Четврти регионални сајам воћа, поврћа и традиционалних пољопривредних производа који је одржан 16. септембра у Градишци окупио је велики број пољопривредних произвођача, а учешће је узела и Општина Прњавор. Осам пољопривредних произвођача са подручја општине Прњавор који се баве воћарством и повртларством представили су своје производе на заједничком штанду Општине Прњавор. И ове године пољопривредници из Прњавора остварили су значајне резулате, па је прво мјесто за изложену крушку припало Дејану Поповићу из Доњих Палачковаца, а Мирку Симићу из Кулаша прво мјесто за изложени кромпир.
На сајму је учествовало 14 општина, а своје производе представило је 110 воћара, 65 повртара, те 42 пчелара. Сајму су присуствовали и представници Одјељења за пољопривреду, водопривреду и шумарство Општинске управе општине Прњавор.
Данашњим уручењем кључева новоизграђених кућа за шест ромских породица у потпуности је ријешено питање стамбеног збрињавања Рома на подручју општине Прњавор, рекао је начелник општине др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић каже да је укупан пројекат, који се одвијао у двије фазе и у чијој су реализацији учествовали и Министарство за људска права и избјеглице БиХ, “Каритас” из Швајцарске и Влада Лихтенштајна, коштао око 460.000 КМ, а да је општина Прњавор учествовала са 20 одсто од потребних средстава. “Прњавор је једина општина у БиХ, па и у региону, која је стамбено збринула све Роме. Ово је основна претпоставка за достојан и квалитетан живот ових људи. Наставићемо и даље да се боримо за њихово образовање, здравствену заштиту и запошљавање”, истакао је Гатарић.
Уручењу кључева ромским породицама присуствовао је и замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ Предраг Јовић који је рекао да су Роми најугроженија национална мањина у БиХ. Јовић је нагласио да ово министарство и у овој години има буџет од 2,5 милиона КМ за рјешавање проблема Рома. “За 10 до 15 дана изаћи ће јавни позив за кориштење ових средстава. До краја године усвојићемо акциони план за рјешавање проблема Рома за период од 2017. до 2020. године, тако да ћемо наставити сарадњу са свим локалним заједницама”, рекао је Јовић. Према подацима “Каритаса”, друга фаза стамбеног збрињавања ромски породица у Прњавору коштала је 205.000 КМ. Министарство за људска права и избјеглице БиХ дало је 100.000 КМ, а Општина Прњавор и Влада Лихтенштајна 105.000 КМ. На подручју општине Прњавор регистроване су 32 ромске породице.
Становници Штрбаца-засеок Мусе, од данас су богатији за пола километра асфалтираног путног правца. Тим поводом посјетио их је и начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић.
Постављање асфалта на поменутој дионици пута коштало је око 30.000 КМ, а новчана средства је обезбиједила општина Прњавор.
У оквиру Пројекта бањске рехабилитације ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, а у организацији Министарства рада и борачко-инвалидске заштите РС и Општинске управе општине Прњавор, данас је 18 изабраних корисника отпутовало у Теслић, у Бању Врућицу, на десетодневни боравак.
U Mjesnoj zajednici Kremna, na području sela Grnčara, juče su privedeni kraju radovi na asfaltiranju puta u dužini od preko 600 m.
Ljubiša Bašić i Vladana Radivojac, stanovnici sela Grnčara, izrazili su svoju zahvalnost načelniku opštine zbog uređenja seoskog puta, a u ime članova 70 domaćinstava koji ovaj put i koriste.
Синоћ је у насељу Бабановци, уз присуство начелника општине Прњавор др Синише Гатарића, постављена табла са новим називом улице Мирослава Бунића – Микија. На једној од посљедњих сједница СО Прњавор, а на иницијативу Мјесне заједнице и групе грађана Бабановци, донијета је одлука да се једна од улица именује у част погинулом борцу Војске Републике Српске, Мирославу Бунићу, становнику овог насеља.
Становници улице Милана Тепића данас су добили асфалт. „У пробијање, санацију и асфалтирање улице дужине око 450 метара уложено је више од 100.000 КМ, а наш стратешки циљ је да све улице у граду буду асфалтиране у наредном периоду”, истакао је начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић.
Петар Станојевић, ратни војни инвалид који је у рату остао без обе ноге, рекао је да за њега асфалтирана улица значи много јер ће му олакшати свакодневницу, те да је макадамски пут био веома отежавајућа околност за његово кретање. „Захвалио би се свима који су допринијели да се улица Милана Тепића асфалтира, јер то ће много значити свим нашим комшијама, а и мени такође“ казао је Станојевић.
Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић поставио је данас на градској фонтани плочицу са натписом да је вода за пиће, чиме је симболично обиљежено пуштање питке воде у центар града. „Данас смо озваничили овај велики догађај за центар града. Питка вода је стигла у улицу Вељка Миланковића, улицу Алексе Шантића, улицу Новосадску и дио улице Трг српских бораца, а за неких десетак дана питку воду ће добити и насеље Запад, те Основна школа „Никола Тесла“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић је нагласио, да је испуњено све што је прошле године обећано, као и да су грађани помало сумњали у коначан исход овог пројекта, будући да су на његову реализацију чекали више од десет година. Директор КП „Водовод“ Драгомир Ђурђевић је рекао да се активности реализују по плану и да би до краја мјесеца виша зона града требала бити у потпуности покривена питком водом са Повелича. „Остају завршни радови у насељу Запад, Коњуховци, улица Рајка Малешевића, а тренутно су радови на преспајању новог цјевовода у дужини 350 метара. Ове активности захтијевају и одређено вријеме и новчана средства, јер на свакој раскрсници морамо радити нове шахтове да би могли обезбиједити воду у сустему одговарајућег притиска“, рекао је Ђурђевић.
