Вијести

Студентима и ученицима са подручја општине Прњавор који су остварили право на стипендију у школској 2020/2021. години, данас ће бити исплаћена стипендија за мјесец јануар.

Општина Прњавор стипендира укупно 272 студента и ученика. За стипендије je издвојено 300.000 КМ из општинског буџета. У складу са Одлуком о висини мјесечног износа стипендије за школску 2020/2021. годину, износ стипендије за редовне студенте је 100,00 КМ и исплаћује се 10 мјесеци, за студенте из реда борачких категорија износ стипендије  је  150,00 КМ, за ученике 70,00 КМ, док три студента са Косова и Метохије примају стипендију у висини од 100,00 КМ.

Општина Прњавор је по први пут увела  да стипендију добију и ученици средњих школа који имају просјек оцјена 5.0, којих је ове године 47.

 На 7. Међународном рукометном турниру „Мика 2021“ у Прњавору у организацији Рукометног клуба „Слога“ данас и сутра учествују 24 клуба из више земаља региона.

Предсједник клуба и Организационог одбора турнира Владо Шљивић рекао је у изјави Срни да турнир који је од великог значаја за општину Прњавор и сам клуб полако прераста у традицију чувајући успомену на Мирослава Мику Микеревића, који је прије смрти највише допринио развоју овог спорта у Прњавору.

 „Наредне године када славимо пет деценија постојања поставили смо пред себе веће задатке, један од њих је да покушамо освојити Другу лигу како бисмо ушли у виши ранг такмичења“ , изјавио је Шљивић.

Генерални покровитељ овог дводневног турнира је општина Прњавор.

Начелник општине Дарко Томаш је након званичног отварања турнира рекао да број окупљених екипа сам по себи довољно говори о значају турнира, пријатељским везама које је клуб из Прњавора успоставио са клубовима у окружењу.

Он каже да је то једна лијепа манифестација коју треба наставити одржавати и у годинама које долазе, а да при томе подршка општине неће изостати.

На турниру су данас предвиђена такмичења за 12 екипа у категорији дјечака узраста 2005. и 2006. годиште, док су сутра на распореду утакмице за  12 клубова у категорији 2007. и 2008. годиште.

Мирослав Микеревић ће остати запамћен по томе што је у априлу 1992. године спасио 38 српских војника заробљених у војном објекту „Рабић“ код Дервенте без употребе силе, метка или жртве, за шта је одликован највишим војним признањем Републике Српске – орденом Милана Тепића.

СРНА

Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац рекао је током посјете фарми музних крава Владимира Усорца у Шерег Илови, општина Прњавор, да је примарна политика Савјета министара заштита домаће производње.

Он је у изјави новинарима рекао да се наставља са приједлогом доношења мјера увођења одређених такси и пуне царинске стопе за свјеже и расхлађено месо, али и да му је жао што одређени министри то нису подржали на сједници Савјета министара.

„ Ми и даље инсистирамо на томе, министарство је доставило приједлог одлуке на мишљење свим надлежним институцијама, очекујемо у наредним данима да ћемо поново, у складу са процедурама,  ту тачку ставити на дневни ред и још једном апел свим министрима у Савјету министара да дају подршку таквој одлуци јер сматрамо да ћемо на тај начин заштитити примарну производњу и на адекватан начин креирати будуће политике“ , рекао је Кошарац.

Кошарац истиче да рјешења треба тражити  снагом аргумената уважавајући значај Европске комисије, односно Европске уније.

 „ Аргументи су на нашој страни и зато  требамо у једној здравој, конкретој комуникацији да тражимо ту врсту рјешења. Чињенице указују да је угрожена примарна производња и вјерујем да ће делегација ЕУ  у БиХ разумјети потребе прије свега примарних произвођача, ентитетских институција које то предлажу, министарства као формалног предлагача и Савјета министара који би требао донијети такву одлуку“ , каже министар.

