Вијести

У складу са законским и подзаконским актима, 9. мај – Дан побједе над фашизмом је републички празник и нерадни дан.

У дане републичког празника, у оквиру пријављеног радног времена могу да раде:

• субјекти који обављају дјелатност пружања медицинских и апотекарских услуга (хумана, стоматолошка и ветеринарска медицина и апотекарске службе),
• субјекти који обављају дјелатност производње хљеба, пецива и других пекарских производа и њихове продаје у продајном простору који је у саставу производног објекта и у властитом продајном простору специјализованом за продају хљеба, пецива и других пекарских производа,
• субјекти који обављају дјелатност трговине на мало моторним горивима и мазивима – бензинске пумпе,
• субјекти који обављају дјелатност трговине на мало цвијећем, уз истовремено регистровану трговину на мало погребном опремом.

Новинар Маријан Попадић/Радио Прњавор

Попадић: Народна скупштина Републике Српске недавно је усвојила Закон о граду Прњавору. Тиме је наша општина добила статус града и постала једанаести град у Републици Српској. Које услове је требало испунити да би Прњавор постао град и које бенефите ће од тога имати становници?

Томаш: Прњавор припада реду развијених заједница и стопа запослености је већа од републичке, чиме смо испунили услове за добијање статуса Града. Републички просјек, према посљедњим подацима је 41,60, а просјек у Прњавору, тренутно је 47,10. Број запослених на територији града је највећи од када се прате такви показатељи, а економска статистика посљедњих година сврстава Прњавор у једну од најразвијенијих локалних заједница. Привредни сектор је у 2020. години остварио приход од преко 700 милиона КМ, а већ 2021. био је преко милијарду и 29 милиона, што је повећање за око 38 одсто. У том моменту Прњавор је била локална заједница у Републици Српској са највећим растом прихода у привреди. Поред новог импулса у угледу и имиџу Прњавора, статусом Града добијамо и прилику да на једном вишем нивоу разговарамо о привредном развоју. Бројни градови из региона, који су се борили да добију статус града, након тога су убрзали привлачење инвестиција и привредни развој, што свакако доноси бољи животни стандард. Статус Града значи и лакши приступ европским фондовима и бољу комуникацију са инвеститорима, боље позиционирање на тржишту, а нове инвестиције значе нова радна мјеста, веће приходе. Промјеном статуса из Општине у Град, нема значајних промјена у погледу надлежности и функционисања локалне самоуправе, али у погледу представљања, град добија на значају како у земљи, тако и шире.

Попадић: Након двије године паузе, проузроковане короном, Прњавор су посјетили и гости из Чешке и Пољске, у склопу Дана општине Прњавор. Какви су њихови утисци били након те паузе нашем граду?

Томаш: Ове године смо поново били домаћини гостима из братимљених градова и општина и радује ме чињеница, да су они изразили своје одушевљење постигнутим напретком Прњавора у посљедње три године. Рекли су нам, да су се пријатно изненадили развојем Прњавора, да смо ми завршили неке пројекте које они не успијевају ријешити 20 година и да је однос локалне заједнице са привредницима на одличном нивоу. Са нашим братимљеним градовима и општинама остварујемо дугогодишњу сарадњу у области образовања, културе и спорта. Сљедеће године навршава се 50 година од нашег братимљења са Болеславиецом из Пољске.

Попадић: Послова зона Вијака постала је окосница привредног развоја Прњавора. Велики број привредних субјеката је стационирано на том дијелу. Да ли се планира, с обзиром на динамику развоја и индустријска зона два, јер је ова већ попуњена?

Томаш: У пословној зони Вијака тренутно нема више слободних мјеста у смислу неких већих капацитета. Слободне су површине за мање привредне субјекте и наша намјера у наредном периоду је отварање нове пословне зоне. Будући да је у плану градња заобилазнице регионалног пута од Прњавора до Српца, када се изгради нови пут, планирамо отварање нове пословне зоне.

