Одавде потиче најбогатији човјек у Босни и Херцеговини. Ово је уједно свијетли примјер развијене општине која улаже у своје привреднике. Овдје се много ради а подаци говоре како општина више извози него што увози…
Пут до Прњавора, општине на неких четрдесетак километара од Бањалуке, траје необично дуго. С обзиром на градњу аутопута, камиони су честа појава па је учесталија и сигнализација са ограничењем брзине.
Пут протиче без проблема, а магистрални пут према Дервенти препун jе привредних субјеката. Готово па се не могу ни набројати фирме са седиштем у овој општини, оне највеће дакако највише се и рекламирају: Комерц мали, предузеће у власништву најбогатијег човјека у БиХ Драге Малиновића, затим Младегспак, компанија која производи најбољи кечап у Босни и Херцеговини, Месна индустрија Тривас, Лебурић комерц, Топлинг, пословна јединица компаније Санино, најважнијег сарадника моћног Адидаса, чије је сједиште у Дервенти, итд, итд..
У посљедње три године Прњавор биљежи тренд раста броја запослених, тако да је тренутно број запослених у овој општини 6811 лица.
У најави је инвестиција поменуте фабрике обуће „Санино“ која ће у наредном периоду отворити нови производни погон и запослити додатних 250 радника до краја године. Овом инвестицијом број запослених у посљедње четири године биће повећан за 1000 радника.
Иначе, Прњавор као и сусједне општине Дервента, и Теслић (заједно са Тешњом и Жепчем), привредно су веома активне и припадају здравијим примјерима у РС и БиХ. Набројене општине су оазе у једној пустињи која се зове Босна и Херцеговина, када су у питању економија и привреда.
У прњаворској општини истичу да набројане општине морају имати подршку са виших нивоа власти те да мора доћи до системске борбе против криминала и корупције и стварања глобалног и повољног економског амбијента, иначе ове општине неће бити у стању задржати овај позитиван тренд пословања.
Прњавор је у прошлости али и данас познат и под незваничним називом “Мала Европа” јер су ту крајем 19. и почетком 20. вијека населили бројни Пољаци, Украјинци (тада Русини), Нијемци, Чеси, Мађари, Италијани и неколико словачких породица. И данас су у тој општини активна бројна Удружења националних мањина, а сваке године Прњавор је организатор велике смотре фолклора, којим се представљау мањине које живе у тој општини.
У Општини нам кажу да је ова општина извозно орјентисана и друга је по висини оствареног извоза одмах послије Бањалуке. Остварују највећи позитиван салдо робне размјене, односно Прњавор је општина са највишим процентом покривености увоза извозом. У 2015. години општина је у извозу Републике Српске учествовала са 6,7%, а у односу на подручје Привредне коморе Бања Лука са 11,6% (општина Прњавор сама извози скоро 12% у односу на извоз који остварује 21 општина на посматраном подручју).
Све ово говори да се ради о развијеној општини, а начелник Прњавора др. Синиша Гатарић истиче да је прелазак из неразвијене у развијену општину један дуготрајан процес. “Наиме, имали смо срећу да је власт током рата сачувала производне капацитете, тако да је привреда одмах након завршетка рата наставила са радом. До одређених проблема дошло је у процесу приватизације и неки од привредних субјеката по којима је Прњавор био препознатљив, а који су били гиганти на нивоу БиХ су угашени. То је била судбина и свих осталих предузећа тих карактеристика, јер је такав концепт предузећа био неодржив. С друге стране велики број људи који су приватни капитал обезбиједили радом у иностранству уложили су капитал овдје и основали породична предузећа” наглашава први човјек општине, иначе доктор ветеринарства.
Наглашава како се Прњавор стратешки оријентисао за развој малих и средњих предузећа, јер су искуства показала да су она флексибилнија у пословању и у складу са постављеним стратешких планом и циљевима, годинама се стварало повољно окружење за инвеститоре – поједностављене су процедуре за добијање одобрења за рад, скраћено је вријеме потребно за рјешавање захтјева, а услуге су приближене привредницима. “Ове активности довеле су до сталног тренда раста предузетништва и добрих економских резултата” каже за БУКУ Гатарић.