Он је напоменуо да је важно заштити домаћу производњу, као и да зна да постоје разне тенденције и коментари у вези са увођењем одређених мјера ограничења, односно прелевмана и пуне царинске стопе.

 „Треба рећи да прије ступања на снагу ССП-а увоз једне тарифне ознаке свјежег или расхлађеног меса био је на годишњем нивоу око 40.000 КМ, данас је то 90 милиона КМ, а наши примарни произвођачи не знају на који начин да пласирају своје производе“ , рекао је Кошарац и додао да то не може реметити развој прерађивачких капацитета због чега министарство интензивно ради на отварању нових тржишта.

„Јуче смо разговарали са министром пољопривреде у Влади Турске, договорили смо да за месопрерађивачке производе из БиХ заговарамо ветеринарски сертификат који ће бити усклађен са турским стандардима како би произвођачи из Републике Српске и Ф БиХ могли да извозе у Турску. Заједно са амбасадом Кине радимо на отварању тржишта за извоз меса и млијека на то тржиште. И даље је отворено питање извоза меса и месних прерађевина у Руску Федерацију, тако да мислим да приче да ће то угрозити месопрерађивачке капацитете БиХ нису тачне“ , прецизирао је Кошарац.

Он каже да прича да ће то поскупити цијену производа у маркетима није тачна и није аргументована, али и да и даље постоје неке структуре које не разумију ову проблематику и покушавају да ометају легитимну иницијативу да се уведу прелевмани и пуна царинска стопа за одређене производе, у овом случају свјежег и расхлађеног меса.

Министар каже да постоје разматрања да се уведу заштитне мјере и за друге пољопривредне производе и да ће се када дођу легитимни захтјеви повести процедура у складу са ССП-ом и другим прописима, као и да  мисли да се на овај начин промовише политика заштите домаће производње уз партнерство са свим удружењима и институацијама које у складу са Уставом могу да покрећу те иницијативе и да у том правцу нема стајања.

Он је говорећи о  посјети фарми „Усорац“ у Прњавору подсјетио да је при преузимању дужности министра поставио циљ да се на терену у директном разговору са пољопривредницима сагледају сви актуелни проблеми и да се на адекватан начин са одређеним удружењима разговара о питањима из надлежности овог министарства, те да је до сада укупно одржано 11 састанака те врсте.

 „Министарство спољне трговине и економских односа иако има сектор за пољопривреду не може бити централни орган, нема уставне надлежности и зато је јако важна комуникација између локалног нивоа власти, примарних пољопривредних произвођача, прерађивача, ентитетских министарстава и заједничког нивоа.Један такав добар примјер је управо Прњавор који је трећи у Републици Српској по производњи млијека“ , рекао је Кошарац и навео податак да ова општина има око 2.600 регистрованих пољопривредних газдинстава, око 2.100 музних јединица или грла, око 300 произвођача и годишњу производњу око 10,5 милиона литара млијека.

Кошарац је истакао и да БиХ данас има могућности да извози млијеко у земље ЦЕФТА и Европску Унију, да тај посао треба учинити стабилним, развијати нека нова тржишта и да се на томе интензивно ради.

Фармер Владимир Усорац каже да је са министром Кошарцем разговарано о свим проблемима са којима се сусрећу пољопривредни произвођачи укључујући цијену репроматеријала, кукуруза, соје, ђубрива.

Он је додао да се нада да ће бити усвојен приједлог о прелевманима и осталим мјерама заштите домаће производње.

Разговору са министром Кошарцем присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је рекао да је ова општина изразито пољопривредно орјентисана и да је у прошлој години буџетом за пољопривреду  издвојено око 516.000 КМ.

Томаш је напоменуо да је и ресорно републичко министарство пољопривреднике са подручја општине Прњавор кроз разна издвајања помогло са више од 3.700.000 КМ.

