августу потребни су волонтери, који би, како је планирано, дежурали на хуманитарном штанду са кутијама за новчане донације, који ће бити постављен на градском тргу у Прњавору. Волонтери који желе учествовати у акцији, за све информације могу се обратити Станиславу Кудрићу на број телефона 065/203-468. Четрнаестогодишњој Ведрани Кудрић из Доњe Иловe, која је рођена без плућне артерије, потребна је помоћ хуманих људи како би прикупила 43.000 евра за операцију у Њемачкој. Овој дјевојчици је три дана по рођењу откривено опасно обољење, због чега је одмах упућена на лијечење у Београд. Захваљујући хуманистима, који су прикупили новац за операцију, маленој Ведрани је 2007. у Њемачкој уграђена вјештачка артерија. Ипак, то није био крај њеним мукама. Сада јој је неопходна замјена артерије, а нова операција би требало да буде обављена 21. октобра ове године. До тада је потребно прикупити 43.000 евра. Удружење грађана “Срце на длану” покренуло је у понедељак хуманитарни број 1415 за помоћ Ведрани, који ће бити активиран до 30. августа.

Наступ фолклорних ансамбала удружења Чеха, Пољака и Украјинаца и промоција традиционалних кухиња националних мањина које живе на подручју општине Прњавор обиљежили су вечерашњи фестивал националних мањина “Мала Европа”.

Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, каже да су сви који су се вечерас нашли на градском тргу имали прилику да уживају у шароликости и љепоти, у манифестацији културе, младости, различитости које спајају разне народе.

“Ово је начин да представимо нешто по чему се Прњавор разликује од других средина, а то је велики број народа који у заједништву живе више од 120 година”, рекао је Гатарић.

Један од гостију фестивала био је и амбасадор Украјине у Загребу, Александар Левченко, који је рекао да је разноликост народа богатство не само Прњавора, већ и Републике Српске и БиХ.

“Драго ми је да је ова општина препознала вриједност националних мањина и култура који припадају европским земљама. Овај потенцијал можемо материјализовати контактима са матичним земљама не само у културном, већ и у економском и привредном смислу”, каже Левченко.

Предсједник Украјинског културно-умјетничког друштва “Тарас Шевченко” из Прњавора, Штефица Бороденко, истакла је да ово друштво на фестивалу учествује свих седам година од како постоји манифестација.

“Вечерас смо представили наше традиционалне игре, пјесме и кухињу, слике, вез и остале експонате који се односе на украјинску културу”, прецизирала је Бороденко.

Према њеним ријечима, украјинске игре изискују добру физичку припремљеност и специфичне су због своје живости, а главни кулинарски специјалитети су боршч, штрудла са маком и орасима, и пироге.

“Вечерас смо за посјетиоце направили око 700 пирога, које кухамо на лицу мјеста”, каже Бороденко.

Након културно-умјетничког програма, забава је настављена уз музику и плес, те дегустацију кулинарских специјалитета.

Начелник општине је покровитељ ове манифестације, која се одржава већ седму годину.

СРНА /Т.С/

Начелник општине Прњавор Синиша Гатарић уприличио је пријем за госте и учеснике Седмог фестивала националних мањина “Мала Европа”, који се вечерас одржава у Прњавору.

Гатарић је истакао да је Прњавор мултиетничка средина у чијој је основи однос према обичном човјеку.

“Ти људи су у потпуности укључени у свакодневни живот, пуно су допринијели развоју опште културе, између себе се цијенимо, поштујемо и волимо. Вршимо промоцију језика, културе, ношњи, гастрономије и свих богатстава која наша општина има када је ријеч о националним мањинама”, рекао је Гатарић.

Он ја као идеалну прилику за промоцију таквих вриједности навео управо вечерашњи фестивал.

“Користимо прилику да на овакву манифестацију позовемо све пријатеље које имамо у окружењу, на тај начин јачамо везе и експонирамо нашу општину као отворену заједницу”, каже Гатарић.

Представник националних мањина у Скупштини општине Прњавор Бранко Декет изразио је задовољство одзивом гостију који су позвани да присуствују фестивалу.

Он је изразио очекивање да ће се и суграђани одазвати у великом броју и присуствовати презентацији обичаја, културе, традиције, јела и пића.