Како би изашла у сусрет и осталим привредницима који желе инвестирати у Прњавор, општина је спровела Регулаторну реформу. Пројекат је финансиран средствима Свјетске банке, а инвеститорима омогућава смањење трошкова и ризика пословања кроз поједностављење административних поступака у надлежности општине и смањење цијене услуга општинске администрације. Овом је реформом скраћен рок за рјешавања захтјева те транспарентан приступ информацијама кроз успоставу Е-регистра доступног на званичној wеб страници општине. “Резултати који су произашли из овог пројекта огледају се у : Укупној директној уштеди на годишњем нивоу у износу од 121.811,52 КМ, укупној индиректној уштеди у износу од 6.406.963,66 КМ и уштеди од 65 дана по захтјеву” наглашава Гатарић за БУКУ.
Привредници са којима смо разговарали оцјењују као добар још један потез као кључан за привлачење будућих инвеститора али и за генерално добар амбијент за привреднике у том граду. Општина је основала Привредни савјет. У његовом раду учествују уважени привредници из ове општине а има за циљ да се кроз дијалог јавног и приватног сектора, заједнички ради на унапређењу предузетништва и конкурентности предузећа, и привредном и друштвеном развоју општине, те успоставља програм постинвестиционе подршке постојећим инвеститорима.
Прњавор ће у наредном периоду бити ближе свијету. Наиме изградња аутопута Бањалука -Добој, тј. отварање његове прве дионице Прњавор-Добој биће дефинитивно оно што ће овај регион учинити приступачнијим. Изградњом аутопута ће бити омогућено да све оно што се производи у Прњавору за два и по сата буде у центрима у региону, Београду, Загребу, а у луци Плоче за три и по сата. “Изградња аутопута ће имати велики значај за привреду општине Прњавор, јер се скраћују вријеме и трошкови транспорта сировина и готових производа, затим омогућава брже и лакше повезивање са административним центром Републике Српске, као и остатком Босне и Херцеговине” каже Гатарић за БУКУ.
Једна од предности а са којом закључујемо разговор о општини Прњавор је и индустријска зона која се налази уз аутопут на мјесту искључења са ауто пута, тако да они привредници који буду имали своју производњу у привредној зони лако ће моћи да пласирају своје производе.
У другом дијелу приче о Прњавору бавићемо се привредницима из ове општине, разговарали смо са директорицом Месне индустрије ТРИВАС а посјетили смо и Младегспак, компанију најпознатију по поризводњи кечапа БОНИТО….
Дионица локалног пута у Доњој Мравици асфалтирана је у дужини од 400 метара, а радове на асфалтирању је обишао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. „О овим активностима смо се договорили прошле године са представницима мјесне заједнице и обећали смо да ћемо то завршити до првог септембра. Обећање смо испунили неколико дана прије договореног рока. Радови су веома квалитетно изведени, подлога је одлична и надам се да ће ово бити један асфалт који ће дуготрајно бити на располагању мјештанима“, рекао је Гатарић.
Мјештани редовно користе овај пут и сигурно се ради о једном корисном пројекту, рекао је Радојица Спасојевић, предсједник Савјета мјесне заједнице Доња Мравица. Он се захвалио начелнику Гатарићу што је одржао ријеч и том приликом нагласио да је све одрађено онако како је и договорено. Ширина асфалтираног локалног пута у Доњој Мравици је три метра, а радове у вриједности од 30.000 КМ финансирала је Општина Прњавор.
Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, данас је у сали СО уручио школске књиге и ваучере дјеци ратних војних инвалида. „Прије свега желим да се захвалим удружењу РВИ што једну овакву активност подржава, јер ће наше друштво бити јако онолико колико ови млади људи стекну знања“, рекао је Гатарић.
Ове године уџбеници су обезбјеђени за 50 ученика, укупне вриједности 3.500 КМ, финансиране заједничким средствима општине и удружења. Поред ове активности, удружење је уз помоћ локалне заједнице упутило и једну групу ратних војних инвалида на бесплатно љетовање у Сутоморе, а у септембру ће једна група ићи на бањску рехабилитацију у бању Теслић.