„ Значајан податак је да је више од 300 фармера који се баве производњом откупног млијека  прошле године  добило  више од 2.400.000 КМ премије. У Републици Српској испред Прњавора по годишњој производњи млијека су само Бијељина  и Градишка “, рекао је он.

Томаш је као један од проблема,  који се покушава ријешити са надлежним министарством, навео нераспоређено обрадиво државно земљиште којег је на подручју општине Прњавор више од 2.500 хектара, од чега је 1.200 хекатар под закупом и концесијама.

СРНА

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш и главни имам Меџлиса Исламске заједнице Прњавор Фикрет Челенка, посјетили су деведесетосмогодишњу Нејру Халиловић, једну од најстаријих суграђанки наше општине,  рођену 27.01.1923. године. Овом приликом пожељели су јој добро здравље у нади да ће се видјети и за Нејрин 100. рођендан.

Занимљива информација је да је Нејрин дјед, Суљага Хаџиселимовић, био начелник у Прњавору од 1887. до 1907. године.

Атлетичарка Јелена Гајић и тенисер Дражен Петровић на вечерашњој манифестацији „20.  Избор спортисте године“ проглашени су за најбоље спортисте општине Прњавор у 2020. години.

У конкуренцији за најбољу спортисткињу осим Гајићеве биле су одбојкашица Дајана Петровић, џудисткиња Милица Крајишник, теквондоисткиња Јована Његован и боксерка Татјана Дринић. Поред Дражена Петровића за титулу најбољег спортисте општине Прњавор борили су се и фудбалер Данко Сегић, кошаркаш Дејан Јовановић, рукометаш Никола Дујаковић, теквондоиста Бојан Малешевић, кик боксер Слађан Остојић, каратиста Славиша Подгорац, шахиста Симо Ђурић, атлетичар Никола Петровић , боксер Филип Бурић и џудиста Дејан Милијаш.
До титуле најбоље спортисткиње у прошлој години Јелена Гајић је дошла као побједница Купа Европе у Скопљу у трци на 800 метара, такође je и вицешампионка европског такмичења у Бугарској у трци на 800 метара. Гајићева је такође и вишеструка првакиња Републике Српске и БиХ на 400 и 800 метара. У прошлој години три пута је поправљала сениорски дворански рекорд БиХ у трци на 800 метара који сада износи 2 минута, 6 секунди и 66 стотинки. У Румунији у Клужу на првенству Балкана освојила је 4. мјесто.

„Захваљујем се начелнику општине који ми је омогућио одлазак на све досадашње припреме и имао слуха за све моје досадашње резултате. Без ове подршке сигурно не бих могла наставити темпом којим сам радила нити ићи на такмичења. Прошле године сам имала јако добру сезону, неколико пута сам оборила рекорд БиХ који је до тада био стар 36 година“ , рекла је Гајићева.
За младог прњаворског тенисера Дражена Петровића 2020. година изузетно је била успјешна. Годину је завршио као првак Републике Српске и БиХ у сениорској конкуренцији, а завидне резултате остварио је на АТФ турнирима у Мостару и на Златибору, док је на ОТК турниру у Београду освајач другог мјеста
Петровић је рекао да је вечерашња награда круна једне успјешне године.

На манифестацији су проглашени и најперспективнији спортисти, гдје су у конкуренцији њих дванаест, за најперспективније проглашени атлетичари Јована Радуловић и Филип Радуловић. Награда је додијељена и за најуспјешније младе спортисте, ове титуле такође су понијели атлетичари Кристина Стојковић и Дамјан Грумић.
Додијељена су и посебна признања и то Милану Косићу као најуспјешнијем рекреативцу, џудистима Николи Моравцу и Дарији Стојановић за врхунски спортски резултат остварен изван општине Прњавор, као и јубиларне награде спортском клубу “Први корак“ за 10 година постојања и одбојкашком клубу „Укрина“ за четири деценије рада.