Данашњем пријему присуствовао је и Тихомир Кнежичек, предсједник Вијећа националних мањина БиХ.

Кнежичек каже да је Прњавор један од ријетких примјера у БиХ гдје се на дјелу види присутност националних мањина, заједништво, позитиван однос локалне власти према удружењима која дјелују на овом подручју, као и могућност тих удружења да покажу своје карактеристике.

Представник ОХР-а Владан Лончар каже да је богатство различитости које постоји у Прњавору за сваку похвалу и изразио наду да ће се овакво стање, када је ријеч о националним мањинама, задржати и у будућности.

Седми фестивал националних мањина општине Прњавор “Мала Европа” почеће у 17.00 часова дефилеом учесника фестивала главном градском улицом.

Отварање фестивала предвиђено је у 18.00 часова на градском тргу, након чега ће услиједити наступ фолклорних друштава, презентација националних кухиња, забава уз музику и плес.

Покровитељ фестивала је начелник општине Прњавор.

СРНА /Т.С/

Амбасада Пољске у Сарајеву већ годинама добро сарађује и одржава пријатељске везе са општином Прњавор, која је мултиетничка и веома отворена средина, рекла је конзул Пољске у БиХ Агата Грабска.

Она је данас у Прњавору изјавила да Амбасада Пољске финансијски и материјално подржава пољска удружења која активно дјелују на подручју ове локалне заједнице.

Грабска је, у име амбасадора Републике Пољске у БиХ Андржеја Кравчика, присуствовала научној конференцији Пољака у БиХ “70 година од повратка Пољака из Босне”.

На конференцији коју су организовали представници пољског Болеславјеца, побратимског града општине Прњавор, о пројекту јачања културног идентитета пољске заједнице у БиХ говорили су Томаш Лис, доктор историје Универизитета Миколаја Коперника у Торуњу, Јан Бујак, аутор серије књига “Галцијани и Срби”, и професор Милош Мишковић, добитник ордена “Бене Мерито” за промоцију Пољске у свијету.

Конференција је финансирана у оквиру дјеловања Сената Републике Пољске за пољску дијаспору.

Начелник одјељења за промовисање града Болеславјец, Томаш Габржек, подсјетио је да је Прњавор један од десет и уједно најстарији партнерски град са Болеславјецом.

“Са Прњавором одржавамо најбоље односе и сарадњу. То нису само састанци општинских руководстава већ и сарадња обичних људи”, рекао је Габржек.

Он је изразио жељу да се сарадња у будућности заснива на размјени ученика, али и међусобној посјети старијих грађана.

Са представницима Болеславјеца начелник општине Прњавор Синиша Гатарић је у градском парку засадио ‘дрво пријатељства’.

Гатарић је прецизирао да је ријеч о липи, која представља симбол славенства.

“Све ове активности представљају увод у сутрашњи Фестивал националних мањина, који је за Прњавор од изузетног значаја. Том манифестацијом наша општина показује своје богатство везано за развој културе на овим просторима, у чему су учествовали бројни народи, створили културну и животну специфичност”, рекао је Гатарић.

Он каже да се Прњавор, када се ради о мултиетичности и мултикултуралности, може сврстати међу водеће средине.

Данашњим активностима које су у Прњавору организовали Пољаци из Болеславјеца присуствовала је и Халина Вањак, начелник Удружења реемиграната из Пољске, њихових потомака и пријатеља.

Вањак каже да је доста Пољака везано за Прњавор, да по неколико пута годишње долазе у овај крајишки град да посјете родбину или гробове својих предака.

“Пријатељство и дружење су за нас најважнији. Желимо да добро упознамо своју историју, културу и традицију и пренесемо их на млађе генерације”, рекла је она.

У Центру за културу одржан је и културно-умјетнички програм у којем су наступили фолклорна група “Млади Болеславјец”, хор Удружења реемиграната из БиХ и њихових потомака и оркестар “Дета” из Болеславјеца, те представљени специјалитети пољске кухиње, региона Доњи Шлонск.

У Прњавору ће сутра бити одржан Седми фестивал националних мањина “Мала Европа”.

СРНА /Т.С/