ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА НЕЗАПОСЛЕНА ЛИЦА ЕВИДЕНТИРАНА ПРИ ЗАВОДУ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – БИРО ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ПРЊАВОР, ЗА УЧЕШЋЕ У ПРОГРАМУ САВЈЕТОДАВНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ ПОДРШКЕ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ВЛАСТИТОГ ПОСЛА

Еда – Агенција за развој предузећа, Бања Лука, у име Локалног партнерства за запошљавање Прњавор, у оквиру пројекта “Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II” (ЛЕП II) је објавила јавни позив за незапослена лица евидентирана при Заводу за запошљавање Републике Српске – Биро за запошљавање Прњавор, за учешће у програму савјетодавне и финансијске подршке за покретање властитог посла.

Предмет јавног позива је избор корисника савјетодавне и финансијске подршке за покретање властитог посла на подручју општине Прњавор. Циљ јавног позива је олакшати покретање властитог посла заинтересованим особама са подручја општине Прњавор кроз савјетодавну и финансијску подршку. Право учешћа на овом јавном позиву имају незапослене пунољетне особе које желе регистровати властити посао на подручју општине Прњавор.

Подршка за изабране кандидате ће бити обезбијеђена у два циклуса. У оквиру првог циклуса ће бити пружена савјетодавна и стручна подршка за највише 30 изабраних полазника кроз учешће у првом циклусу обуке – Покрени свој посао. За други циклус обуке биће одабрано максимално 5 полазника чији пословни планови ће бити подржани кроз савјетодавну подршку, бесповратну финансијску помоћ (грант) у износу до 6.000 КМ за суфинансирање трошкова покретања сопственог посла, као и кроз менторску подршку.

Јавни позив се може преузети ОВДЈЕ , док су Правилник и Пријавни образац доступни путем линка https://bit.ly/3e7DiWY

Заинтересовани кандидати треба да пошаљу Пријавни образац заједно са пратећом документацијом (скенирани документи) најкасније до 25.10.2022. године путем имејла [email protected] или препорученом пошиљком, на адресу: „Еда – Агенција за развој предузећа“, Ђуре Јакшића 11, 78000 Бања Лука, са сљедећом назнаком на коверти „Пријава на учешће у програму савјетодавне и финансијске подршке“.

Додатне информације по овом јавном позиву могу се добити у Агенцији за развој предузећа – Еда, Бања Лука, по достављању упита на сљедећу адресу: [email protected]

Локално партнерство за запошљавање Прњавор чине сљедећи партнери: Еда – Агенција за развој предузећа, Бања Лука, Општина Прњавор, ЈУ Завод за запошљавање РС – Биро Прњавор, ЈУ Центар средњих школа „Иво Андрић“, Прњавор, Тривас д.о.о. Прњавор и Топлинг д.о.о. Прњавор.

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ЗА СВЕ ОСНОВЦЕ СА ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ

Од 1. октобра, Општина Прњавор ће обезбједити бесплатан превоз за све ученике основних школа са подручја општине.

На линијама са регистрованим редовима вожње, Општина ће средства за превоз уплаћивати директно превознику и на тај начин ће 306 ученика имати бесплатан превоз.

На линијама гдје нема регистрованих редова вожње, као што су Лишња, Кулаши, Присоје и Шибовска и линија Глоговац – Ганинци, за 197 ученика средства ће бити дозначена родитељима, према списковима школа.

Укупни трошкови превоза за 503 ученика износиће око 31.000 КМ мјесечно, од чега ће ресорно министарство обезбједити 10.500 КМ, а локална заједница 20.500 КМ.

Начелник општине, Дарко Томаш поручио је да од 01.10.2022. године престаје обавеза родитеља да уплаћују било каква средства превознику, јер ће комплетан износ бити финансиран из буџета Општине.

НОВА ВОЗИЛА ДОМОВИМА ЗДРАВЉА У ПРЊАВОРУ, ДОБОЈУ И ДЕРВЕНТИ

Министар здравља и социјалне заштите, Ален Шеранић уручио је данас у Прњавору кључеве три возила за домове здравља у Прњавору, Дервенти и Добоју, а у оквиру пројекта “Јачања сестринства у БиХ” који реализује Фондација Фами уз подршку Владе Швајцарске и Министарства здравља и социјалне заштите.

“Донацијом нових возила унаприједиће се здравствена заштина свих пацијената, прије свега помоћи у доступности здравствене заштите грађанима, онима који имају потребе за одређеном сестринском услугом, а да не морају да долазе у дом здравља”, рекао је министар Шеранић.

