Начелник општине Прњавор позива све привреднике са подручја општине Прњавор на XIII сједницу Привредног савјета у проширеном саставу, која ће бити одржана 29. октобра (петак), са почетком у 13.00 часова, у просторијама прњаворског Центра за културу.
Начелник општине Прњавор позива све привреднике са подручја општине Прњавор на XIII сједницу Привредног савјета у проширеном саставу, која ће бити одржана 29. октобра (петак), са почетком у 13.00 часова, у просторијама прњаворског Центра за културу.
На основу члана 56. Закона о организацији органа управе у Федерацији Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 35/05), члана 27. Закона о расељеним особама и повратницима у Федерацији Босне и Херцеговине и избјеглицама из Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације БиХ“, број: 15/05), Упутства о начину и процедурама одабира корисника пројеката повратка и реконструкције стамбених јединица („Службени гласник БиХ“,број: 48/06), Федерално министарство расељених особа и избјеглица објављује
Ј А В Н И П О З И В
Избјеглицама из Босне и Херцеговине, расељеним особама у Федерацији Босне и Херцеговине и повратницима из Федерације Босне и Херцеговине
за подношење пријава за обнову и реконструкцију стамбених јединица у циљу повратка на подручје општина Републике Српске
Помоћ у обнови и реконструкцији стамбених јединица у циљу повратка додјељује се у оквиру имплементације Програма обнове стамбених јединица додјелом грађевинског материјала и средстава за уградњу и Програма обнове стамбених јединица по систему „кључ у руке“ расељеним особама и повратницима у Федерацији Босне и Херцеговине и избјеглицама из Босне и Херцеговине.
Средства ће се осигурати из Буџета Федерације БиХ „Трансфер за расељена лица и повратнике“, средстава Кантона, опћина, кредитних средстава и других донатора.
Имплементатор пројекта је Федерално министарство расељених особа и избјеглица, или имплементатор дефинисан посебним споразумом.
КРИТЕРИЈИ ЗА ОДАБИР КОРИСНИКА ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА
ОПЋИ КРИТЕРИЈИ
Опћи критерији су елиминаторни и обавезујући за све кориснике помоћи
Опћи критерији за утврђивање потенцијалних корисника пројеката повратка и реконструкције стамбених јединица:
1. да је избјеглица из Босне и Херцеговине, расељена особа у Босни и Херцеговини или повратник са пребивалиштем у Федерацији Босне и Херцеговине.
2. да је исказао намјеру за повратком,
3. да је утврђен статус власништва или станарског права над стамбеном јединицом која је предмет реконструкције,
4. да је на дан 30.04.1991. године имао пребивалиште у стамбеној јединици која је предмет реконструкције,
5. да се стамбена јединица која је предмет реконструкције сматра неувјетном за становање, у складу са одговарајућим стандардима о минимуму стамбених увјета,
6. да он и чланови његовог домаћинства од 1991. године немају на територији БиХ другу стамбену јединицу која се сматра увјетном за становање, а у складу са одговарајућим стандардима о минимуму стамбених увјета,
7. да није примио помоћ у реконструкцији, довољну да задовољи одговарајуће стандарде о минимуму стамбених увјета.
I.1.) Доказ о статусу избјеглице из БиХ, расељене особе у БиХ и повратника
– Документи којима се доказује испуњавање опћих критерија да је потенцијални корисник
помоћи избјеглица из БиХ, расељена особа у БиХ и повратник је потврда надлежног органа
о статусу (за све чланове породице пријављене за помоћ у реконструкцији):
а) избјеглица из БиХ свој статус доказује одговарајућом потврдом (избјегличка
легитимација/картон), увјерење о статусу избјеглице из БиХ,
б) расељена особа у БиХ свој статус доказује потврдом/правоснажним рјешењем
надлежног органа опћине привременог боравка о статусу расељене особе,
ц) повратник свој статус доказује потврдом надлежног органа опћине/општине повратка
о статусу повратка уз копију ЦИПС-ове потврде о пријави пребивалишта издате у мјесту
пребивалишта из 1991. године.
