вијести

Начелнику општине Прњавор Дарку Томашу данас ће у Новом Саду бити уручено признање “Златни кључ” 12. Дунавског бизнис форума које је ова општина, како је образложено, добила за отвореност, сарадњу са сусједима и развојне пројекте.

Томаш је изјавио Срни да је признање додатни мотив за још бољи рад у наредном периоду.

“Реализовали смо бројне пројекте чији је циљ развој наше локалне заједнице и унапређење услова живота наших суграђана. Посебно је значајан пројекат изградње пословне зоне `Вијака` у непосредној близини ауто-пута који видимо као окосницу будућег привредног развоја наше општине”, рекао је Томаш.

Он је подсјетио да су укупни приходи привреде прошле године износили милијарду и 27 милиона КМ, што је за 34 одсто више него 2020. године, а по обиму спољнотрговинске размјене Прњавор је четврти у бањалучкој регији.

Општна Прњавор у овој години има 953 привредна субјекта, од којих је 238 правних лица, а 715 су предузетници. Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, прњаворски привредници извозе на пет континената.

Због великог броја националних мањина које живе у овој општини, Прњавор је познат и као “мала Европа”, а са њиховим матичним земљама протеклих година урађено је много на размјени позитивних искустава, како у локалном развоју тако и могућностима приступа развојним ЕУ фондовима, успостављена је добра и квалитетна међусобна привредна, образовна и културна сарадња.

Осим општине Прњавор овогодишњи добитнци “Златног кључа” су Пула, Бијело Поље, Крагујевац и Краљево.

Дванаести Дунавски бизнис форум организује се с циљем афирмације просперитета и унапређења регионалне сарадње.

Скуп је окупио еминентне стручњаке, представнике привреде, дипломатије, политике, науке, културе и медија из Њемачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, БиХ, Црне Горе, Румуније, Бугарске и Србије.

Покровитељи скупа су Привредна комора Србије и Покрајински секретаријат за привреду Војводине.

СРНА, Т.С.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш организовао је данас пријем за 58 породица које су до 23. септембра поднијеле захтјев за средства обезбијеђена у општинском буџету поводом рођења дјетета у овој години.

Томаш је у изјави новинарима подсјетио да општина Прњавор од ове године са 500 КМ дарује свако рођено дијете и да су данас средства исплаћена за 58 породица са 59 дјеце.

Он је истакао да се у Прњавору као вид пронаталитетне политике проводе 22 појединачна пројекта за породице и младе.

„Све су то облици подстицаја и подршке, прије свега младим људима,  да препознају Прњавор као мјесто гдје вриједи остати живјети и засновати породицу“ , рекао је Томаш.

Начелник општине Прњавор каже и да највећу сигурности за останак у овој локалној заједници  пружају ефекти улагања у привреду поспјешени отварањем привредне зоне Вијака у непосредној близини ауто-пута.

„Наши привредници су прошле године остварили приход већи за 300 милиона КМ у односу на  2020. годину када је износио 727 милиона КМ“ , нагласио је Томаш.

Невена Ђумић, мајка двије дјевојчице од којих најмлађа има четири мјесеца, каже да најновија општинска мјера за подстицање повећања наталитета указује да је свима драго што се дјеца рађају, а истовремено породицама значи велику подршку, посебно сада када је све поскупјело и треба много новца за подизање дјеце.

Пријему је присуствовала и Милијана Вујић у чијој је четворочланој породици најмлађи двомјесечни дјечак. Она каже да је лијепо што се поклања пажња породицама и дјеци, и да ће добијена средства искористити за куповину основне опреме за бебу.  

У првих шест мјесеци ове године 109 породица у којима је рођено укупно 112 беба поднијело је захтјев за средства која су исплаћена у априлу, односно јулу.

Срна Т.С.

У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery i EU4BusinessRecovery отворен је Јавни позив за мјеру подршке ублажавањa негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи. 

 Крајњи рок за подношење пријава је 12. октобар 2022. године до 17.00 часова.

 Циљеви позива су:

·ублажавање негативног утицаја на тржиштe репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ,

·ублажавање негативног утицаја климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ,

·оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ,

·подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.

На јавни позив могу се пријавити микро, мала и средња предузећа и задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача који се баве производњом, прерадом, откупом, складиштењем или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.

Укупан буџет позива износи  3,9 милиона КМ, док се износ бесповратних средстава по пријави креће од 50 000 – 300 000 КМ.