Попадић: Каква је ситуација са радном снагом, с обзиром на убрзан развој Прњавора, хоће ли се моћи одговорити на све захтјеве тржишта и да ли располажемо са свим потребним профилима које послодавци траже?

Томаш: Недостатак радне снаге је генерално постао проблем и то не само код нас, и многе европске земље суочавају са овим проблемом. Слободне радне снаге на подручју Прњавора је мало и тренутно свака нова већа привредна инвестиција ће захтијевати ангажовање радне снаге из окружења. Присутан је и проблем недостатка квалификоване радне снаге и потребно је успоставити што бољу синергију између образовања и тржишта рада. Локална заједница настоји помоћи у оквиру својих надлежности, а као позитиван примјер може се навести пројекат подршке Европске уније локалним партнерствима за запошљавање, у којем Прњавор учествује са још 20 локалних заједница. У оквиру пројекта, ЈУ Центар средњих школа „Иво Андрић“ је изградила капацитете и успјешно завршила процес акредитације стручног оспособљавања, што ће омогућити да, обуке за оператера на ЦНЦ машинама за обраду метала и дрвета, буду доступне и у Прњавору.

Попадић: У протеклом периоду реализовани су многобројни пројекти, од изградње ауто пута „9. јануар „ Пословне зоне, путне инфраструктуре, кружни токови и слично, а много тога не би могло бити урађено без подршке виших структура власти. Колико је финансијских средстава уложено у све те пројекте и јесте ли задовољни досадашњим резултатима?

Томаш: У протеклих шест година на подручју града реализовани су инфраструктурни пројекти у вриједности преко 24 милиона КМ, а двије трећине пројеката реализовано је у сарадњи са вишим нивоима власти. Улагало се подједнако и у села и у град. На подручју мјесних заједница уложено је преко 13 милиона КМ, док је на градском подручју уложено преко 11 милиона КМ. Модернизовано је 25 градских улица и асфалтирано преко 52 километра локалне путне мреже, завршен је пројекат водоснабдијевања са изворишта Повелич, изграђене су двије кружне раскрснице, савремени ватрогасни дом, завршена изградња музичке школе, пројекат стамбеног збрињавања борачких категорија, изграђене пјешачке стазе у неколико градских улица, реконструисана градска основна школа и дом здравља, зграда Завичајног музеја и уређено насеље поред „Борачких зграда“. Много је посла иза нас, али и пред нама. У плану су нам нове инвестиције, неке су у фази реализације, неке су још у почетној фази. Изградњом аутопута „9. јануар“ и пословне зоне „Вијака“, као најважнијег пројекта у току мог мандата, отворила нам се нова развојна шанса и успјели смо да привредницима створимо повољно пословно окружење. Познато је да вриједност у привреди ствара нове услове, а ти услови стварају нову вриједност, која у завршници има побољшање животног стандарда.

Попадић: Недавно сте разговарали са градоначелницима околних општина, везано за питање Депота. Какви су резултати састанка и како ће се превазићи проблем одлагања отпада?

Томаш: Општине и градови који имају сувласнички однос у Регионалној депонији „ДЕП-ОТ“ његовом изградњом ријешили су проблем одлагања смећа на подручју локалних заједница и наша је жеља да ово предузеће настави са радом. Закључак са недавно одржаног састанка у Прњавору је да предузеће „ДЕП-ОТ“ има нашу заједничку подршку да настави са судским процесом и да је важно заједнички да наставимо градити и развијати ово предузеће.

Попадић: У нашем граду недавно је боравио и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Саво Минић. Теме су биле везане за пољопривреду. Колико је Прњавор искористио своје пољопривредне капацитете и колико општина и на који начин помаже овај вид производње.