I.2.) Доказ о намјери за повратком
– Изјавом подноситеља, која се овјерава од стране надлежног органа опћине повратка,
доказује се:
а) да је исказана намјера за повратком,
б) да је стамбена јединица која је предмет реконструкције неувјетна за становање у складу са одговарајућим стандардима о минимуму стамбених увјета,
ц) да корисник /носитељ домаћинства и чланови његовог домаћинства који су пријављени за добивање помоћи у реконструкцији, од 1991. године немају на територију БиХ другу стамбену јединицу која се сматра увјетном за становање, у складу са одговарајућим стандардима о минимуму стамбених увјета,
д) да корисник није примио помоћ у реконструкцији, довољну да задовољи одговарајући стандард о минимуму стамбених увјета.
I.3.) Доказ о власништву/ станарском праву
– Документи којим се доказује власништво/станарско право над стамбеном јединицом
која је предмет реконструкције су:
а) ЗК (земљишно-књижни) извадак-извод из катастарске евиденције, посједовни лист не старији од 6 (шест) мјесеци, и / или
б) ЦРПЦ одлука-одлука Комисије за имовинске захтјеве избјеглице и расељене особе, и / или
ц) Правоснажно рјешење о поврату/станарског права-рјешење надлежног опћинског
органа о поврату и / или увођењу у посјед.
I.4.) Доказ о кретању
– Увјерењем о кретању подноситеља захтјева за реконструкцију, које издаје надлежни
орган унутарњих послова доказује се да је корисник помоћи на дан 30.04.1991. године
имао пребивалиште у стамбеној јединици која је предмет реконструкције.
Потребно је приложити оригинал увјерења о кретању или овјерену копију.
У изузетним случајевима, када се увјерењем о кретању не може поуздано утврдити
пребивалиште на дан 30.04.1991. године, као доказ пребивалишта прибавља се изјава два
свједока, овјерена од стране надлежног органа опћине повратка.
ПОСЕБНИ КРИТЕРИЈИ
Испуњавање посебних критерија служи Комисији за одабир корисника као основа за
формирање ранг листе корисника, поштујући начела транспарентности и једнакоправности
приступу помоћи за реконструкцију.
Посебни критерији су:
1. Корисник помоћи се вратио на своје пријератно пребивалиште и живи у увјетима који су испод утврђеног стамбеног минимума, укључујући и кориснике који привремено бораве у импровизираним насељима, камповима, контејнерима и слично.
2. Корисник помоћи припада одређеним категоријама као што су:
а) социјална категорија,
б) особе с онеспособљењем/инвалидитетом,
ц) самохрани родитељи, старатељи или хранитељи породице,
д) шехидске породице/породице погинулих бораца,
е) породице несталих особа и
ф) бивши логораши.
3. Корисници који се налазе у колективним облицима збрињавања, алтернативном смјештају или задовољавају увјете и има/остварује право на алтернативни смјештај.
4. Број и старосна доб чланова домаћинства који су се пријавили за повратак на своје
пријератно пребивалиште.
II.1.) Доказ о повратку у пријератно пребивалиште
Повратак у пријератно пребивалиште доказује се ЦИПС-овом потврдом издатом у мјесту пребивалишта из 1991.године, којом се доказује да корисник има пријављено пребивалиште на адреси на којој се налази објекат/стамбена јединица која је предмет реконструкције и потврда надлежног опћинског/општинског органа или другог надлежног органа да је повратник.
II.2.) Доказ о припадности одређеним скупинама
II.2.а) социјална категорија свој статус доказује релевантним доказима и то: посљедњи
чек од пензије, доказ да се ради о кориснику социјалних давања од надлежног
центра за социјални рад или надлежне опћинске службе за социјалну и дјечију
заштиту, доказ да се ради о цивилној жртви рата и да остварује/не остварује приходе
по том основу,
II.2.б.) статус лица са инвалидитетом доказује се рјешењем које се прибавља од стране
надлежног органа (ратни војни инвалид, лица са урођеним или стеченим
инвалидитетом и сл.),
II.2.ц.) статус самохраног родитеља, старатеља или хранитеља доказује се релевантним
доказом који се прибавља од стране надлежног центра за социјални рад или
опћинског органа управе, надлежног за послове социјалне и дјечије заштите код
којег се води службена евиденција,
II.2.д.) статус шехидске породице / породице погинулих бораца доказује се потврдом
која се прибавља од стране надлежног органа код којег се води службена
евиденција,
II.2.е.) статус породице нестале/их особа доказује се потврдом која се прибавља од
стране надлежног органа код којег се води службена евиденција,
II.2.ф.) статус бившег логораша доказује се потврдом која се прибавља од стране
надлежног органа код којег се води службена евиденција.