 Износ подршке по једном кооперанту може износити од 1 500 – 15 000 КМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 25% укупног износа прихватљивих трошкова.

Смјернице за подносиоце пријава могу се прочитати ОВДЈЕ, а детаљне информације доступне су ОВДЈЕ.

Молимо апликанте из Републике Српске да на мејл [email protected] потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.

Три прњаворске школе, Основна школа „Бранко Ћопић“, Гимназија и Центар средњих школа „Иво Андрић“, од ове зимске сезоне гријаће се на пелет захваљујући завршетку пројекта вриједног 470.000 КМ који су помогли републичке институције и oпштина Прњавор.

Завршетком радова у заједничкој котловници замјене два котла од по 750 киловата на угаљ са три нова од 450 киловата на пелет ученици и просвјетни радници добиће топлије учионице, а град здравији ваздух.

Дарио Агостини, директор предузећа „Топлинг“ из Прњавора које је било извођач радова, напоменуо је да су стари котлови на угаљ били највећи загађивач у граду и захвалио свим донаторима на подршци пројекту и његовој реализацији.

Агостини је напоменуо да су за гријање школа обезбијеђене потребне количине пелета, иако је ове године ситуација са набавком овог енергента на тржишту неповољна.

Директор Основне школе „Бранко Ћопић“  Јасмина Малешевић каже да је пелет набављен на вријеме и да родитељи немају разлога за бригу.

„Ученици ће током зимске сезоне бити у топлим учионицама. Наша школа је ове године добила и статус ‘еко школе’ што значи да ћемо осим квалитетнијег гријања имати и здравији, чистији ваздух у граду“, појаснила је Малешевићева.

Директор ЦСШ „Иво Андрић“ Сузана Шврака каже да је замјеном котлова ријешен дугогодишњи проблем три школе, али и еколошки моменат загађења ваздуха кориштењем угља.

„Били смо свједоци и да су школска игралишта током јесени и зиме била пребукирана огревним материјалом, па их наша омладина у то вријеме није могла користити на прави начин. Сада ћемо имати потпуно другачију слику“, рекла је она.

Завршетку радова у котловници присуствовао је и начелник општине Дарко Томаш који је истакао да ће се на овај начин поједноставити загријавање у школама, а истовремено кориштењем пелета повећава се заштита животне средине, што је био и примарни циљ цијелог пројекта.

Томаш је захвалио Влади Републике Српске, Министарству просвјете и културе и министру за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренки Голић који су обезбиједили 470.000 КМ за замјену котлова, као и извођачу радова предузећу „Топлинг“ из Прњавора. 

Срна Т.С.

Начелник општине, Дарко Томаш уприличио је данас пријем за екипу Рукометног клуба “Слога“ Прњавор која ће у предстојећој сезони 2022/23 играти у Првој лиги Републике Српске.

Томаш је играчима и руководству честитао јубилеј од 50 година постојања клуба и истакао да је част за општину што су након 22 године поново стекли статус прволигаша.

„Њихов предани рад у последњих неколико година смо сви препознали, омасовили су клуб и све честитке што младе људе усмјеравају на прави пут због чега ће увијек имати нашу подршку“, рекао је Томаш.

Тренер РК „Слога“ Прњавор, Угљеша Гламочић каже да је Прва лига изузетно захтјевна, али да ће екипа коју предводи својим резултатима настојати у најбољем свјетлу представити општину из које долазе.

„Циљ у првој сезони је опстанак у Првој лиги за шта мислим да неће бити проблема. Прву утакмицу играмо у недјељу, 18. септембра на домаћем терену против Бијељине, борићемо се да побиједимо“, рекао је Гламочић и упутио позив суграђанима да дођу погледати добру рукометну утакмицу.

Пријему је присуствовао и млади првотимац РК „Слога“ Огњен Ковјанић који је рекао да је улазак у Прву лигу додатни мотив играчима да се покажу у што бољем свјетлу, да покажу резултате дуготрајног и напорног рада и труда, своје знање, али и какав потенцијал има Прњавор.

Истакнути члан овог клуба Миле Шљивић каже да посебно радује чињеница што у Прву лигу улазе управо у години када се прославља 50 година рукомета у Прњавору.

 „Искористили смо прилику која нам се указала одустајањем шамипона Друге лиге РК „Челинац“  и изборили смо пласман у виши ранг такмичења“, каже Шљивић.

