Вијести

Влада Републике Српске донијела је закључак да је сутра, 22. новембар нерадни дан, саопштено је управо из Министарства управе и локалне самоуправе РС.

Како је прецизирано, тог дана неће радити републички органи и организације, органи јединица локалне самоуправе, јавна предузећа и установе.

– Руководиоци наведених органа су обавезни да у току календарске године организују рад због остаривања пуног годишњег фонда радних дана – наводи се у саопштењу.

У складу са законским и подзаконским актима, Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ (21. новембар) је републички празник и нерадни дан.

У дане празника у оквиру пријављеног радног времена мога да раде: субјекти који обављају дјелатност пружања медицинских и апотекарских услуга (хумана, стоматолошка и ветеринарска медицина и апотекарске службе), субјекти који обављају дјелатност производње хљеба, пецива и других пекарских производа и њихове продаје у продајном простору који је у саставу производног објекта и у властитом продајном простору специјализованом за продају хљеба, пецива и других пекарских производа, субјекти који обављају дјелатност трговине на мало моторним горивима и мазивима (бензинске пумпе) и субјекти који обављају дјелатност трговине на мало цвијећем уз истовремено регистровану трговину на мало погребном опремом.

Седма редовна сједница Скупштине општине одржана је јуче у сали хотела „Нови Национал“. На дневном реду, између осталог, био је Приједлог одлуке о вриједности бода за плаћање комуналне накнаде за 2022. годину, Приједлог одлуке о усвајању Локалног акционог плана управљања отпадом за општину Прњавор за период од 2020. до 2025. године, те Приједлог одлуке о усвајању измјене дијела Урбанистичког плана „Прњавор“.

Одборници скупштинске већине јуче су именовали за секретара Скупштине општине, Војиславку Гатарић и вршиоце дужности чланова Управног одбора Јавне здравствене установе Дом здравља Прњавор, као и Јавне установе Центар за социјални рад Прњавор.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш рекао је у изјави новинарима, да приликом именовања чланова управних одбора није испоштована законска процедура, јер према Закону о систему јавних служби, начелник општине даје приједлог за чланове управних одбора.

„Скупштинска већина је игнорисала моје упозорење да не поступају у складу са законом и изабрали су људе на приједлог Комисије за избор и именовање. Жао ми је, што ће оваква њихова одлука сутра изазвати непотребне трошкове Дому здравља.“, рекао је Томаш.

Одборници су јуче усвојили и низ одлука о продаји непокретности у својини општине Прњавор, као и Приједлог одлуке о јавном водоводу и јавној канализацији, Приједлог одлуке о давању сагласности на Правилник о методологији за одређивање цијене водоснабдијевања и одводње отпадних вода

Предсједник Скупштине општине, Мирко Буквић нагласио је, да је Одлука о давању сагласности на Правилник о методологији за одређивање цијене водоснабдијевања и одводње отпадних вода веома битна, будући да КП „Водовод“ Прњавор улази у систем јавних водовода Републике Српске и прилагођава се одређеним пројектима, прије свега другој фази МЕГ пројекта.

На дневном реду, на приједлог СДС накнадно је уврштена Информација о санацији и реконструкцији путног правца Шерег Илова – Јованићи, у Печенег Илови, за чију су изградњу 2004. године прикупљана новчана средства.

Коментаришући Информацију, начелник општине, Дарко Томаш рекао је, да је пресуда која је са општинског рачуна скинула 1.200.000 КМ пореметила планиране инвестиције, укључујући и реконструкцију тог путног правца. „Чим прилив средстава у општински буџет буде довољан да се инвестиције могу реализовати, тај пут ће бити један од приоритета.“, рекао је Томаш.

Сједница Скупштине општине, седма по реду завршена је око 18.00 часова.

На приједлог Општинског штаба за ванредне ситуације, начелник општине донио је Наредбу о регулисању рада трговинских, угоститељских, занатских, услужних и других објеката и служби на подручју општине Прњавор.