II.3.) Доказ о боравку у колективним облицима збрињавања и алтернативном
смјештају
а) чињеница да се корисник налази у колективним облицима збрињавања, алтернативном смјештају доказује се потврдом надлежног органа на чијој територији се налази колективни центар или алтернативни смјештај.
б) чињеница да корисник задовољава увјете и има/остварује право на алтернативни смјештај доказује се потврдом надлежног органа опћине, кантона, ентитета у којем корисник привремено борави.
II.4.) Доказ о бројности породице
Бројност породице које имају више чланова домаћинства и њихова старосна доб, који су се пријавили за повратак, доказује се кућном листом, овјереном од стране надлежног опћинског органа.
Уз овјерену кућну листу корисник је дужан приложити родне листове за малољетне чланове, односно овјерену копију ЦИПС-ове потврде о мјесту боравишта/пребивалишта за пунољетне чланове породице.
Подношење пријава и докумената
Пријаве за обнову и реконструкцију стамбених јединица у циљу повратка у оквиру имплементације „Програма обнове стамбених јединица додјелом грађевинског материјала и средстава за уградњу“ и „Програма обнове стамбених јединица по систему „кључ у руке“ расељеним особама и повратницима у Федерацију Босне и Херцеговине и избјеглицама из Босне и Херцеговине са потребном документацијом којом се доказује испуњавање свих опћих и посебних критерија, доставити лично на Федерално министарство расељених особа и избјеглица, улица Хамдије Чемерлића 2, Сарајево, сваким радним даном од 08,00 до 16,00 сати, или поштом на адресу: Федерално министарство расељених особа и избјеглица, ул. Хамдије Чемерлића 2, 71000 Сарајево, са назнаком: „ЗА ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОДЈЕЛУ ПОМОЋИ ЗА ОБНОВУ И РЕКОНСТРУКЦИЈУ СТАМБЕНИХ ЈЕДИНИЦА У ЦИЉУ ПОВРАТКА“.
Пријаве за реконструкцију стамбених јединица подносе се уз посебно попуњен образац који ће бити доступан на шалтерима опћина боравка и опћина повратка, у просторијама Федералног министарства расељених особа и избјеглица, Хамдије Чемерлића 2, и на интернет страници Федералног министарства расељених особа и избјеглица www.фмрои.гов.ба, гдје ће бити објављен и текст Јавног позива.
Јавни позив траје од 25.10.2021. године до 25.11.2021. године и бит ће објављен у
дневним новинама.
Пријаве које буду комплетне и достављене у року из претходног става бит ће узете у разматрање од стране Комисије за одабир корисника.
Жалба: Жалбе се подносе Федералном министарству расељених особа и избјеглица, улица Хамдије Чемерлића 2, 71000 Сарајево у року од 15 дана од дана јавног оглашавања ранг листе потенцијалних корисника, која ће бити објављена на огласној плочи Федералног министарства расељених особа и избјеглица, Кантона, Опћина повратка и на интернет страници Федералног министарства расељених особа и избјеглица www.фмрои.гов.ба.
Напомена: За потенцијалне кориснике који се налазе на ранг листама по Јавном позиву из 2019. године, а који до сада нису добили помоћ у обнови/реконструкцији стамбене јединице, потребно је да поднесу нову овјерену Пријаву/Образац за добивање помоћи за реконструкцију стамбене јединице додјелом грађевинског материјала или обнова стамбене јединице по систему „кључ у руке“ по Јавном позиву из 2021. године, Федералног министарства расељених особа и избјеглица.
Документација о испуњавању опћих и посебних критерија за горе наведене потенцијалне кориснике, ће бити преузета са Јавног позива из 2019. године, те потенцијални корисници са ранг листе неће бити у обавези да поново достављају исту осим ако су у међувремену имали неке промјене.
Такођер, приликом обраде сваког појединачног захтјева, Комисија за одабир корисника ће тражити допуну документације, уколико то буде било потребно за наведене потенцијалне кориснике са ранг листе.