За најуспјешније екипе у индивидуалном спорту проглашен је Атлетски клуб „Прњавор“, а у колективном спорту Кошаркашки клуб „Младост булдогс“ .
Организатор и домаћин вечерашње манифестације „20. Избор спортисте године“ била је општина Прњавор. Начелник општине Дарко Томаш честитао је свим награђенима на постигнутим резултатима током прошле године.

„Посебне честитке Јелени и Дражену јер су њихови резултати били најбољи не само на подручју наше општине него у БиХ, што их је и квалификовало за ову награду. Увјерен сам да ће сви ови спортисти, који су и добри људи, ученици и студенти, бити одличан узор младим генерацијама које долазе“ , рекао је Томаш.
Toмаш је подсјетио да је општина Прњавор нацртом овогодишњег буџета за потребе спорта предвидјела 350.000 КМ чиме настоји дати додатни импулс развоју спорта.

Манифестацију је пропратило и гласање публике на „Фејсбук“ профилу начелника општине, а награду са највише гласова и поклон бон продавнице спортске опреме „Јувента“ у износу од 300 КМ добила је џудисткиња Тамара Самарџић. Друго мјесто и поклон бон у вриједности 300.00 КМ који је обезбједила ЗТР „R-Mobil“ освојио је каратиста Борис Ђурђевић.
Tакође сви номиновани спортисти награђени су са бесплатном шестомјесечном чланарином у теретани „Мис фитнес“.

На приједлог Општинског штаба за ванредне ситуације, Начелник општине донио је Наредбу о регулисању рада трговинских, угоститељских, занатских, услужних и других објеката и служби на подручју општине Прњавор.

1. У циљу спречавања ширења вируса корона SARS-CoV-2 и COVID-19 болести на територији општине Прњавор и заштите и спасавања становништва, до 05.03.2021. године забрањују се:

• сва јавна окупљања у групама већим од 50 лица,
• сва приватна окупљања у групама већим од 10 лица (свадбе, крштења, рођендани, прославе и други породични скупови сличне природе).

1. Обавезују се грађани да у затвореном простору носе заштитну маску (прекривена уста, нос и брада), да се придржавају заштитне мјере физичког растојања од два метра како у затвореном тако и на отвореном простору, те да се придржавају упутстава Института за јавно здравство Републике Српске за боравак у затвореном простору, у зависности од дјелатности која се обавља.
2. Препоручује се грађанима да на отвореном простору користе заштитне маске уколико није могуће одржавати физичку дистанцу од два метра, а у складу са упутством ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за коришћење заштитне маске на отвореном простору.
3. Изузетно од тачке 2., обавезе ношења заштитне маске су изузета:

• лица млађа од 7 година живота,
• лица са инвалидитетом и дјеца са сметњама у развоју,
• лица која обављају физичку спортску и рекреативну активност у оквиру спортских објеката.

1. Обавезују се правна лица, предузетници и физичка лица који у директном контакту пружају услуге грађанима да:

• услуге пружају заштићени маском,
• обавезно спроводе мјере дезинфекције,
• обезбиједе маску грађанима који користе њихове услуге, а немају их,
• придржавају се упутстава ЈЗУ „Института за јавно здравство Републике Српске“ за организовање рада, у зависности од дјелатности коју обављају.

1. Ограничава се рад до 05.03.2021. године од 06,00 до 22,00 часа, а недјељом од 07,00 до 12,00 часова:

• трговинама на велико,
• трговачким центрима и свим трговинама на мало прехрамбеном и непрехрамбеном робом,
• фитнес центрима (фитнес, боди-билдинг клубовима и сличним облицима организовања),
• приватним стоматолошким амбулантама,
• свим субјектима који обављају занатско-услужне дјелатности,
• пољопривредним апотекама,
• дрогеријама.

