Данас су у центру града двије градске основне школе и дјечији вртић „Наша радост“, у сарадњи са Општином Прњавор, обиљежили Европски дан без аутомобила, 22. септембар. Шетњом кроз затворену градску улицу и дијелећи летке са слоганом „Вози мање, шетај више“ дјеца су указала старијим грађанима на проблеме узроковане сталном употребом моторних возила.
Присутнима се придружио и начелник општине, др Синиша Гатарић, истакавши своју намјеру да централна улица једног дана буде поплочана, пјешачка зона. „Тако би се поправио квалитет живота свих грађана, нарочито дјеце која би била безбједнија, а и емисија издувних аутомобилских гасова би била мања“, рекао је Гатарић.
Чланови Саобраћајне секције ОШ „Никола Тесла“, Предраг Дувњак и Маја Милосавац, апелују на све возаче да не пију када возе и да више брину о пјешацима.
У засеоку Лужани, на почетку путне трасе која води од магистралног пута од Прњавора према Станарима, јуче су приведени крају земљани, предасфалтни радови. “У протеклом периоду смо направили припрему за асфалт, у дужини од километар и осам стотина метара, од Јусуповића до Радуловића, од чега је пола километра већ асфалтирано, а тренутно се раде припреме за постављање асфалта у дужини од 400 м.”, истакао је начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић је још додао да је ова путна дионица веома важна како због комплетне релације од Сегића до Муса, која ће у наредном периоду бити целом дужином асфалтирана, тако и због ергеле Вучијак која представља наше туристичко богатство. Миро Шикарац, становник овог дијела општине, захвалио се начелнику на издвојеним средствима која су намењена модернизацији ове путне трасе, што ће знатно олакшати саобраћај. “Такође осјећам велико задовољство што смо дијелу овог пута дали име по нашем погинулом борцу, некадашњем становнику ове мјесне заједнице, Зорану Сегићу.”, изјавио је Шикарац. Директор ергеле Вучијак, Ранко Грубешић, сматра да ће уређење овог пута значити једноставнији приступ ергели, а оно што је посебно значајно јесте да су урађени и канали који ће сакупљати воду, спречавајући је да се задржава на путу и да га даље девастира.
Поводом обиљежавања Европске седмице мобилности, Општина Прњавор ће пригодним активностима обиљежити Међународни дан без аутомобила – 22. септембар, чиме ће се прикључити градовима широм свијета који организују овај догађај са циљем промоције здравог начина живота и алтернативних начина превоза. Поводом обиљежавања манифестације „Дан без аутомобила“ сутра ће у времену од 11.00 до 13.00 часова бити обустављен саобраћај за сва моторна возила у главној градској улици, од Трга српских бораца до раскрснице са улицом Београдском, Војводе Бојовића и Алексе Шантића. У активностима обиљежавања „Дана без аутомобила“ учествоваће ученици Основне школе „Никола Тесла“ и „Бранко Ћопић“, као и полазници ЈУ Дјечијег вртића „Наша радост“. Слоган овогодишње седмице мобилности је „Паметна мобилност. Снажна економија“.
Четврти регионални сајам воћа, поврћа и традиционалних пољопривредних производа који је одржан 16. септембра у Градишци окупио је велики број пољопривредних произвођача, а учешће је узела и Општина Прњавор. Осам пољопривредних произвођача са подручја општине Прњавор који се баве воћарством и повртларством представили су своје производе на заједничком штанду Општине Прњавор. И ове године пољопривредници из Прњавора остварили су значајне резулате, па је прво мјесто за изложену крушку припало Дејану Поповићу из Доњих Палачковаца, а Мирку Симићу из Кулаша прво мјесто за изложени кромпир.
На сајму је учествовало 14 општина, а своје производе представило је 110 воћара, 65 повртара, те 42 пчелара. Сајму су присуствовали и представници Одјељења за пољопривреду, водопривреду и шумарство Општинске управе општине Прњавор.
Општина Прњавор и КП „Водовод“ Прњавор обавјештавају кориснике водоводне мреже сјеверног дијела општине Прњавор, да ће потписивање анекса уговора о учешћу у изградњи секундарне водоводне мреже пројекта Повелич бити организовано према сљедећем распореду: Грабик Илова (21. и 29. септембар од 9.00 до 14.00 часова у Светосавском дому), Велика Илова (22. и 30. септембар од 9.00 до 14.00 часова у мјесном уреду), Шибовска (23. септембар и 3. октобар од 9.00 до 14.00 часова у мјесном уреду), Печенег Илова (26. септембар и 4. октобар од 9.00 до 14.00 часова у мјесном уреду), Смртићи (27. септембар и 5. октобар од 9.00 до 14.00 часова у мјесном уреду) и Палачковци (28. септембар и 6. октобар од 9.00 до 14.00 часова у мјесном уреду). О наредним терминима потписивања анекса уговора корисници ће бити накнадно обавјештени.
Данашњим уручењем кључева новоизграђених кућа за шест ромских породица у потпуности је ријешено питање стамбеног збрињавања Рома на подручју општине Прњавор, рекао је начелник општине др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић каже да је укупан пројекат, који се одвијао у двије фазе и у чијој су реализацији учествовали и Министарство за људска права и избјеглице БиХ, “Каритас” из Швајцарске и Влада Лихтенштајна, коштао око 460.000 КМ, а да је општина Прњавор учествовала са 20 одсто од потребних средстава. “Прњавор је једина општина у БиХ, па и у региону, која је стамбено збринула све Роме. Ово је основна претпоставка за достојан и квалитетан живот ових људи. Наставићемо и даље да се боримо за њихово образовање, здравствену заштиту и запошљавање”, истакао је Гатарић.
Уручењу кључева ромским породицама присуствовао је и замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ Предраг Јовић који је рекао да су Роми најугроженија национална мањина у БиХ. Јовић је нагласио да ово министарство и у овој години има буџет од 2,5 милиона КМ за рјешавање проблема Рома. “За 10 до 15 дана изаћи ће јавни позив за кориштење ових средстава. До краја године усвојићемо акциони план за рјешавање проблема Рома за период од 2017. до 2020. године, тако да ћемо наставити сарадњу са свим локалним заједницама”, рекао је Јовић. Према подацима “Каритаса”, друга фаза стамбеног збрињавања ромски породица у Прњавору коштала је 205.000 КМ. Министарство за људска права и избјеглице БиХ дало је 100.000 КМ, а Општина Прњавор и Влада Лихтенштајна 105.000 КМ. На подручју општине Прњавор регистроване су 32 ромске породице.