Вијести

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш рекао је Срни да ће затражити ванредну сједницу Скупштине општине о ситуацији у прњаворском “Рибњаку” након угинућа више од пет тона рибе, што пријети да изазове еколошку катастрофу ширих размјера.

Томаш је рекао и да очекује да данас у Прњавор дође републичка инспекција која ће утврдити право стање на терену.

“Када републичка инспекција заврши свој посао и будемо имали све потребне информације затражићу одржавање ванредне сједнице Скупштине општине на којој ћемо заузети важне ставове”, појаснио је Томаш и додао да је затражено да општинска и републичка инспекција предузму послове из своје надлежности.

Он је рекао да је очекивао да се оваква ситуација може догодити, због чега се још почетком марта информација о стању у “Рибњаку” нашла пред одборницима локалне скупштине и затражене су одређене мјере.

“Није ме ово изненадило с обзиром на то да је ријеч о огромним незаконитим радњама од уписа државног земљишта у приватну својину и покушаја његове продаје до покретања стечајног поступка. Тражили смо да Полицијска станица Прњавор и надлежни органи испитају све субјекте који су учествовали у таквим процесима и утврде шта је у позадини свега” , напомиње Томаш.

Предузеће “Рибњак” је у претходном периоду имало три стечајна управника, а тренутно је наступио правни вакуум јер нико не руководи стечајном масом.

Првобитни стечајни управник Радомир Предојевић, кога је Окружни привредни суд у Бањалуци смијенио због формалних разлога, рекао је Срни да је ситуација крајње незахвална.

“Суду сам дао изјаву у којој сам упозорио на еколошку катастрофу. Риба није нахрањена још од 2019. године, ја сам као управник договорио одређене количине хране, али је мојом смјеном то стало и руке су ми везане док не добијем рјешење о повратку на посао”, рекао је Предојевић.

Он је нагласио да ће, уколико републичка инспекција утврди да је настала еколошка катастрофа и да угинула риба угрожава животну средину, базени морати да буду исушени, а узгој рибе би био обустављен у наредних пет година.

Према првим незваничним процјенама, угинуће рибе догодило се због високе температуре ваздуха која је исушила водене површине, као и зачепљења канала и цијеви којима се рибњак наводњава.

СРНА, Т.С.

Више од пет тона рибе угинуло је у прњаворском “Рибњаку” због високих температура и зачепљења канала, а уколико штета ускоро не буде санирана, еколошка катастрофа пријети и овој и околним локалним заједницама, јер ће се, како кажу надлежни, смрад “чути” до Бањалуке и Брода.

Над тонама угинулог шарана, смуђа и тостолобика у “Рибњаку” који је у стечају дуже од годину већ су се надвила јата птица, а уколико птице и дивљач наставе да развлаче угинулу рибу, могло би доћи до ширења заразе.

Начелник Прњавора Дарко Томаш каже за “Глас Српске” да је још прије три мјесеца упозоравао да би до овога могло доћи.

– Баш због тога смо кандидовали и посебну тачку дневног реда у локалној скупштини и сви који учествују у том процесу, од ових који су поднијели захтјев за стечај, до стечајног управника и судије морају преузети одговорност за овакво стање. И тада сам изразио сумњу да сам изгубио већину у Скупштини, јер сам покренуо то питање и и даље стојим при том ставу – поручио је Томаш. Нагласио је да Прњавору пријети еколошка катастрофа због чега су обавијестили и локалну и републичку инспекцију.

Први стечајни управник прњаворског “Рибњака” Радомир Предојевић који је смијењен одлуком Окружног привредног суда у Бањалуци каже да је ситуација незахвална, јер је буквално наступио правни вакуум.

– Именована је колегиница која је након мјесец, два дала оставку па је именована друга. Ја сам у међувремену уложио жалбу на моју смјену. Стечајна управница је поднијела оставку, а Виши привредни суд је одлучио да мене врати, али поступајући судија још није дао рјешење и није дошло до примопредаје. Дао сам изјаву у суду у којој сам упозорио на еколошку катастрофу. Не буде ли ово ријешено, вјерујте, није проблем само Прњавор, катастрофа ће бити невиђених размјера, смрад ће се “чути” до Бањалуке и Брода – упозорио је Предојевић.

Додао је да су њему руке свезане, јер још није добио рјешење о враћању на мјесто стечајног управника. Предојевић тврди да је неадекватно поступање довело до ове ситуације, јер риба није нахрањена од 2019. године.

– Хране нема и ја сам као управник договорио одређене количине хране. Међутим, мојом смјеном то је све стало – додао је Предојевић.

Исушивање

Радомир Предојевић је појаснио да уколико републичка инспекција утврди да је настала еколошка катастрофа, те да угинула риба угрожава животну средину, базени “Рибњака” ће морати бити исушени.

– У том случају узгајање рибе биће обустављено у наредних пет година – рекао је Предојевић.

