На данашњем форуму “/Не/ насиље међу младима” у организацији Омладинског центра Прњавор ученицима средњих школа из Прњавора и заинтересованим грађанима представљени су облици насиља у друштву и начини како да млади пријаве и превазиђу овакве појаве.
Један од учесника форума била је савјетник линије за дјецу и младе „Плави телефон“ Дајана Будиша која је у изјави новинарима рекла да је прошле године ова савјетодавна линија запримила више од 10.000 позива и више од 1.200 јављања мејлом, четом или на разним друштвеним мрежама.
Будиша је прецизирала да су евидентиране 32 пријаве насиља, од чега је половина пријављена као породично насиље.
„Најзаступљеније је физичко и емоционално насиље, али има и случајева емоционалног занемаривања које је, иако се о њему много не прича, присутно и оставља дуготрајне посљедице“, каже она.
Будиша је напоменула да се на „Плави телефон“ могу пријавити малољетници и одрасле особе.
„Пријаве су анонимне и оне се послеђују полицији и Центру за социјални рад који изласком на терен утврђују праву ситуацију. До сада су нам се највише јављали тинејџери, односно млади узраста од 13 до 18 година“, рекла је Будиша.
Психолог у Центру средњих школа „Иво Андрић“ Прњавор Драган Главан каже да као дугогодишњи радник у школи није примјетила да је дошло до значајног пораста броја случајева насиља у односу на раније године, те да се код пријављених случајева углавном ради о вербалном сукобу.
„Није то вршњачко насиље у правом смислу са свим елементима који га карактеришу, односно да се ради о дуготрајном и намјерном повређивању. Дешава се понекад да се дјеца потуку или повриједе једно друго ружним ријечима , тада се поступа по протоколу које школе примјењују у свом раду „ , појаснила је она.
Члан Омладинског центра Прњавор Вилдана Мушиновић каже да је насиље све чешћа појава међу младима због чега је потребно да се о њој више прича.
Она је подсјетила да се форуми које организују реализују у склопу пројекта BHRI /Bosnia and Herzegovina Resilience Initative/ који имплементира Међународна организација за миграције, и најавила да ће наредни са темом млади и активизам бити одржан 8. априла.
Данашњи форум је једна од активности организованих у поводу обиљежавања 24. марта, Дана општине Прњавор. Сутра ће у Центру за културу са почетком у 18.30 часова бити одржана промоција пројекта “Како ли се каже?’”. Улаз за грађанство на све манифестације је бесплатан.















У оквиру пројекта „Јачање интегритета и транспарентности у јавном сектору“, који је финансиран од стране Владе Уједињеног Краљевства, а проведен уз помоћ Развојног програма Уједињених нација (УНДП), данас су у Шалтер сали Општине Прњавор подијељени водичи са основним информацијама за грађане о свим доступним механизмима за пријаву корупције. Општина Прњавор је једна од дванаест општина одабраних да учествују у овом пројекту, а пројекат има за циљ унапређење регулаторног и институционалног оквира у погледу транспарентности, одговорности и интегритета на локалном нивоу, те јачање капацитета за успјешно супротстављање корупцији.


„Овим пријемом желимо да им кажемо да нису сами, да смо на располагању како би што лакше превазишли проблеме које имају. То је проблем са којим се ове породице морају трајно борити, и зато је важно да знају да имају адресу на коју се могу увијек обратити“ , рекао је Томаш у изјави новинарима.
„Тада смо уз подршку општине, суграђана, ученика Гимназије организовали хуманитарни концерт и уз додатну помоћ Владе Републике Српске прикупили потребна средства да Жељко стане на своје ноге. Борба је тешка, али успјевамо уз помоћ добрих људи“ , каже Бранкица.
Он је подсјетио да на подручју ове локалне заједнице живи више од 1.200 Украјинаца, што је више од 40 одсто Украјинаца у БиХ.
Општинска власт има одличну сарадњу са представницима украјинске заједнице и вјерују да ће та сарадња бити још боља захваљујући исказаној подршци предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.
Орел Закаљук, украјински свештеник, у име украјинске цркве у БиХ се захвалио иницијативи Додика да се данас окупе.
Андрија Сваток, председавајући Савјета националних мањина у БиХ, навео је да је овај састанак био веома потребан. “Ми смо захвални Додику који је то покренуо. Договорили смо правце даљег дјеловања. Показало се хумано лице наших народа и учинићемо све што је у нашој моћи да пружимо помоћ онима којим је она неопходна”, рекао је Сваток.