Данас су у току радови на асфалтирању прилазног пута и дворишта цркве у Доњим Вијачанима. Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, исказао је своје задовољство што ће асфалтирање бити завршено пре црквене славе, Велике Госпојине. „Ово је инвестиција у вриједности од око 20.000 КМ, асфалтира се 850 квадрата приступног пута и дворишта. Вијачанска црква је једна од најстаријих и најљепших цркви на овом подручју и сигуран сам да ће уређење овога пута и дворишта допринијети томе да се људи још више окупљају, да пуно једноставније и лакше дођу овдје“, рекао је Гатарић.
Свештеник вијачанске цркве, Бране Алексић и члан Савјета мјесне заједнице, Милан Петровић, захвалили су се у своје лично име и име свих парохијана начелнику и руководству општине на издвојеним средствима за овако велику и значајну инвестицију.
У сарадњи начелника општине Прњавор, др Синише Гатарића и Градске библиотеке, данас је организован пријем за дјецу са Косова и Метохије која бораве у нашем граду у оквиру пројекта „Спојимо српску дјецу Космета и Републике Српске“.
Директор Градске библиотеке Прњавор, Славиша Благојевић, захвалио се општини Прњавор која је помогла реализацију цјелокупног пројекта, свим гостима, а посебено породицама домаћинима дјеце.
Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и представници Борачке организације општине Прњавор уручили су данас уџбенике за 21 дијете из породица борачке популације. Уџбеници су подијељени дјеци из најугроженијих породица, а на основу избора општинске борачке организације.
Начелник Гатарић каже да дјеца бораца и ратних војних инвалида који су створили и бранили Републику Српску имају подршку локалне заједнице, када је у питању школовање, јер је улагање у дјецу и њихово образовање право улагање које увијек даје позитивне резултате. “Општина Прњавор већ дужи низ година помаже Борачкој организацији да се обезбиједе уџбеници за дјецу бораца. У почетку је то било само за дјецу погунилих бораца, али су временом та дјеца завршила школовање, па је списак проширен на дјецу ратних војних инвалида и бораца од прве до четврте категорије. Посебно ме чини задовољним чињеница да ти људи поред свих недаћа које су прошли, данас имају овако дивну и младу дјецу, што је свакако предуслов за опстанак и наше општине и Републике Српске“, рекао је Гатарић. Станислав Курдић, борац прве категорије захвалио се Борачкој организацији и начелнику Гатарићу на куповини уџбеника за предстојећу школску годину. „Ово ће много значити за дјецу и надам се да ће и у будуће бити реализоване овакве активности. Вјерујемо у нашу борачку, општину и нашег начелника“, рекао је Кудрић.
Општинска организација Црвеног крста организовала је данас акцију добровољног давања крви, коју је подржао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и 31 пут дао крв. „Први пут сам крв дао у средњој школу, а будући да сам ишао у медицинску школу и да имам прилично ријетку крвну групу, често су ме звали да дам крв за болницу. Та навика ми је остала и даље преко војске, па све до данашњих дана“, рекао је начелник Гатарић.
Он је нагласио, да давањем крви човјек показује истинску хуманост, те позвао грађане који нису до сада давали крв да то учине, јер на тај начин некоме могу спасити живот. Ово је трећа по реду акција добровољног давања крви која је одржана у просторијама Црвеног крста Прњавор. У склопу акције крв је дало укупно 88 грађана.
У суботу увече 43 дјецe са Косова и Метохије стигло је у општину Прњавор, гдје их је дочекао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и породице код којих ће дјеца бити смјештена. Дјеца са Косова и Метохије у општини Прњавор бораве од 20. до 27. августа у оквиру пројекта „Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“, а под покровитељством начелника општине Прњавор др Синише Гатарића. „Oвим активностима показујемо да је народ од Косова и Метохије до Републике Српске један народ, да јачамо пријатељске односе и да ће ови млади људи увијек имати сјећање на Републику Српску„ , рекао је начелник Гатарић. Негован Дедић, педагог у ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Ораховца захвалио се начелнику Гатарићу на срдачном дочеку дјеце из Ораховца, Велике Хоче и Србице. „Хвала начелнику на срдачном дочеку. Такође хвала и породицама које су нас заиста срдачно прихватили. Имам само ријечи хвале“, рекао је Дедић. У оквиру боравка дјеце са Косова и Метохије у општини Прњавор планиран је и званични пријем код начелника општине, као и одлазак у Бања Луку.