1. У циљу спречавања ширења вируса корона SARS-CoV-2 и COVID-19 болести на територији општине Прњавор и заштите и спасавања становништва од 17.11. до 01.12.2021. године забрањују се:

• сва јавна окупљања у групама већим од 120 лица,
• сва приватна окупљања која се не одржавају на јавном мјесту у групама већим од 70 лица.

2. Од 17.11.2021. до 01.12.2021. године ограничава се радно вријеме у периоду од 06.00 до 24.00 часа:

• свим врстама угоститељских објеката за исхрану и пиће без обзира да ли послују самостално или у оквиру других објеката у којима се обавља привредна дјелатност (бензинске пумпне станице, објекти за смјештај и др.),
• приређивачима игара на срећу (кладионице, аутомат клубови, казина, томболе и др.).

3. Изузетно од тачке 2., подтачке 1) ове Наредбе од 11.2021. године до 01.12.2021. године, у периоду од 06.00 до 02.00 часа наредног дана, дозвољава се рад ноћним клубовима, уз строго придржавање мјера прописаних од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
4. Од 17.11.2021. године до 01.12.2021. године, у периоду од 06.00 до 03.00 часа наредног дана, а изузетно од тачке 1., подтачке 1) ове Наредбе, дозвољавају се:

• такмичарске активности спортских организација и спортиста уз присуство публике и уз строго придржавање мјера прописаних од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“,
• организација културних манифестација и фестивала на отвореном уз строго придржавање мјера прописаних од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.

5. Дозвољене активности из ове Наредбе спроводе се уз пуну одговорност организатора за строго спровођење мјера прописаних од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
6. Обавезују се грађани да у затвореном простору носе заштитну маску (прекривена уста, нос и брада), да се придржавају заштитне мјере физичког растојања од два метра како у затвореном тако и на отвореном простору, те да се придржавају упутстава Института за јавно здравство Републике Српске за боравак у затвореном простору, у зависности од дјелатности која се обавља.
7. Препоручује се грађанима да на отвореном простору користе заштитне маске уколико није могуће одржавати физичку дистанцу од два метра, а у складу са упутством ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за коришћење заштитне маске на отвореном простору.
8. Изузетно од тачке 6., обавезе ношења заштитне маске су изузета:

• лица млађа од 7 година живота,
• лица са инвалидитетом и дјеца са сметњама у развоју,
• лица која обављају физичку и спортску активност у оквиру спортских објеката.

9. Обавезују се правна лица, предузетници и физичка лица који у директном контакту пружају услуге грађанима да:

• услуге пружају заштићени маском,
• обавезно спроводе мјере дезинфекције,
• обезбиједе маску грађанима који користе њихове услуге, а немају их,
• придржавају се упутстава ЈЗУ „Института за јавно здравство Републике Српске“ за организовање рада, у зависности од дјелатности коју обављају,
• одреде једно или више лица за спровођење епидемиолошких мјера унутар продајног објекта, уз могућност ускраћивања пружања услуге у случају непридржавања мјера.

10. Ограничава се рад од 17.11.2021. до 01.12.2021. године од 06.00 до 22.00 часа, а недјељом од 07.00 до 12.00 часова:

• трговинама на велико,
• трговачким центрима,
• приватним стоматолошким амбулантама,
• свим субјектима који обављају занатско-услужне дјелатности,
• пољопривредним апотекама,
• дрогеријама.

11. Обавезују се трговачки центри, робне куће, тржнице, као и остали продајни објекти да одреде једно или више лица за спровођење епидемиолошких мјера у заједничким просторима објекта (главни улаз, пролаз, ходници) у складу са тачком 6. ове Наредбе са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине укупног простора објекта.
12. Ограничава се рад од 17.11.2021. до 01.12.2021. године од 05.00 до 15.00 часова сточној пијаци и тржници на велико.
13. Ограничава се рад од 17.11.2021. до 01.12.2021. године од 06.00 до 22.00 часа радним даном, а недјељом од 07.00 до 17.00 часова тржници на мало и зеленој пијаци.
14. Субјектима који обављају дјелатност производње хљеба, пецива, свјеже тјестенине и колача искључиво у погледу продаје њихових производа, ограничава се рад од 17.11.2021. до 01.12.2021. године од 06.00 до 24.00 часа.
15. У прописаном редовном радном времену могу радити:

• драгстори, с тим да у периоду од 24.00 до 06.00 часова продају могу вршити искључиво путем шалтера и

2)   дјечији вртићи.