Пријаве/молбе/захтјеви потенцијалних корисника, који се налазе на утврђеним ранг листама из 2019. године, сматрати ће се неважећим, објављивањем ранг листи по овом Јавном позиву.
Коначне ранг листе потенцијалних корисника објављене по Јавном позиву из 2021. године, користит ће се за период од 2022. до 2023. године.
М И Н И С Т А Р
др. сци. Един Рамић, с.р.
Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш уприличио је пријем за великог хуманитарца Љубишу Шљивића, који је након 28 дана пјешачења стигао и у Прњавор.
Ријеч је младом момку, који је са намјером да помогне у прикупљању средстава за лијечење четворогодишњег дјечака Илије Милановића, кренуо на пут дуг 856 километара.
„Желим да похвалим његову идеју, храброст и одважност за предан хуманитарни рад. Ово је заиста нешто вриједно пажње и подршке, а најмање што смо могли учинити овдје у Прњавору јесте да се придружимо његовој акцији и да пружимо помоћ на било који могући начин“, казао је начелник Дарко Томаш, додавши да ће општина Прњавор учествовати у овој хуманитарној акцији.
Љубиша Шљивић, дипломирани је економиста, спортиста и хуманиста. Ово необично путовање, о којем води виртуелни дневник, започео је у родном селу Биљане Доње код Задра крајем септембра, а завршиће га у Крагујевцу, гдје тренутно живи.
„Жеља ми је да својим корацима симболично позовем људе добре воље да донирају средства, како би дјечак Илија Милановић из Косјерића направио свој први корак“, поручио је Љубиша.
Током његовог путовања, а путем друштвених мрежа и личне странице „Дневник једног бициклисте“ јавили су му се људи из цијелог свијета који су донирали новац за лијечење дјечака којем је Љубиша посветио ово путовање.
„До сада сам прешао половину пута, тачније 470 километра. Данас сам у Прњавору и заиста сам одушевљен гостољубивошћу, те подршком коју ми пружају многи људи које срећем на овом путовању“ , закључио је Шљивић, који ће у наредним данима наставити свој пут према Крагујевцу.
Министар унутрашњих послова Републике Српске, Драган Лукач и начелник Полицијске управе Бања Лука, Милош Бркић посјетили су данас општину Прњавор гдје су са начелником општине Дарком Томаш и руководством Полицијске станице Прњавор званично пустили у функцију пројекат видео-надзора који је договорен и потписан 2020. године, а који је већ дао резултате на подручју ове локалне заједнице.
„На подручју Прњавора у функцији је 46 камера, а у наредном периоду анализираћемо на којим правцима или локацијама је потребно поставити још камера. Ово је 52. општина од 64 у Републици Српској гдје смо заједно са локалним заједницама и Министарством унутрашњих послова успоставили видео-надзоре, који су веома битни за безбједност наших грађана и њихове имовине“, рекао је министар Лукач истичући да су у појединим општинама, од постављања видео-надзора смањена кривична дјела и прекршаји чак до 50%.
Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш упутио је велику захвалност министру унутрашњих послова Републике Српске, Драгану Лукачу и начелнику Полицијске управе Бања Лука, господину Милошу Бркићу на посјети општини Прњавор.
„Данас смо званично пустили у рад видео-надзор који смо већ годину и по дана реализовали на подручју општине. Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Општина Прњавор су финансирали овај пројекат у укупној вриједности од 300.000 КМ. Од 15.10.2021. године у функцији је систем кажњавања свих нерегистрованих возила и за 11 дана евидентирано је укупно 426 прекршаја, што довољно говори о ефикасности истог. Увјерен сам да ћемо и у наредном периоду наставити на реализацији заједничких пројеката који су прије свега за безбједност грађана и њихове личне имовине“, додао је начелник.
Посебну захвалност начелник Томаш упутио је свим припадницима Полицијске станице Прњавор, на челу са командиром Миливојем Милијашем, који својим професионалним односом према послу доприносе већој сигурности свих чланова наше заједнице.
На састанку у Општини разговарало се о унапређењу и даљем ширењу видео-надзора, али и о другим важним пројектима. Министарство унутрашњих послова Републике Српске је у протеклој години реализовало пројекте који се прије свега огледају у материјалној и техничкој опремљености Полицијске станице Прњавор. Заједнички пројекат са ергелом „Вучијак“ био је и формирање коњичке јединице Жандармерије.