ГЛАС СРПСКЕ

У Прњавору је данас уприличено свечано отварање канцеларије „Омладинског центра Прњавор“. Омладински центар Прњавор је инициран и успостављен у склопу пројекта БХРИ „Млади као снага промјене у својим заједницама“, у сарадњи и уз подршку Општине Прњавор.
Пројекат је реализовала „IN FONDACIJA“ захваљујући подршци програма „Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative“ (BHRI), који спроводи Међународна организација за миграције („IOM“), уз подршку Америчке агенције за међународни развој („USAID“).

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш похвалио је идеју и ентузијазам групе младих људи из Прњавора који су у протеклих десет мјесеци марљиво радили и реализовали низ пројеката. „Отварање Омладинског центра Прњавор јесте круна њиховог труда. Увјерен сам да ће из овог мјеста потећи још много пројеката који ће бити од великог значаја, како за младе људе Прњавора, тако и за цијелу нашу локалну заједницу. Велику захвалност упућујем и члановима Омладинског центра на челу са Дајаном Башић, ИН фондацији и Међународној организацији за миграције који су били партнери и финансијска подршка у реализовању овог пројекта“ казао је господин Томаш истакавши да ће Општина Прњавор бити пуна подршка и у реализацији будућих пројеката.

Међународна организација за миграције (IOM) на челу са шефицом Кристином Шешлија пружила је подршку младим људима из Прњавора, као и отварању првог Омладинског центра. „Заиста смо поносни на све њих и оно што су до сад направили. Једном приликом су и сами рекли да они нису само будућност, него и садашњост која гради још бољу будућност. Веома нам је драго да смо успјели остварити сарадњу и са Општином Прњавор која ће им помоћи у будућем раду“, рекла је госпођа Шешлија.

„Након 9 мјесеци рада, труда, залагања, и реализовања пројеката, успјели смо коначно да отворимо званично посторије нашег центра. Од почетка нам је недостајао простор као  полазна тачка, гдје би се млади могли окупљати, и гдје ћемо ми моћи наставити са реализацијом наших идеја и пројеката. Идеју за отварање Омладинског центра покренули смо још прије двије године када смо почели са низом малих пројеката, и када смо увидјели да млади заиста јесу снага промјене и да могу сами успјети реализовати разноразне пројекте“ казао је Аднан Селимовић, члан Омладинског центра Прњавор.

„Имали смо велику срећу јер смо препознати од стране међународних организација и да кроз цијели процес оснивања нисмо морали да идемо сами. Захвалност дугујемо  нашим донаторима ИН фондацији, Међународној организацији за миграције (IOM), програму Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative (BHRI), Америчкој агенцији за међународни развој (USAID) и Општини Прњавор“ рекла је Дајана Башић, предсједница Омладинског центра Прњавор, додавши да се у периоду који долази очекује реализација два нова пројекта са потпуно новим темама.

Успјех Омладинског центра Прњавор огледа се у до сада постигнутим резултатима и реализованим великим пројектима као што су Омладински фестивал, Пројекат музичке радионице, Викенд са ПОЦ-ом и ИН фест. У наредном периоду центар ће организовати и едукативне радионице, али и забавни садржај како би посјетиоци имали прилику да направе предах од свакодневице.

Омладински центар налази се на адреси Београдска бр. 7, а тачно вријеме рада канцеларије биће оглашено на званичним страницама истог.
IG: https: https://www.instagram.com/ocprnjavor/?hl=hr
FB: https: https://m.facebook.com/ocprnjavor/

Протеклог викенда завршено је гласање за најуређеније двориште на подручју општине Прњавор. Гласовима грађана изабрани су побједници овогодишњег такмичења.

Титулу „најуређенијeг“ добили су: двориште Николине Јањић, у категорији приватно двориште, излетиште „Ивел“ у категорији двориште пословног субјекта, организације и јавне установе, двориште заједнице етажних власника Прњавор, улица Владе Винчића, балкон Драгане Кљунић у категорији балкона и домаћинство Сибинчић у категорији домаћинство на селу.

За власнике најуређенијих дворишта обезбјеђене су новчане награде, а о термину преузимања награда побједници ће бити обавјештени у наредним данима.

Ове године правила такмичења „Избор најуређенијег дворишта“ су била измјењена, због тренутне епидемиолошке ситуације и кандидати су своја дворишта пријављивали електронским путем, а побједнике су изабрали грађани.

У Прњавору је обиљежено 78 година од ослобођења ове општине у Другом свјетском рату.

Тим поводом положени су вијенци код биста четири народна хероја и на спомен обиљежју погинулим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш рекао је да је у НОР-у учествовало 4.500 бораца са подручја ове општине, да је погинуло више од 700, а рањено 1.200.

Он је навео да је након 10. јула 1943. године Прњавор био слободан 626 дана.

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Прњавор Раде Радоњић рекао је Срни да је основни задатак садашњих генерација становника ове општине да његују сјећање из не тако давне прошлости и обиљежавају значајне историјске датуме.

Он је истакао да би овдашње школе требало да учествују у оваквим догађајима организовањем историјског часа како би се млади нараштаји упознали са историјским чињеницама.