Менаџер пројекта Јачања сестринства у БиХ Елдин Фишековић каже да ће захваљујући донираним возилима услуге које се пружају у кућним условима бити осигуране и пацијентима који немају једноставан и лак приступ централним објектима Домова здравља.

Уручењу возила у оквиру пројекта Јачања сестринства у БиХ присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је захвалио Влади Швајцарске, Фондацији Фами и Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске што су препознали Прњавор као важан сегмент пружања примарне здравствене заштите становништву и обезбиједили једно возило за Дом здравља.

„У последњих пет, шест година уз подршку ресорног министарства много је урађено у Прњавору у оквиру Дома здравља, реализовани су многи пројекти од пројекта енергетске ефикасности, набавке четири санитетска возила, и многих других што је унаприједило пружање примарне здравствене заштите“, рекао је Томаш.

ТОМАШ: ПРЊАВОР ПО СВИМ ПОКАЗАТЕЉИМА ЗАСЛУЖУЈЕ СТАТУС ГРАДА

Одборници Скупштине општине Прњавор усвојили су данас једногласно Одлуку о покретању поступка за додјелу статуса града.

Начелник општине Дарко Томаш рекао је да је Прњавор по економским параметрима супериорнији од неких локалних заједница које су раније добиле статус града због чега ова општина заслужује да добије исти статус.

Томаш је појаснио да се уназад шест мјесеци активно ради на изради елабората који ће бити упућен Влади Републике Српске на разматрање.

“Сматрамо да и Прњавор заслужује тај статус, прије свега због привредника који су у прошлој години остварили приход од милијарду и 27 милиона КМ захваљујући чему Прњавор од 65 локалних заједница у Републици Српској заузима пето мјесто. Испред нас су само Бањалука, Бијељина, Лакташи и Требиње”, рекао је Томаш новинарима.

Он је подсјетио да је од укупног прихода, више од 496 милиона КМ био извоз што је скоро 50 одсто производње у овој општини, као и да је остварена добит привреде виша од 82 милиона КМ и дупло је већа него годину дана раније.

“Посебно је важно да је општина Прњавор друга у Републици Српској по односу увоза и извоза, 150 милиона КМ је позитиван робни скор размјене са иностранством. Ако говоримо о стопи раста остварили смо 33,9 одсто, први смо у цијелој бањалучкој регији”, прецизирао је Томаш.

Он је изразио увјерење да ће изградњом Пословне зоне Вијака и уз све друге погодности за инвеститоре и привреднике Прњавор тек у наредном периоду осјетити све економске предности.

Томаш је захвалио републичким властима за инфраструктуру која је обезбијеђена и општини Прњавор и привредницима, и позвао да размотре наведене показатеље у Елаборату и општини Прњавор дају статус града.

Предсједник СО Прњавор Жељко Симић изразио је задовољство што Прњавор испуњава законом прописане услове за статус града и поздравио једногласну подршку одборника да се Одлука о додјели статуса града упути у даљу процедуру.

Он је данашњи рад Скупштине оцијенио као врло ефикасан и напоменуо да је већина тачака дневног реда усвојена једногласно.

СРНА, Т.С.

ПРЊАВОРУ ПРИЗНАЊЕ “ЗЛАТНИ КЉУЧ” ЗА РАЗВОЈНЕ ПРОЈЕКТЕ

Начелнику општине Прњавор Дарку Томашу данас ће у Новом Саду бити уручено признање “Златни кључ” 12. Дунавског бизнис форума које је ова општина, како је образложено, добила за отвореност, сарадњу са сусједима и развојне пројекте.

Томаш је изјавио Срни да је признање додатни мотив за још бољи рад у наредном периоду.

“Реализовали смо бројне пројекте чији је циљ развој наше локалне заједнице и унапређење услова живота наших суграђана. Посебно је значајан пројекат изградње пословне зоне `Вијака` у непосредној близини ауто-пута који видимо као окосницу будућег привредног развоја наше општине”, рекао је Томаш.

Он је подсјетио да су укупни приходи привреде прошле године износили милијарду и 27 милиона КМ, што је за 34 одсто више него 2020. године, а по обиму спољнотрговинске размјене Прњавор је четврти у бањалучкој регији.

Општна Прњавор у овој години има 953 привредна субјекта, од којих је 238 правних лица, а 715 су предузетници. Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, прњаворски привредници извозе на пет континената.

Због великог броја националних мањина које живе у овој општини, Прњавор је познат и као “мала Европа”, а са њиховим матичним земљама протеклих година урађено је много на размјени позитивних искустава, како у локалном развоју тако и могућностима приступа развојним ЕУ фондовима, успостављена је добра и квалитетна међусобна привредна, образовна и културна сарадња.