16. Апотеке могу да раде сваким даном од 07.00 до 22.00 часа.
17. Сви напријед наведени субјекти дужни су организовати рад уз обавезно предузимање мјера прописаних у упутству ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за спречавање појаве и ширења COVID-19 болести на радном мјесту.
18. Субјекти који пружају услуге грађанима дужни су:

1)  организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописане физичке дистанце и

2) на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у објекту у односу на његову површину.

19. Сви напријед наведени субјекти могу самостално вршити дезинфекцију пословних простора у складу са Упутством ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“.
20. Општинска управа, јавна предузећа и установе организоваће свој рад како слиједи:

• на улазу у све службене просторије органа ограничити број особа које истовремено могу да уђу и бораве у просторијама органа, онемогућити задржавање у просторијама органа и прављење дужих редова у затвореном простору,
• одржавати растојање између грађана у затвореним просторима од најмање два метра, уз предузимање мјера дезинфекције и појачане хигијене и
• контрола броја корисника услуга шалтер сале и матичних служби зависно од простора, одржавање физичке дистанце од два метра и уз обезбјеђење физичке провидне баријере на радном мјесту која пружа довољну заштиту запосленом и кориснику.

21. Надзор над спровођењем ове Наредбе спроводи Министарство унутрашњих послова- Полицијска станица Прњавор, те инспектори и комунални полицајци Одјељења за инспекцијске послове општине Прњавор.

Општина Прњавор биљежи раст свих економских показатеља,  како по броју запослених, тако и оствaреним приходима у привреди. Изградњом трасе аутопута  „9. јануар“ и отварањем пословне зоне у његовој непосредној близини обезбијеђена је нова равојна шанса општине Прњавор, навео је начелник ове локалне заједнице, Дарко Томаш. О овој и другим темама са начелником je разговарао новинар Маријан Попадић.

Да ли се индустријска зона у Прњавору развија планираном динамиком?

Томаш: Планирали смо да у пословној зони Вијака своје мјесто првенствено нађу домаћи привредници и уговори су до сада потписани са шест привредних субјеката са територије општине Прњавор. Недавно су нам се обратили из  Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ, рекавши да се агенцији обратила једна фирма из Словеније која разматра БиХ и општину Прњавор као потенцијалну локацију за инвестирање.У наведеном року смо послали све информације агенцији ФИПА и добили одговор да су они инвеститору прослиједили информације. За сада су то почетне фазе преговора. Увјерен сам да је Прњавор једна од најатрактивнијих локација, када се сагледају све понуде пословних мјеста у цијелој БиХ’’,навео је Томаш. Напоменуо је да је на посљедњој сједници Скупштине општине Прњавор донесена одлука о продаји четири нове локације. Двије локације везане су за фирме које већ послују у Прњавору, а друге двије су везане за стране инвестиоре. „Морам рећи да постоји велико интересовање великих фирми из ЕУ, те да нам је у преговорима посредник и Влада РС и Вијеће министара и ја сам захвалан свима који у овом процесу усмјеравају стране фирме управо на нашу општину. У контакту смо са два пословна субјекта из Њемачке, али за сада нисмо у прилици да дамо више информација, јер су разговори још у току. Могу рећи да се ради о великим индустријским гигантима у Европској унији из области ауто-индустрије“ навео је Томаш изразивши наду да ће цјелокупан простор Пословне зоне у догледно вријеме бити попуњен.

Да ли општина Прњавор на бироу за запошљавање има довољно квалификоване радне снаге која може одговорити захтјевима потенцијалних страних инвеститора?