“Надам се да ће убудуће бити више посјетилаца, а ми стари сигурно ово нећемо напустити и препустити забораву”, рекао је Радоњић.

Општина Прњавор дала је четири народна хероја – Раду Врањешевић, Станка Вукашиновића, Новака Пивашевића и Вида Њежића.

Вијенци су данас положени и код споменика јунацима града посвећеног погинулим борцима у протеклом одбрамбено – отаџбинском рату.

ОО СУБНОР Прњавор у свом чланству данас има четири борца старости од 91 до 95 година и 38 потомака.

СРНА

У предсједништво овогодишње „Конференције беба“ изабрани су Милица Врањеш, Стефан Марић, Бојан Белензада, Алекса Микић и Гаврило Вукић.

За родитеље  и „најбебе“ данас је организован пријем, уручене су им новчане награде, као и поклон пакети од Компаније Лебурић.

„Општина Прњавор већ 13. годину заједно са Министарством породице, омладине и спорта организује ову манифестацију  која је оправдала своје постојање, будући да је добра прилика да се промовишу наталитет и родитељство. Ове године имамо три бебе, које долазе из породице са по петоро дјеце, и ови људи требају бити примјер свима нама“, рекао је начелник Дарко Томаш, честитајући бебама и породицама које су изабране у предсједништо.

Најмлађа беба је Милица Врањеш из Прњавора, рођена 25. јуна ове године, док је најстарија, Стефан Марић, такође из Прњавора, рођен 29. јуна прошле године. Бебе Бојан Белензада, Алекса Микић и Гаврило Вукић дијеле „титулу“ бебе са највише браће и сестара.

Због актуелне пандемије и ове године „Конференција беба“ организована је у другачијим условима. Родитељи су електронским путем пријављивали бебе, а право учешћа имале су бебе рођене у периоду од 28. јуна 2020. године до 27. јуна 2021. године. За избор у предсједништво беба пријављена су 23 малишана.

Пројектом „Старење и здравље“ који ће се у Прњавору спроводити у сарадњи и партнерству Општинске организације Црвеног крста /ОО ЦК/ Прњавор, Црвеног крста Швајцарске и Oпштине Прњавор ове године биће обухваћено 30 старих лица.

Секретар ОО ЦК Прњавор Ђурађ Стојчић у изјави Срни истакао је да ће наредне године број корисника бити повећан на 60, а у сврху квалитетног обављања предвиђених услуга посао ће добити пет медицинских сестара.

У наредних неколико дана Црвеном крсту у Прњавору требало би бити уручено и возило за рад на терену.

Према раније потписаном четворогодишњем уговору швајцарски Црвени крст ће пројекат у 2021. години финансирати са 90 одсто потребних средстава, а Oпштина Прњавор са 10 одсто.

Стојчић је подсјетио да је пројекат  наставак и надоградња досадашњих активности Црвеног крста помоћи и бриге о старим лицима које је ова организација годинама уназад спроводила на подручју локалне заједнице.

„Ово је значајан пројекат јер ширимо хуманост на људе треће животне доби,  посебно код оних који су старост дочекали сами и нема им ко помоћи“ , појаснио је Стојчић у изјави Срни.

Он је додао, да је у оквиру пројекта корисницима на располагању 36 услуга.

Почетку реализације пројекта присуствовала је и директор Канцеларије швајцарског Црвеног крста за БиХ Михела Хинић, која је у изјави Срни  истакла да су пројектом обухваћене двије компоненте – њега и помоћ у кући за особе старије животне доби којима је помоћ потребна да остану у својим домовима и рад са старијим особама које су доброг здравственог стања, а желе да буду активне и доприносе у својим у мјесним заједницама.

„У Прњавору ће се у домену дијела активног старења за сада радити у три мјесне заједнице гдје ће бити оформљене иницијативне групе старих особа које ће имати свој план рада, одлучивати о потребним активностима, омогућиће им се потребна едукација. Ради се циљано шта је у којој средини потребно и за шта људи показују интерес“ , рекла је она.

Представник општинског Одјељења за финансије Александар Његомировић каже да је план да у 2024. години пројектом буде обухваћено 80 корисника, али и да је жеља општинских власти да се пројекат настави и након тога.

Он напомиње да ће према урађеним финансијским пројекцијама општина Прњавор у наредне четири године за пројекат издвојити између 130.000 КМ и 150.000 КМ.

„Овај пројекат омогућава друштвену и економску корист особама старије животне доби јер не само да имају помоћ и његу у кућном амбијенту већ се и та услуга обезбјеђује за минималану партиципацију“ , изјавио је Његомировић.

У склопу ОО ЦК Прњавор данас је отворена и посебна просторија за рад медицинских сестара укључених у пројекат „Старење и здравље“ . Канцеларија је опремљења свим неопходним средствима и помагалима за рад.

Пројекат „Старење и здравље“  у БиХ почео је 2013. године у пет градских и општинских организација Црвеног крста, а од ове године пројекту су се прикључиле још по двије организације из Републике Српске  и ФБиХ и једна из Брчко дистрикта.

СРНА, Т.С.