1. Ограничава се рад до 05.03.2021. године од 06,00 до 22,00 часа:

• свим врстама угоститељских објеката за исхрану и пиће без обзира да ли послују самостално или у оквиру других објеката у којима се обавља привредна дјелатност (бензинске пумпне станице, објекти за смјештај и сл.)
• субјектима који врше доставу хране, ако су регистровани за обављање те дјелатности,
• приређивачима игара на срећу (кладионице, аутомат клубови, казина, томболе и др.).

1. Од 01.03.2021. године дозвољава се организација музике уживо у угоститељским објектима за смјештај, исхрану и пиће уз поштовање свих епидемиолошких мјера које је прописао ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
2. До 05.03.2021. године дозвољавају се такмичарске активности спортских организација и спортиста искључиво без присуства публике, уз поштовање свих епидемиолошких мјера које је прописао ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
3. Ограничава се рад до 05.03.2021. године од 05,00 до 15,00 часова сточној пијаци и тржници на велико.
4. Ограничава се рад до 05.03.2021. године од 06,00 до 22,00 часа радним даном, а недјељом од 07,00 до 17,00 часова тржници на мало и зеленој пијаци.
5. Субјектима који обављају дјелатност производње хљеба, пецива, свјеже тјестенине и колача искључиво у погледу продаје њихових производа, ограничава се рад до 05.03.2021. године од 06,00 до 22,00 часа.
6. У прописаном редовном радном времену могу радити:

• драгстори, с тим да у периоду од 22,00 до 06,00 часова продају могу вршити искључиво путем шалтера.

2) базени, „wellnes“ и спа центри посебно и у склопу објеката за смјештај,

3) дјечији вртићи и

4) играонице.

1. Бензинске пумпе настављају да раде у досадашњем режиму, с тим да се ограничава рад угоститељског дијела објекта до 22,00 часа.
2. Хотели, хостели и мотели могу пружати услуге смјештаја гостију без временског ограничења, као и услуге исхране и пића гостима и трећим лицима са временским ограничењем од 06,00 до 22,00 часа.
3. Апотеке могу да раде сваким даном од 07,00 до 22,00 часа.
4. Сви напријед наведени субјекти дужни су организовати рад уз обавезно предузимање мјера прописаних у упутству ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за спречавање појаве и ширења COVID-19  болести на радном мјесту.
5. Субјекти који пружају услуге из области угоститељства, умјетности и забаве дужни су:

1) организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописане физичке дистанце и

2) на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у објекту у односу на његову површину.

1. Сви напријед наведени субјекти могу самостално вршити дезинфекцију пословних простора у складу са Упутством ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
2. Општинска управа, јавна предузећа и установе организоваће свој рад како слиједи:

• на улазу у све службене просторије органа ограничити број особа које истовремено могу да уђу и бораве у просторијама органа, онемогућити задржавање у просторијама органа и прављење дужих редова у затвореном простору,
• одржавати растојање између грађана у затвореним просторима од најмање два метра, уз предузимање мјера дезинфекције и појачане хигијене и
• контрола броја корисника услуга шалтер сале и матичних служби зависно од простора, одржавање физичке дистанце од два метра и уз обезбјеђење физичке провидне баријере на радном мјесту која пружа довољну заштиту запосленом и кориснику.

1. Правни субјекти као и јавна предузећа и установе требају организовати рад од куће за раднике за послове за које је то могуће.
2. Надзор над спровођењем ове Наредбе спроводи Министарство унутрашњих послова- Полицијска станица Прњавор, те инспектори и комунални полицајци Одјељења за инспекцијске послове општине Прњавор.
3. Непоштовање мјера забране из тачке 1. и 2. ове Наредбе санкционисаће се у складу са Законом о јавном реду и миру („Службени гласник Републике Српске“ број 11/15 и 58/19) и Законом о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ број 90/17, 42/20 и 98/20).

Наредба о регулисању рада трговинских, угоститељских, занатских, услужних и других објеката и служби на подручју општине Прњавор.