Томаш: Као вид подршке развоју пољопривредне производње, у протеклих шест година из будзета су издвојена средства већа од 2.7 милиона КМ за подстицај пољопривредној производњи. Посебан вид подршке имају млади људи који се баве пољопривредном производњом, у смислу, да се пољопривредни подстицаји увећавају за 10% уколико газдинство воде младе људи или уколико се домаћинство води на жени. Такође, млади инжењери пољопривреде који су регистровали своје газдинство на годишњем нивоу добијају једнократну новчану накнаду. Градска управа пружа подршку пољопривредним произвођачима и кроз рад Наше продавнице, прве продавнице у којој купац може наћи преко 200 различитих домаћих производа локалних произвођача. Продавница ради без урачунате марже, а трошкови Наше продавнице иду на рачун буџета Града. Подржали смо и иницијативу Удружења мљекара за изградњу мљекаре у пословној зони „Вијака“ у којој ће се на дневном нивоу прерађивати десет хиљада литара млијека. Локална заједница је обезбједила земљиште и све потребне дозволе за изградњу и мљекаре, а на удружењу је даља реализација овог пројекта.

Попадић: Да ли у Прњавору има довољно паркинг мјеста и ако нема, планира ли се нешто урадити по том питању у скоријој будућности?

Томаш: У завршној фази је изградња паркинг простора у Улици Вељка Миланковића, чиме ће бити ријешен вишедеценијски проблем паркирања у овом дијелу града. Такође, у плану је и изградња паркинг простора код зелене пијаце, на мјесту гдје је некада био Ватрогасни дом.

Попадић: Завршетак изградње Алексе и Илије Малића?

Томаш: Улице Алексе и Илије Малића су најфреквентиније и настарије прњаворске улице и генерално се ради о највећем појединачном инфраструктурном пројекту. Вриједности радова је 1.891.000,00 КМ и пројекат обухвата комплетну реконструкцију коловозне конструкције, замјену инсталација на хидро, електро и канализационој мрежи. Радови на реконструкцији Улице Алексе Малића су у завршној фази, а очекујемо да ће у скорије вријеме бити завршени радови и у Улици Илије Малића.

Попадић: Успостављена је сарадња са представницима Сремских Карловаца, то је прва побратимска сарадња Прњавора са неким градом из Србије. Шта је све договорено?

Томаш: Са представницима Општине Сремски Карловци договорили смо активности око потписања споразума о сарадњи наших локалних заједница. Споразум подразумијева размјену праксе и јачање сарадње у области културе, образовања, туризма, умјетности, привреде, спорта и омладинских активности, затим заједничку припрему и реализацију пројеката у оквиру прекограничне сарадње, промовисање друштвеног и привредног развоја локалних заједница, предузимање заједничких мјера за очување културне баштине, међусобну размјену искустава, као и контакте становника обје локалне заједнице и успостављање пријатељских односа.

www.prnjavorlive.info

У складу са законским и подзаконским актима, Међународни празник рада је републички празник.

У дане републичког празника, у оквиру пријављеног радног времена могу да раде:

• субјекти који обављају дјелатност пружања медицинских и апотекарских услуга (хумана, стоматолошка и ветеринарска медицина и апотекарске службе),
• субјекти који обављају дјелатност производње хљеба, пецива и других пекарских производа и њихове продаје у продајном простору који је у саставу производног објекта и у властитом продајном простору специјализованом за продају хљеба, пецива и других пекарских производа,
• субјекти који обављају дјелатност трговине на мало моторним горивима и мазивима – бензинске пумпе,
• субјекти који обављају дјелатност трговине на мало цвијећем, уз истовремено регистровану трговину на мало погребном опремом.

Закључком Градоначелника, првог дана Међународног празника рада, 1. мај поред наведених субјеката, могу да раде и меснице у времену од 07.00 до 11.00 часова, а другог дана празника, 2. мај могу да раде све трговинске и услужне радње, у времену од 07.00 до 12.00 часова.

Закључак је донесен на захтјев пословних субјеката који обављају наведену дјелатност на подручју града и указане потребе за радом истих, а у циљу задовољења потреба грађана за вријеме празника.