Он је нагласио и велики значај подршке коју општина Прњавор пружа клубу, посебно у вријеме када је тешко пронаћи велике спонзоре.

Утакмица између РК „Слога“ Прњавор и РК „Бијељина“ игра се у недјељу, 18. септембра у Спортској дворани „Слога“ Прњавор са почетком у 18.30 часова.

Срна Т.С.

Општина Прњавор  покренула је процедуру за рјешавање једног од највећих имовинско – правних проблема избјеглих и расељених лица који су изградили стамбене јединице у Поточанима, Павловом  брду и Штрпцима, потврдио је у изјави новинарима Брано Жунић, начелник општинског Одјељења за просторно уређење.

Жунић је истакао да је суштина проблема што су прије двадесетак година некадашње власти на неозбиљан начин довели људе на туђе земљиште да изграде куће уз обећање да ће им бити пренесено власништво, и створили проблем који до данас није ријешен.

„Људи имају велики проблем јер не могу имања са изграђеним породичним кућама пренијети у власништво насљедницима, проширити или евентуално продати. По сазнању за проблем почетком године кренули смо у процедуру и дошли до списка на којем је тренутно око 20 људи којима ћемо помоћи да се земљиште укњижи у њихово власништво“ , рекао је Жунић.

Он је напоменуо да се ово не односи на категорије избјеглих и расељених који су скупштинским рјешењима добили на располагање дио земљишта.

Са  избјеглим и расељеним лицима који су се суочили са имовинским потешкоћама јуче је разговарао и начелник општине, Дарко Томаш који каже да ће процедура потрајати јер је потребно да земљиште пређе у општинско власништво, али и обећао да ће бити изнађена средства у буџету и да ће у наредној години бити ријешен дугогодишњи проблем.

Он је позвао да им се јаве и други грађани који су изградили стамбене јединице уз одобрење општине, а земљиште није скупштинском одлуком пренесено у њихово власништво већ се води на ранијим привредним друштвима или као државна својина.

„Сматрам да оваквих људи има више од пријављених 20,  због чега их позвамо да се јаве и уз нашу помоћ ријеше проблем, при чему нико од њих неће имати било какве финансијске издатке јер ће све трошкове сносити општина“ , појаснио је Томаш.

Милорад Баришић, настањен у Поточанима, први је пријавио проблем са којим се суочио након што је његовом сину одбијен захтјев за легализацију објекта у изградњи уз образложење да је земљиште у државном власништву.

 „Након што нисам добио помоћ од људи који су ми прије почетка градње рекли да радимо и  да неће бити протешкоћа проблем се вукао неколико година,  док се прољетос нисмо обратили Брани Жунићу и начелнику општине који су показали разумијевање и желе нам помоћи“ , појаснио је Баришић. 

Срна Т.С.

Завод за запошљавање Републике Српске обавјештава сва незапослена лица – дјецу погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата, да се одазову позиву и јаве у надлежни биро ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске према мјесту пребивалишта, како би остварили своје право у складу са Одлуком Владе Републике Српске о одобрењу исплате једнократне новчане помоћи од 1.000,00 КМ незапосленој дјеци погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српскеˮ, бр. 87/2022).

Једнократна новчана помоћ лицима из поменуте категорије биће исплаћена до краја септембра 2022. године на текући рачун или на адресу, путем поште.

http://www.zzzrs.net/index.php/vijest/obavjestenje_o_isplati_jednokratne_novcane_pomoci_djeci_poginulih_boraca/

Захваљујући средствима Владе Републике Српске и републичког министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на ергели „Вучијак“ у Прњавору у току је реконструкција првог објекта која би требала бити завршена до краја године, рекао је министар Борис Пашалић.

Он је након посјете овом предузећу рекао да су до прије неколико година имали велике проблеме, болесне и гладне животиње, али да се за кратко вријеме успјело обезбиједити довољно пољопривредних површина за производњу хране, због чега је сада потпуно другачија слика.

„Циљ нам је био да санирамо тадашњу ситуацију, а онда да почнемо са реконструкцијом објеката. Желимо да у наредних неколико година реконструишемо објекте, да им вратимо облик и форму које су имали раније и да радимо на додатним садржајима које ћемо градити заједно са управом ергеле ‘Вучијак’ , локалном заједницом која нам такође помаже и са Владом Републике Српске“ , рекао је Пашалић.