Томаш: Највећи проблем и јесте радна снага. Од нас се у општини захтјева гаранција могућности запошљавања квалификоване радне снаге и ми смо рекли да је општина спремна да на себе преузме терет преквалификације тих радника. Рећи ћу податак, да је за једну фирму потребно 60 машинских инжењера у наредне двије године, па је од нас затражен податак колико факултет у Бањалуци годишње произведе ових кадрова, тако да на све њихове упите, ми прикупљамо квалитетне информације и моја процјена је да су потенцијални инвеститори задовољни разговорима са нама“.

Влада Републике Српске одобрила је  800.000 КМ за изградњу кружне раскрснице. У ком периоду се планира завршетак радова?

Томаш: Тако је, Влада Републике Српске донијела је Одлуку о одређивању приоритетних пројеката из Програма јавних инвестиција Републике Српске за финансирање из буџета у 2021. години и том приликом Општини Прњавор обезбиједила 800.000 КМ за реализацију пројекта изградња кружне раскрснице на укрштању регионалног пута Р-474 са прикључном саобраћајницом на аутопут 9. јануар и локалне саобраћајнице за индустријску зону на локацији Вијака. Овај пројекат укупне вриједности 1,6 милиона КМ је веома важан за општину Прњавор, јер ствара могућност директног прикључка пословне зоне Вијака и спортског комплекса на ауто-пут „ 9. јануар“ . Захвалност дугујемо Министарству финансија и Влади Републике Српске, Предсједнику Републике Српске и члану Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске који су помогли да Прњавор, и кроз овај пројекат, настави путем развоја. Почетак радова на изградњи раскрснице очекује се идуће године.

Како бисте оцијенили рад јавних установа и предузећа чији је оснивач општина?

Томаш: Овдје морамо рећи да су предузећа чији је оснивач општина дужи низ година служила као мјеста ухљебљења  политички истрошених кадрова, али све те фирме, без обзира у каквом стању се налазиле, испуњавају своју законску улогу и пружају услуге дјелатности, те у том контексту не можемо имати било какве замјерке. С друге стране, сматрам да то може много боље да функционише. Рецимо, што се тиче КП „Водовод“ Прњавор, ја мислим да је ситуација у последњих пет година у великој мјери стабилизована, значајан напредак је остварен и у склопу активности које су провођене у склопу МЕГ пројекта, а од 16 предузећа која су били учесници у овом пројекту, КП „Водовод“ је забиљежио највећи напредак и нашло се на првом мјесту на тој ранг листи. То је значајно допринијело да се остваре и приходи, којима смо радили улицу Вида Њежића, водовод за Пословну зону „Вијака“ и у том правцу настављамо даље. Општина Прњавор је недавно обавјештена да је прошла у другу фазу МЕГ пројекта и ја очекујем да направимо ништа мање вриједне резултате него у првој фази. Што се тиче КП „Парк“ Прњавор, морам рећи да имају прије свега вишак радника. Општина Прњавор је ове године набавила два камиона да они не би морали изнајмљивати исте од других привредних субјеката и тако себи стварати додатни трошак. Набавили смо и контејнере, на скупштини анализирали стање и представили шта је то неопходно урадити да би се предузеће додатно консолидовало, одвојили смо одређена новчана средства да би им обезбиједили плаћање обавеза према регионалној депониј ДЕПОТ, и сматрам да је то довољна помоћ.  Општина је од стране Фонда за заштиту животне средине добила средства близу 100.000 КМ и ми ћемо додати још средстава за куповину новог камиона за одвоз комуналног отпада, а у току је тендерска процедура набавке једног таквог  специјалног возила, које ће бити донирано предузећу КП „Парк“. Сматрамо да пружање комуналне услуге мора бити на врхунском нивоу и грађани морају бити задовољни, па тек онда можемо поступати по неким захтјевима овог предузећа. Што се тиче осталих јавних установа и предузећа чији је оснивач општина, као што су Дом културе, Центар за социјални рад, Дом здравља и других , морам истаћи да увијек има простора за унапређење њиховог рада. Ја морам истаћи задовољство пословањем Дома здравља док је директорица била докторица Свјетлана Малић, јер имамо у окружењу здравствене установе које дугују милионске износе средстава, док са прњаворским Домом здравља то није случај.

