Вијести

На данашњем форуму “/Не/ насиље међу младима” у организацији Омладинског центра Прњавор ученицима средњих школа из Прњавора и заинтересованим грађанима представљени су облици насиља у друштву  и начини како да млади пријаве и превазиђу овакве појаве.

Један од учесника форума била је савјетник линије за дјецу и младе „Плави телефон“ Дајана Будиша  која је у изјави новинарима рекла да је прошле године ова савјетодавна линија запримила више од 10.000 позива  и више од 1.200 јављања мејлом, четом или на разним друштвеним мрежама.

Будиша је прецизирала да су евидентиране  32 пријаве насиља, од чега је половина пријављена као породично насиље.

„Најзаступљеније је физичко и емоционално насиље, али има и случајева емоционалног занемаривања које је, иако се о њему много не прича, присутно  и оставља дуготрајне посљедице“, каже она.

Будиша је напоменула да се на „Плави телефон“ могу пријавити малољетници и одрасле особе.

„Пријаве су анонимне и оне се послеђују полицији и Центру за социјални рад који изласком на терен утврђују праву ситуацију. До сада су нам се највише јављали тинејџери, односно млади узраста  од 13 до 18 година“, рекла је Будиша.

Психолог у Центру средњих школа „Иво Андрић“  Прњавор Драган Главан каже да као дугогодишњи радник у школи није примјетила  да је дошло до значајног пораста броја случајева насиља у односу на раније године, те да се код пријављених случајева углавном ради о вербалном сукобу.

„Није то вршњачко насиље у правом смислу са свим елементима који га карактеришу,  односно да се ради о дуготрајном и намјерном повређивању. Дешава се понекад да се дјеца потуку или повриједе једно друго ружним ријечима , тада се поступа по протоколу које школе примјењују у свом раду „ , појаснила је она.

Члан Омладинског центра Прњавор Вилдана Мушиновић каже да је насиље све чешћа појава међу младима због чега је потребно да се о њој више прича.

Она је подсјетила да се форуми које организују  реализују  у склопу пројекта  BHRI  /Bosnia and Herzegovina Resilience Initative/ који имплементира Међународна организација за миграције, и најавила да ће наредни са темом млади и активизам бити одржан 8. априла.

Данашњи форум је једна од активности организованих у поводу обиљежавања 24. марта, Дана општине Прњавор.  Сутра ће у Центру за културу са почетком у 18.30 часова бити одржана промоција пројекта “Како ли се каже?'”. Улаз за грађанство на све манифестације је бесплатан. 

Организациони одбор за прославу Дана општине утврдио је данас програм манифестација које ће бити одржане подовом 24. марта.

Предсједник Скупштине општине, Жељко Симић је рекао, да након двије године поново је утврђен календар свечаних активности подовом обиљежавања 24. марта, Дана општине.

„Програм активности ће садржавати низ манифестација спортског, културног и забавног карактера које почињу у суботу, 12. марта када ће бити одржан теквондо турнир, а завршавају трећег априла организацијом Међународне уличне трке“, нагласио је Симић.

Он је додао, да ће централна манифестација свечана сједница Скупштине општине Прњавор бити одржана 24. марта, и да ће исти дан бити служен парастос и положени вијенци у Спомен храму на Вучијаку и код спомен обиљежја у Шибовској.

Омладински центар Прњавор организоваће 14. марта форум под називом „(Не)насиље међу младима“, а Музичка школа „Константин Бабић“, 30. марта одржаће концерт. Општинска смотра фолклора заказана је за 26. март, док ће Драмска сцена СПКД „Просвјета“ током марта мјесеца одиграти 10 позоришних представа.

Бранкица Радоњић, умјетнички руководилац Драмске сцене СПКД “Просвјета” нагласила је да ове године, поводом Дана општине организовати ревију позоришних представа којом ће уобзирити све старосне скупине, од вртића, основних школа, средњих школа, преко одраслих.

Она је нагласила, да је на састанку Организационог одбора договорено да традиционални дјечији маскенбал буде помјерен за јуни, након завршетка школске године, те да нова локација за одржавање маскенбала буде нови градски парк „Љубав, вјера, нада“.

Програмом манифестација је планирана и једна представа гостујућег позоришта, те вече кабареа и фадо музике.

Програм активности завршава 3. априла традиционалном уличном трком у организацији Атлетског клуба „Прњавор“, која ће ове године бити регионалног карактера.