Обуке за оператера на ЦНЦ машинама за обраду метала и дрвета, у наредном периоду ће бити доступне и у Прњавору, захваљујући изградњи капацитета ЈУ Центар средњих школа “Иво Андрић” Прњавора и успјешно завршеном процесу акредитације.

У Прњавору до сада није постојала институција која има акредитовани програм стручног оспособљавања, а потребе за квалификованом радном снагом су велике. У наредном периоду, у сарадњи Агенције за развој предузећа ЕДА и Завода за запошљавање Републике Српске – Биро Прњавор биће објављен јавни позив за незапослене особе које ће имати прилику да похађају програм оспособљавања за оператера на ЦНЦ машинама, што је тражено занимање на тржишту рада.

Акредитација ЈУ Центар средњих школа “Иво Андрић” из Прњавора је проведена у оквиру пројекта Одрживо партнерство за запошљавање, који је финансирано од стране Европске уније, а проводи се у оквиру друге фазе пројекта Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II (ЛЕП II), који имплементира Међународна организација рада у БиХ.

Локално партнерство за запошљавање Прњавор је једно од 20 партнерстава успостављених у БиХ у оквиру пројекта “Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II“, (ЛЕП II), којег Европска унија финансира са четири милиона евра, а проводи Међународна организација рада (МОР).

Овај пројекат има за циљ да кроз локална партнерства за запошљавање допринесе побољшању запошљавања у локалним заједницама и унаприједи вјештине и прилике за запошљавање особа у неповољном положају на тржишту рада. За више информација о пројекту посјетите www.partnerstvo.ba и канале друштвених мрежа.

Општина Прњавор данас је са по 500 КМ даривала 69 дјеце рођене током прва три мјесеца ове године.

Начелник Прњавора Дарко Томаш подсјетио је да општина у оквиру пронаталитетне политике уназад 15 година дарива треће и свако наредно рођено дијете, док се од прошле године, на иницијативу одборника ДНС-а, из општинског буџета издвајају средства за свако рођено дијете.

“Прошле године регистровано је 236 порода, а рођена је и даривана 241 беба. Ове године у буџету смо за ову намјену планирали 130.000 КМ, имамо за прва три мјесеца из 68 порода регистровано 69 беба. Увјерен да ћемо премашити прошлогодишњи број новорођчади што ће бити позитиван знак за даљи развој и будућност локалне заједнице”, изјавио је Томаш новинарима.

Међу родитељима на данашњем пријему у Центру за културу била је и Милана Тубак, мајка једномјесечних близанаца Алексеја и Косте, која је истакла да је свака помоћ добро дошла и захвалила начелнику и општини за пријем и исказану пажњу.

“Лијепо је имати близанце, срећни смо. Дјеца су наш благослов, а свака помоћ сигурно да много значи породицама које имају малу дјецу”, рекла је Тубак.

Пријему и уручењу новчане подршке родитељима малишана присуствовао је и предсједник Скупштине општине Жељко Симић.

СРНА, Т.С.

У просторијама Завода за запошљавање Републике Српске/Биро Прњавор, прошле седмице троје корисника потписало је уговоре о додјели грант средстава за покретање властитог посла.

Уговоре су потписале три незапослене особе из Прњавора, које су током децембра 2022. и јануара 2023. успјешно завршиле обуку за покретање властитог посла и припремиле бизнис планове који су најбоље оцијењени.

Грантови у висини до 6000 КМ ће бити искориштени за покретање властитог посла, а једна од особа која ће добити грант средства је Саманта Ровер, која планира да покрене предузеће које ће пружати физиотерапеутске услуге.