Како је Општина Прњавор утицала у рјешавању проблема који је настао у предузећу „Рибњак“, када су угинуле и одређене количине рибе?

Томаш: Знамо да је „Рибњак“ акционарско друштво, то је приватизована фирма и општина ту нема било какве надлежности над њиховим финкционисањем. Ми смо и раније упозоравали да је 2010. на незаконит начин имовина републике, односно комплетно пољопривредно земљиште уписано у власништво АД „Рибњак“. Сматрали смо да то није у реду ,а нисмо то ни знали док није покренут поступак стечаја у коме смо заједно са правобранилаштвом и геодетском управом открили тај податак. Оцијенили смо да се не смије продати предузеће у чијем је власништву и земљиште, јер земљиште не припада том предузећу. Од суда је затражено да се забрани располагање том имовином док се не ријеши предмет укњижбе. Ми сматрамо да ће се тај предмет ријешити у корист републике и да ће земљиште остати државна својина, а нико не спори процес приватизације „Рибњака“. Ми немамо ништа против да се појави будући купац, да покрене производњу, да добије у концесију то земљиште и плаћа концесиону накнаду. Ми неможемо дозволити да неко приватно лице дође у посјед 860 хектара земљишта.

Недавно је у радној посјети општини Прњавор боравио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Борис Пашалић, а једна од тема била је и ергела „Вучијак“. Који су закључци састанка?

Томаш: Закључено је да је ергела Вучијак посебно важна и за општину Прњавор, али и за Републику Српску и да је стање на истој задовољавајуће у смислу редовности издвајања Владе и одржавања функције ергеле. Акценат је стављен на додатни развој ергеле у турустичком и економском смислу и дата су конкретна задужења и општини али и управи ергеле. Министарство ће организовати додатне састанке са Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове са циљем да се ријеше и остали проблеми везани за пренос земљишта на Републику, и у контексту развоја ергеле али и подјеле земљишта пољопривредним произвођачима. Општина је изразила став да је приоритет подјела земљишта индивидуалним пољопривредним произвођачима путем закупа, а површине које остану, могу бити предмет будућих концесионих уговора. Ми сматрамо да ергела има огроман потенцијал који треба искористити, иницијатива мора кренути из овог предузећа, а општина ће свакако бити подршка. Ми смо обећали, с обзиром да се на тим локацијама планира стамбена градња, да ћемо комплетан износ ренте и уређења које општина Прњавор наплати од будућег инвеститора, а везано за продају управне зграде Вучијака, усмјерити на развој ергеле. Ми знамо да у РС постоје мање, приватне ергеле које су направиле добру причу, у смислу рекреативног јахања, школе јахања и других садржаја, па вјерујемо да и ергела „Вучијак“ која има преко стотину грла липицанера, може направити исти или много бољи резултат.

Безбиједност грађана општине је на једном вишем нивоу пуштањем у рад видео надзора на подручју наше општине. Сматрате ли да ће се тиме смањити и број кривичних дjела?

Томаш: Овај пројекат је финансирало Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Општина Прњавор у укупној вриједности од 300.000 КМ. Од 15.10.2021. године у функцији је систем кажњавања свих нерегистрованих возила и за 11 дана евидентирано је укупно 426 прекршаја, што довољно говори о ефикасности истог. Увјерен сам да ћемо и у наредном периоду наставити на реализацији заједничких пројеката  који су прије свега за безбједност грађана и њихове личне имовине. Посебну захвалност упутио бих свим припадницима Полицијске станице Прњавор, на челу са командиром, који својим професионалним односом према послу доприносе већој сигурности свих чланова наше заједнице.

Општина је и ове године обезбиједила средства за стипендије?