Он је напоменуо да ергела данас нема дугова, ријешени су имовинско-правни односи, а ергела у свом власништву има и више од 20 хектара земљишта гдје може градити одређене садржаје.

„Ергела је повезана ауто-путем са два велика града, у близини су Прњавор и Челинац, према овој ергели гравитира сигурно око 500.000 људи који би радо током викенда дошли са породицом, дјецом да се рекреирају, бораве. Мислим да ће то у свом пуном облику бити видљиво у наредних неколико година“, каже Пашалић.

Пашалић каже да је Министарство пољопривреде тренутно за радове на ергели издвојило око 250.000 КМ, а редовни грант од око 450.000 КМ пласира се сваке године и та средства се користе за плате и текуће трошкове.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш каже да је договорено да и локална заједница финансијски помогне реконструкцију следећег објекта.

„Општина ће учествовати са износом који наплатимо од ренте и уређења на локацији у центру града коју ће ергела продати. Увјерен сам да ће ергела ‘Вучијак’ бити један од најљепших и најбољих туристичких потенцијала и Републике Српске и БиХ“, рекао је Томаш.

Он је захвалио министру Пашалићу на уложеном труду, знању и енергији у побољшању услова на ергели, као и Влади Српске која има разумијевања за потребе овог предузећа.

Директор ергеле „Вучијак“ Мирослав Миланковић каже да тренутно имају око 125 грла различитих категорија, а да ће у објекту чија је реконструкција у току бити смјештене расплодне кобиле.

Срна Т.С.

Деветоро Рома са подручја општине Прњавор који похађају основну школу и два средњошколца добили су данас од општине Прњавор одређена новчана средства за набавку школског прибора и материјала.

Начелник општине Дарко Томаш прецизирао је да су основци добили по 80,00 КМ, а ученици средње школе по 150,00 КМ.

„Можда то нису превелика средства, али су мотивација ромској популацији да уписују средњу школу и факултете. У том контексту измијенићемо и одлуку о стипендирању ученика и студената, па ће и сви студенти из реда ромске популације имати стипендију“ , истакао је Томаш.

Он је подсјетио да је ово 19. година како локална заједница, на иницијативу ромских удружења из Прњавора,  на овај начин помаже младим Ромима.

Предсједник Удружења „Ромска дјевојка – Романи ћеј“ Сњежана Мирковић каже да је ово с једне стране вид помоћи породицама школске дјеце, а с друге подстрек дјеци да се школују.

Она је изнијела податак да се тренутно једна Ромкиња са подручја општине Прњавор образује на високошколској установи.

Срна Т.С.

У Прњавору је данас 407 корисника, односно породица са троје и више дјеце,  добило „Поносну картицу” која ће им као мјера подршке породици и повећању наталитета омогућити одређене попусте приликом куповине роба и услуга.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш изразио је увјерење да су они који су у протеклих годину дана већ користили овај вид помоћи вишечланим породицама свједоци велике користи од употребе картица.

„Сви они су тражили да им се реизда нова картица, а имамо и нових корисника, што је доказ вриједности самог пројекта. Увјерен сам и да ће се у ову активност, на позив који сам упутио, укључити још више пословних субјеката са подручја општине Прњавор и као вид донације одобрити одређене попусте при куповини јер тако и себи осигуравају сигурно тржиште“, каже Томаш.

Он је подсјетио да се садашње картице могу користити у наредне двије године у свим привредним субјектима на подручју Републике Српске који су дио пројекта.

Данијел Дуронић из Кремне, отац три дјевојчице, каже да његова породица први пут користи картицу.

„ Лијепо је да неко има осјећаја за вишечлане породице и води рачуна о дјеци, да се бори за нас. Картица и погодиности које добијамо сигурно ће нам добро доћи“, рекао је Дуронић.

Славица Грумић из Дренове, мајка троје дјеце, такође „Поносну картицу” добија први пут, а каже да јој је најпотребнија за куповину одјеће и обуће.

Општина Прњавор кроз своју пронаталитетну политику пружа различите видове помоћи породицама, па је тако од ове године увела новчану подршку за свако рођено дијете, обезбијеђени су бесплатни уџбеници за све основце, док су за Удружење родитеља са четворо и више дјеце обезбијеђена и одређена средства за набавку пластеника, слање дјеце у школу пливања и друге погодности.

Срна Т.С.