“Судјеловање у обуци за самозапошљавање ми је било корисно, јер сам научила направити бизнис план, израчунати све потребне трошкове, приходе, амортизације и остале пословне процјене и тако добити реалну слику успјешности моје пословне идеје. Такође, указано ми је на детаље и појединости којих нисам била свјесна. Мислим да је то изузетно важно, јер се већина нас који имамо жељу и вољу за самозапошљавањем суочи са страхом од неуспјеха, а на овој едукацији добијете алат помоћу којег можете увидјети реалну слику ваше пословне идеје и прије самог почетка знати колике су стварне шансе да је остварите”, рекла је Ровер.

Она је препоручила свим особама са реалним идејама и циљевима да се окушају већ у идућем натјечају за додјелу потицаја.

Програм савјетодавне и финансијске подршке развоју пословања се проводи у оквиру пројекта Одрживо партнерство за запошљавање, који је финансиран од стране Европске уније, а проводи се у оквиру друге фазе пројекта Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II (LEP II), који имплементира Међународна организација рада у БиХ.

Локално партнерство за запошљавање Прњавор је једно од 20 партнерстава успостављених у БиХ у оквиру пројекта “Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II” (LEP II), којег Европска унија финансира с 4 милиона евра, а проводи Међународна организација рада (MOR). Овај пројекат има за циљ да кроз локална партнерства за запошљавање допринесе побољшању запошљавања у локалним заједницама и унаприједи вјештине и прилике за запошљавање особа у неповољном положају на тржишту рада. За више информација о пројекту LEP II посјетите www.partnerstvo.ba

У поводу обиљежавања Дана општине, Општинска организација Црвеног крста Прњавор данас организује Акцију добровољног давања крви за ученике средњих школа, у просторијама Организације у периоду од 9.00 до 12.00 часова.

Сутра, 23. марта у 19.30 часова у ЈУ Музичка школа “Константин Бабић” Прњавор биће одржан концерт Музичке школе са гостима. У програму наступају ученици УШ “Владо Милошевић” Бања Лука, ОМШ “Бранко Смиљанић” Градишка, ОМШ “Маркоц Португал” Добој, ОВУ “Прва балетска школа” Бања Лука, МД “Исидор Бајић” Теслић, ОШ “Никола Тесла” Дервента и домаћини ученици ЈУ Музичка школа “Константин Бабић” Прњавор.

Улаз на манифестације поводом Дана општине је бесплатан.

У оквиру пројекта ,,Социјализација дјеце Републике Српске 2023“,  обављени су конкурси за одабир дјеце циљних категорија, васпитача и стручног особља учесника у пројекту.

Пројекат ,,Социјализација дјеце Републике Српске 2023“,  реализује ЈУ Јавни фонд за дјечију заштиту на основу Закона о дјечјој заштити Републике Српске, кроз право на задовољавање развојних потреба дјеце.

Као и претходних година, пројекат ће се реализовати на црногорској обали у Омладинском хостелу ,,Ужице” у Бечићима, уз уважавање хигијенско- епидемиолошких мјера.

Временски период програмских активности у услужном објекту планиран је од 01.06. до 24.09.2023. године, у укупно тринаест смјена.

Више информација о детаљима конкурса, као и пријавни обрасци на линку https://www.jfdz.org/sr/news/171/otvoreni-javni-konkursi-za-ucheshe-u-projektu-sotsijalizatsija-djetse-republike-srpske-2023

У поводу обиљежавања Дана општине, у петак, 17. марта са почетком у 11.30 часова у Основној школи „Никола Тесла“ биће уприличено дружење са Урошем Петровићем и интерактивне радионице „Загонетне приче“.

Дружење са књижевником чија дјела помјерају границе у савременој литератури за дјецу и младе организује Народна библиотека Прњавор.

Урош Петровић је аутор више од 20 књига и добитник великог броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе. По његовом награђеном роману „Пети лептир“ снимљен је први (и за сада једини) дугометражни „3D“ филм у историји српске кинематографије. Аутор је и више оригиналних стоних друштвених игара, од које су три награђене признањем „Добра играчка пријатеља дјеце Србије“ и двије наградом Гран При за играчке са сврхом.