Томаш: Ја сматрама да је улагање у младе најбоља инвестиција за будућност. Ми смо за стипендије обезбиједили 300.000 КМ  На жалост, оно што примјећујем из године у годину је све мање студената, па смо у ситуацији да чак и увећавамо број категорија студената који имају право на стипендију. Сви студенти са подручја општине Прњавор на јавним високошколским установама имају стрипендије из буџета. Сматрамо да смо кроз пројекат студентске награде заиста промовисали најбоље што наша локална заједница има. Завршен је конкурс и за 2021.годину, а пет младих људи је изабрано и добиће 5.000 КМ, а све заједно који имају просјек оцјена преко 9,5 послаћемо на једно путовање. Увјерен сам да ови млади студенти представљају будућност, не само наше локалне заједнице, него и много шире, а општина ће и даље остати адреса на коју могу да се обрате и подршка њима никад неће изостати.

Радио Прњавор/www.prnjavorlive.info

Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске расписали су јавни позив послодавцима за запошљавање двадесет и троје (23) дјеце погинулих бораца са ВСС без радног искуства у струци.

Циљ програма је оспособљавање младих лица са ВСС са евиденције незапослених, из реда породица погинулих бораца, за полагање приправничког испита и самосталан рад у струци.

Приправнички стаж према закону траје 12 мјесеци, а Завод за запошљавање ће путем овог Програма вршити финансирање 100% износа бруто плате. Средства се дозначавају послодавцима на бази мјесечних рефундација након достављеног доказа о исплаћеној плати, порезима и доприносима из личних примања, а послодавац у складу са својим могућностима и интерним актима може приправнику исплатити већа средства од предвиђених.

Јавни позив је отворен 30 дана од дана објављивања, а крајњи рок за подношење захтјева је 6. децембар 2021. године. 

Више информација о јавном позиву, као и правима и условима учешћа и начину подношења захтјева и потребној документацији, заинтересовани послодавци могу прочитати у Јавном позиву (пдф формат).

Развојни програм Уједињених нација у БиХ објавио је јавне позиве за додјелу бесповратних средстава у сврху дигиталне трансформације малих и средњих предузећа у оквиру пројекта „ДигиталБИЗ“, а у циљу подршке предузећима која желе увести кориштење дигиталних алата и опреме.

Кроз ову подршку директно ће се повећати конкурентност малих и средњих предузећа, те повећати продуктивност и омогућити бржи економски раст.

Рок за подношење пријава је 26.11.2021. године.

Више информација о јавним позивима и смјернице за подношење пријава путем линка https://www.ba.undp.org/content/bosnia_and_herzegovina/bs/home/presscenter/vijesti/2021/javni-poziv-za-dodjelu-bespovratnih-sredstava-u-svrhu-digitalne-0.html

У оквиру пројекта “EU4Business Recovery – Одговор на COVID-19″ објављен је јавни позив за подршку МСП у сектору производње текстила, одјеће, коже и обуће. Рок за пријаву је 12. децембар 2021. године.

 Циљ јавног позива је да допринесе повећању капацитета послодаваца за развој нових производа и услуга, дигитализацију и ефикасније коришћење ресурса, као и подржати одабране послодавце да постану отпорнији кроз усвајање одрживих модела пословања, диверсификацију производних профила и тржишта, при чему ће задржати постојећу радну снагу и постепено створити предуслов за стварање нових радних мјеста. 

 Прихватљиви апликанти морају да испуњавају сљедеће условe: да су правна лица регистрована на територији Републике Српске/БиХ, да припадају категорији микро, малих и средњих предузећа, да обављају дјелатности које се односе на производњу текстила, одјеће, коже и сродних производа и да буду директно одговорни за припрему и управљање пројектом.

Укупан буџет позива износи 1,4 милиона евра. Износ бесповратних средстава по пројекту креће се у распону од 70 000 до 100 000 евра.

 У периоду од 15.11. до 19.11.2021. године ће се одржавати онлајн инфо сесије за додатне инструкције и информације у организацији Међународне организације рада (ILO). Заинтересовани апликанти требају да се пријаве за учешће на инфо сесијама на мејл [email protected].

Детаљније информације о јавном позиву доступне су ОВДЈЕ.