Фондација Хастор потписала је данас 13 уговора о стипендирању са ученицима основних и средњих школа са подручја општине Прњавор. Данашњем догађају присуствовали су начелник општине Прњавор, Дарко Томаш, директор Фондације Хастор, Сеид Фијуљанин, те добитници стипендија за 2021/2022 годину. Фондација Хастор ове школске године ће на подручју општине Прњавор стипендирати 3 ученика из основних школа и 10 ученика из средњих школа, укупно 13 стипендија, што за 12 мјесеци износи 21.600,00 КМ. Годишња стипендија за ученике основних школа износи 1200 КМ, за средњошколце 1800 КМ, док за студенте износи 3000 КМ.
„Ова Фондација је основана 2006. године, а са општином Прњавор потписујемо уговоре већ шеснаест година. Услови за аплицирање стипендије су социо-економски статус породице, то јесте да родитељи немају сталних примања у породици, а да дјеца имају што бољи просјек у школи. Поред финансијске помоћи постоји и волонтирање/менторски рад који је подједнако важан, јер кроз тај рад студенти стипендисти Фондације Хастор, са ученицима основних и средњих школа заједно савладавају школске препреке, те се укључују у заједничке активности, пројекте и идеје локалне заједнице“ рекао је директор Фондације Хастор, Сеид Фијуљанин.
Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш упутио је велике похвале Фондацији Хастор која већ шеснаесту годину заредом стипендира на подручју општине Прњавор. „Оно што је посебно важно истаћи јесте да стипендију добијају изузетно вриједни ученици, обзиром да се стипендија даје најбољима који имају одличне успјехе, а са друге стране велика је помоћ и самим родитељима који немају директна примања, што значи да се помаже заиста онима којима је потребно. Увјерен сам да ће наредних година ови исти млади људи бити корисници исте стипендије, што ће гарантовати да остварују изврсне резултате“ казао је господин Томаш.
Основна идеја и циљ ове Фондације је пружити помоћ и шансу младим и талентованим људима у Босни и Херцеговини, да својим успјешним школовањем као и волонтерским радом учествују у развијању локалних заједница и властитих ресурса.
На основу члана 17. Статута Удружења родитеља са четворо и више дјеце-Прњавор (у даљем тексту-Удружења), Управни одбор Удружења расписује:
ЈАВНИ ПОЗИВ
За предају захтјева за додјелу 3 (три) пластеника величине 50м2
ПРАВО УЧЕШЋА
Право учешћа имају жене родитељи, чланови Удружења који посједују властито пољопривредно земљиште, пољопривредно земљиште у заједничком власништву или пољопривредно земљиште узето на кориштење у непосредној близини стамбеног објекта у коме станују.
КРИТЕРИЈУМИ ДОДЈЕЉИВАЊА
1. Незапосленост мајке која је родила 4-оро и више дјеце (у даљем тексту Мајка) је апосолутни предуслов за конкурисање;
2. Незапосленост оца или супруга, или ванбрачног партнера, Мајке која живи у домаћинству са већином или најмање двоје дјеце коју је родила- 6 бодова.
Фактичко стање претходно наведеног утврђује Комисија непосредном посјетом породици уколико је стање такво да Мајка живи са мушкарцем који није отац свих или ниједног од дјеце која су са њом у домаћинству;
3. Број чланова домаћинства који живе у истом домаћинству као и Мајка, а немају сопствена примања- 2 бода по члану.
Овај критеријум се доказује кућном листом и изјавом Мајке-подносиоца захтјева о наведеном.
4. Непосједовање властите некретнине- 4 бода; овај критеријум се односи на непосједовање некретнине у власништву или фактичком власништву (посједу) Мајке, или особе наведене у тачки 2. овог позива.
Овај критеријум се доказује личном изјавом. Комисија ће у случају сумње у истинитост дате изјаве извршити провјере код надлежног органа за геодетско-имовинске послове.
ПОТРЕБНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
– Пријава на јавни позив (треба да садржи истакнут захтјев за додјелом пластеника, име и презиме, адресу, личну биографију, опис животних прилика, те кратко изложен план употребе пластеника);
– Овјерена лична изјава Мајке о запослености ње и оца или супруга или ванбрачног партнера са којим живи у домаћинству у коме још живе најмање двоје дјеце коју је родила (само уколико је Мајка незапослена);
– Овјерена лична изјава Мајке о броју чланова домаћинства који немају сопствена примања (колико особа живи са њом у домаћинству);
– Овјерена лична изјава Мајке о непосједовању некретнине из тачке 4. Под „Критеријуми додјељивања“.
НАПОМЕНА
Конкурсна комисија ће провјерити све наводе који буду дати у изјави. За извршење тог овлашћења моћи ће се користити евиденцијама које посједује Општинска управа, Завод за запошљавање и Републичка управа за геодетске и имовинско правне послове. Лице које да лажну изјаву, може бити гоњено кривично (што значи могућност новчане казне, казне затвора и губитка одређених права) а у том случају, губи свако право за стицање могућности додјељивања пластеника.
На основу пријављених кандидата и бодовања које изврши Комисија за одлуку по овом Јавном позиву, састављена од једног члана Удружења, једног представника Општинске управе Општине Прњавор и једног представника Центра за социјални рад Општине Прњавор, Управни одбор Удружења доноси ранг-листу најуспјешнијих кандидата, након које се врши додјела пластеника прворангиранима. У случају да један кандидат одустане, на начин да у року од 8 дана од правоснажности Одлуке Управног одбора о ранг-листи, не приступи поступку додјеле, сматраће се да је исти одустао, и пластеник се додјељује сљедећем кандидату по броју освојених бодова.
На одлуку Управног одбора о ранг листи пријављених кандидата за додјелу пластеника, може су уложити приговор у року од 8 дана другостепеној комисији, коју ће по потреби именовати Скупштина Удужења.
Рок за подношење пријава је 8 дана од дана објављивања јавног позива (до 31. октобра 2021. године) на огласној табли Удружења, Општинске управе и Центра за социјални рад.
Пријаве се могу предати радним даном од 7 до 15х у просторијама Центра за социјални рад. Резултати ће бити објављени на огласној табли Удружења и Центра за социјални рад. Неблаговремене и непотпуне пријаве неће се узети у разматрање.
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА РОДИТЕЉА
СА ЧЕТВОРО И ВИШЕ ДЈЕЦЕ – ПРЊАВОР
Одјељење за локални економски развој и друштвене дјелатности обавјештава породице са троје и више дјеце са подручја општине Прњавор које посједују „Поносну картицу Републике Српске“ да могу преузети и своју „Нестро картицу“ помоћу које остварују одређене попусте на „Нестро петрол“ бензинским пумпама.
„Нестро картице“ се могу преузети у канцеларији 43, стара зграда Општинске управе општине Прњавор, сваки радни дан у периоду од 08 до 15 часова.
Комисија за обраду захтјева за додјелу студентских награда сачинила је прелиминарну ранг листу студената за студентску награду за 2021. годину.
| Редни број | Име и презиме | Факултет | Број бодова |
| 1. | Свјетлана Топић | Филолошки факултет, Бања Лука | 22,71 |
| 2. | Слађана Савковић | Факултет техничких наука, Нови Сад | 22,65 |
| 3. | Марина Николић | Природно-математички факултет, Нови Сад | 22,61 |
| 4. | Стефан Стакић | Православни богословски факултет, Београд | 22,00 |
| 5. | Славен Петковић | Факултет техничких наука, Нови Сад | 21,72 |
| 6. | Невена Ђукић | Хемијски факултет, Београд | 20,67 |
| 7. | Јелена Пакушевски | Факултет техничких наука, Нови Сад | 20,59 |
Студенти који су поднијели захтјев за додјелу студентске награде у 2021. години а не налазе се на прелиминарној ранг листи нису испунили услове према Правилнику о додјели студентске награде најбољим студентима са подручја општине Прњавор („Службени гласник општине Прњавор“ број: 17/18, 44/20 и 31/21).
Подносиоци захтјева имају право да у року од осам дана од дана објављивања ранг листе уложе приговор Начелнику општине Прњавор
У Прњавору, 18.10.2021. године
Предсједник Комисије:
Мирела Милијаш
Фирма “Дис Еуростандард” из Прњавора данас је одржала трећи Кућни сајам на којем су изложене машине из њиховог продајног програма. Циљ сајма јесте да се купцима прикаже јаснија слика како производња у стварности функционише и изгледа.