Своје задовољство чињеницом да питку воду имају у својим чесмама нису крили становници улице Вељка Миланковића, али ни привредници који у овој улици имају своје објекте. Свјетлана Тривичевић, власница ресторана „Атина“ истакла је да се на ово дуго чекало и да су сви пресрећни што је питка вода у славинама. „Захваљујем се начелнику Гатарићу и свим људима који су заслужни за реализацију оног пројекта. Ми смо пресрећни што имамо питку воду у нашим славинама“, рекла је Тривичевић. Марина Гатарић, члан Савјета мјесне заједнице Прњавор рекла је да је ово од великог значаја за становништво које живи у центру града и да се Прњаворчани напокон могу поздравити са канистерима и флашама, те да је ово велики дан за град Прњавор.
Националне мањине на подручју општине Прњавор никад нису биле угрожене, без обзира која је власт радила и нема основа за било чије такве тврдње, изјавио је одборник из реда националних мањина у садашњем сазиву Скупштине општине Бранко Декет. Декет је након данашњег састанка са дијелом представника удружења националних мањина која дјелују на подручју ове општине изнио став о потреби нестраначког декларисања удружења према било којој политичкој опцији на предстојећим изборима. “Сва удружења националних мањина су невладине организације које у свом статуту имају тачно дефинисано шта треба да раде у интересу народа који заступају. Ова удружења се не баве политиком и не желимо да се сврставамо ни на чију страну.“ рекао је Декет. Предсједница Удружења “Ромска дјевојка“ Сњежана Мирковић каже да ово удружење жели да дјелује нестраначки, без политичког утицаја. “Свако од Рома има прилику 2. октобра да се изјасни као појединац, а ми као удружење желимо бити неутрални, јер нам је радити и сарађивати са свима.“ истакла је Мирковић. Став са овог састанка подржала су украјинска удружења “Тарас Шевченко“, “Червона калена“ и “Клас“ , затим “Ромска дјевојка“, Удружење Пољака и Удружење Црногораца. Данашњи састанак услиједио је као реакција на прошлоседмично потписивање коалиционог споразума између Савеза националних мањина Републике Српске и СНСД-а за подршку кандидату ове странке за начелника општине Прњавор Дарку Томашу и изјава које су услиједиле након тога, у којима се између осталог провукла теза да су националне мањине угрожене дјеловањем актуелне локалне власти.
Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић обишао је санирани мост на потоку Стублењак у Горњим Штрпцима, који је био уништен у поплавама, а који повезује засеок Ружевце и Мусе. „Саницијом овог моста увелико је олакшана путна комуникација на потезу од засеока Ружевци према Мусама. Мјештани су извршили припрему за санацију, док је општина обезбиједила грађевински материјал“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и додао да се ради о веома чврстом инфраструктурном објекту, гдје су стубови са сваке стране дубоко усјечени у подлогу, направљена ограда и посут прилазни пут. Мјештани засеока Ружевци и Мусе захвалили су се начелнику Гатарићи на препознавању њихових проблема и истакли да им овај мост пуно значи. Истичу да је раније овај мост највише проблема правио пољопривредницима који су ишли комбајнима у жетву јер нису могли проћи због уског моста, а проширењем је сада тај проблем ријешен, каже Ненад Југовић из засеока Ружевци. „Доста нам ово значи, јер није могао ни комбајн и ниједна машина нису могли проћи јер је било уско, само су путничка аута могла, и јако смо задовољни, сви мјештани ових засеока“, каже Југовић.
Начелник Гатарић обишао је и асфалтирани дио пута у Доњим Штрпцима поред магистралног пута крај прњаворских рибњака.“ Овим активностима жељели смо да нашим редовним обавезама подржимо и привреднике наше локалне заједнице с обзиром да се у непосредној близини налази мотел и ресторан Рибњак као један од туристичких потенцијала наше општине”, рекао је Гатарић. Начелник Гатарић је нагласи да је дио овај дио пута био у потпуности девастиран, те да је асфалтирано око 700 квадрата у вриједности око 14.000 марака. „Разлог за асфалтирање је двојак. Један разлог је што је ово стварно било запуштено и било је јако битно нашим суграђанима који живе на овом дијелу општине да се то поправи. У наредном периоду планирамо да пут „Дрвењак“ спојимо у потпуности са „Ковјанићима“, обзиром да смо већ спојили дионицу 1300 метара од „Стевића“ према „Дријену“ и дервентској општини. Други разлог за асфалтирање је и овај објекат (мотел „Рибњак“) који је направљен и на овај начин ми подржавамо и нашу привреду“, додао је Гатарић. Власник мотела „Рибњак“ Радиша Тривичевић каже да је мотел доведен у функцију након 10 година стајања „Начелник општине са својим тимом имао је слуха, ми смо му се обратили и ниједног тренутка, с обзиром да је тешка ситуација, није рекао да не може, рекао је покушаћу и даћу све од себе да се то уради и стварно је урадио“, изјавио је Тривичевић. Гатарић је додао да је ово добар примјер како се и са мањом инвестицијом може направити добра ствар и за село и за привреду.