Начелник Општине, Дарко Томаш уприличио је данас пријем за родитеље дјеце која болују од ријетких болести, уручио им помоћ и разговарао о проблемима и изазовима са којима се свакодневно суочавају.

Он је подсјетио да се, према подацима републичког Центра за ријетке болести, 13 дјеце са подручја општине Прњавор налази у овој категорији становништва.

„Овим пријемом желимо да им кажемо да нису сами, да смо на располагању  како би што лакше превазишли проблеме које имају. То је проблем са којим се ове породице морају трајно борити, и зато је важно да знају да имају адресу на коју се могу увијек обратити“ , рекао је Томаш у изјави новинарима.

Томаш је нагласио да се проблеми са којима се суочавају породице обољелих од ријетких болести морају системски рјешавати на републичком нивоу, а да локалне заједнице у свом домену помогну у складу са могућностима.

Данашњем пријему, између осталих,  присуствовала је и Бранкица Блатешић из Кремне, чији се син Жељко већ 27 година лијечи од хемофилије.

Она каже да су укључени у Центар за ријетке болести Републике Српске, а да је за породицу најтежа била 2011. година.

„Тада смо уз подршку општине, суграђана, ученика Гимназије организовали хуманитарни концерт и уз додатну помоћ Владе Републике Српске прикупили потребна средства да Жељко стане на своје ноге. Борба је тешка, али успјевамо уз помоћ добрих људи“ , каже Бранкица.

Начелник Томаш је 28. фебруара на Међународни дан ријетких болести посјетио и Дневни центар „Невен“ чијих  четворо штићеника болује од неке од болести које се убрајају у ову категорију.

/СРНА/

Општина Прњавор је примјер одличне сарадње и суживота три конститутивна народа и 13 различитих националних мањина, од којих су најбројнији Украјинци, рекао је начелник општине Прњавор Дарко Томаш.

Он је подсјетио да на подручју ове локалне заједнице живи више од 1.200 Украјинаца,  што је више од 40 одсто Украјинаца у БиХ.

„Ми Украјинце не доживљавамо као националну мањину него као равноправно становништво које  овдје  живи 132 године. Цијело вријеме имамо одличну сарадњу и заједнички градимо нашу локалну заједницу“ , рекао је Томаш.

Општинска власт има одличну сарадњу са представницима украјинске заједнице и вјерују да ће та сарадња бити још боља захваљујући исказаној подршци предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић и српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

Додик је обећао помоћ украјинској вјерској заједници и културно-умјетничким удружењима од по 100.000 КМ, као и учешће у санирању вјерских објеката. Такође је исказана намјера да се прихвате дјеца из побратимских градова и да им се обезбиједе сви потребни ускови за боравак и школовање у Републици Српској, као и учешће у прикупљању хуманитарне помоћи за оне којима је иста потребна.

Жељка Цвијановић, предсједница Републике Српске, изјавила је да јој је задовољство што су могли да разговарају са представницима украјинских удружења и додала да је договорен низ активности које ће имати хуманитарни аспект.

Задовољство састанком исказали су у представници украјинских удружења и вјерске заједнице.

Орел Закаљук, украјински свештеник, у име украјинске цркве у БиХ се захвалио иницијативи Додика да се данас окупе.

“Разговарали смо о проблемима и потребама које наша украјинска заједница доживљава на овом терену и разрадили тактику којом ће бити усмјерена помоћ према Украјини коју је задесио рат”, навео је Закаљук.

Андрија Сваток, председавајући Савјета националних мањина у БиХ, навео је да је овај састанак био веома потребан. “Ми смо захвални Додику који је то покренуо. Договорили смо правце даљег дјеловања. Показало се хумано лице наших народа и учинићемо све што је у нашој моћи да пружимо помоћ онима којим је она неопходна”, рекао је Сваток.

Начелник општине, Дарко Томаш заједно са својим сарадницима и руководством Комуналног предузећа “Водовод” Прњавор, одржали су данас састанак са представницима Свјетске банке на тему динамике реализације одобрених пројеката.

Свјетска банка ставиће на располагање три милиона марака за општину Прњавор како би се реализовала реконструкција Хиландарске улице и улице Новака Пивашевића, те изградила фекална канализација слива потока Радловац и улице Живојина Прерадовића.