„У оваквом послу је веома важно стећи повјерење и задовољство купаца, те је потребно радити на свакодневној сарадњи. Фирма се бави обрадом, хладним обликовањем лима, површинском заштитом, производњом брушилица, машина за сјечење и ласерско сјечење, те све везано за металне дијелове можете пронаћи у нашој понуди“, рекао је власник фирме Драган Дујаковић.
Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш нагласио је да фирма “Дис Еуростандард” има веома важну улогу у развоју ове локалне заједнице, али и Републике Српске, јер укупан остварени приход прелази 22 милиона марака, од чега је извоз преко 80%. „Породица Дујаковић заиста заслужује велике похвале, јер су своја искуства и знања стечена у Западној Европи донијели у родни крај и основали фирму која успјешно ради већ 16 година и запошљава укупно 160 радника“, рекао је Томаш.
Општина Прњавор је захваљујући постигнутим четворогодишњим резултатима у области екологије и економије кроз МЕГ пројекат изабрана међу 10 локалних заједница у БиХ које ће учествовати и у другој фази овог пројекта, рекао је на данашњој конференцији за новинаре начелник општине Прњавор Дарко Томаш.
Томаш каже да је овим оправдано све што је од изабраних пројеката рађено током прве фазе од 2016. до 2020. године, а да ће општина Прњавор осим прилике да из овог пројекта повуче додатна новчана средства за нова улагања имати и улогу партнера, односно консултанта и ментора другим локалним заједницама које буду укључене у пројекат.
“У другој фази очекујемо да ћемо остварити још већи помак и значајнија финансијска средства, а биће нам задовољство да своја знања и искуства пренесемо и другим локалним заједницама. Оно на чему требамо радити је побољшање ефикасности рада опшинске управе и субвенционирању рачуна за воду за осјетљиве категорије становништва” , појаснио је он и додао да би до краја ове или почетком идуће године требало усвојити нову стратегију развоја општине Прњавор и нову тарифну методологију обрачуна цијена комуналних услуга.
Током прве фазе МЕГ пројекта општина Прњавор остварила је донаторских средстава у укупној вриједности вишој од 483.000 КМ , а укупна реализована вриједност средстава је око 1.613.000 КМ.
На самом почетку пројекта 2016. године општина Прњавора је имала 59 одсто испуњених критеријума, а на крају пројекта више од 85 одсто, захваљујући чему се нашла међу прве четири од 18 локалних заједница које су учествовале у пројекту.
Први грант добијен у максималном износу од 225.000 КМ употријебљен је за санацију и реконструкцију водоводне и канализационе мреже у Улици Вида Њежића, што су била иницијална средства за општину да у наредне двије године заврши све предвиђене радове у овој улици, укључујући и асфалтирање. Укупна вриједност ове инвестиције је нешто мања од 1.100.000 КМ.
Кроз јавни грант подстицаја за запошљавање у привреди општина Прњавор и МЕГ пројекат обезбиједили су по 40.000 КМ за плате 20 новозапослених лица у шест привредних субјеката у временском периоду од пола године.
У другом циклусу МЕГ пројекта општина Прњавор остварила је приступ финансијској подршци од 133.000 КМ што је искориштено за субвенционирање изградње дистрибутивног цјевовода за пословну зону Вијака, а укупна вриједност пројекта је 330.000 КМ без ПДВ-а.
За други пројекат подстицаја у привреди за технолошко унапређење капацитета, односно набавку машина, алата и опреме привредним субјектима општина Прњавор и МЕГ пројекат обезбиједили су укупно 60.000 КМ.
Томаш је подсјетио да су се паралелно са активностима на нивоу општинске управе реализовале и активности предвиђене МЕГ пројектом у Комуналном предузећу “Водовод” Прњавор, које је на крају пројекта било првопласирано од 18 предузећа из исте области.
Он каже да су остварени резултати ‘Водовода’ у великој мјери допринијели и крајњем успјеху ове општине.
МЕГ пројекат финансира швајцарска Влада, а имплементира УНДП БиХ.
/СРНА/