Осим општине Прњавор овогодишњи добитнци “Златног кључа” су Пула, Бијело Поље, Крагујевац и Краљево.

Дванаести Дунавски бизнис форум организује се с циљем афирмације просперитета и унапређења регионалне сарадње.

Скуп је окупио еминентне стручњаке, представнике привреде, дипломатије, политике, науке, културе и медија из Њемачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, БиХ, Црне Горе, Румуније, Бугарске и Србије.

Покровитељи скупа су Привредна комора Србије и Покрајински секретаријат за привреду Војводине.

СРНА, Т.С.

ТОМАШ УРУЧИО ПО 500 КМ ЗА 59 БЕБА

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш организовао је данас пријем за 58 породица које су до 23. септембра поднијеле захтјев за средства обезбијеђена у општинском буџету поводом рођења дјетета у овој години.

Томаш је у изјави новинарима подсјетио да општина Прњавор од ове године са 500 КМ дарује свако рођено дијете и да су данас средства исплаћена за 58 породица са 59 дјеце.

Он је истакао да се у Прњавору као вид пронаталитетне политике проводе 22 појединачна пројекта за породице и младе.

„Све су то облици подстицаја и подршке, прије свега младим људима,  да препознају Прњавор као мјесто гдје вриједи остати живјети и засновати породицу“ , рекао је Томаш.

Начелник општине Прњавор каже и да највећу сигурности за останак у овој локалној заједници  пружају ефекти улагања у привреду поспјешени отварањем привредне зоне Вијака у непосредној близини ауто-пута.

„Наши привредници су прошле године остварили приход већи за 300 милиона КМ у односу на  2020. годину када је износио 727 милиона КМ“ , нагласио је Томаш.

Невена Ђумић, мајка двије дјевојчице од којих најмлађа има четири мјесеца, каже да најновија општинска мјера за подстицање повећања наталитета указује да је свима драго што се дјеца рађају, а истовремено породицама значи велику подршку, посебно сада када је све поскупјело и треба много новца за подизање дјеце.

Пријему је присуствовала и Милијана Вујић у чијој је четворочланој породици најмлађи двомјесечни дјечак. Она каже да је лијепо што се поклања пажња породицама и дјеци, и да ће добијена средства искористити за куповину основне опреме за бебу.  

У првих шест мјесеци ове године 109 породица у којима је рођено укупно 112 беба поднијело је захтјев за средства која су исплаћена у априлу, односно јулу.

Срна Т.С.

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА МЈЕРУ ПОДРШКЕ УБЛАЖАВАЊА НЕГАТИВНОГ УТИЦАЈА ТРЖИШНИХ ПОРЕМЕЋАЈА И КЛИМАТСКИХ ПРОМЈЕНА У ПРИМАРНОЈ ПОЉОПРИВРЕДНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery i EU4BusinessRecovery отворен је Јавни позив за мјеру подршке ублажавањa негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи. 

 Крајњи рок за подношење пријава је 12. октобар 2022. године до 17.00 часова.

 Циљеви позива су:

·ублажавање негативног утицаја на тржиштe репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ,

·ублажавање негативног утицаја климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ,

·оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ,

·подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.

На јавни позив могу се пријавити микро, мала и средња предузећа и задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача који се баве производњом, прерадом, откупом, складиштењем или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.

Укупан буџет позива износи  3,9 милиона КМ, док се износ бесповратних средстава по пријави креће од 50 000 – 300 000 КМ.

 Износ подршке по једном кооперанту може износити од 1 500 – 15 000 КМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 25% укупног износа прихватљивих трошкова.

Смјернице за подносиоце пријава могу се прочитати ОВДЈЕ, а детаљне информације доступне су ОВДЈЕ.

Молимо апликанте из Републике Српске да на мејл [email protected] потврде пријаву приједлога пројекта у оквиру овог позива.

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ ЗАМЈЕНЕ КОТЛОВА ЗА ГРИЈАЊЕ ТРИ ШКОЛЕ

Три прњаворске школе, Основна школа „Бранко Ћопић“, Гимназија и Центар средњих школа „Иво Андрић“, од ове зимске сезоне гријаће се на пелет захваљујући завршетку пројекта вриједног 470.000 КМ који су помогли републичке институције и oпштина Прњавор.

Завршетком радова у заједничкој котловници замјене два котла од по 750 киловата на угаљ са три нова од 450 киловата на пелет ученици и просвјетни радници добиће топлије учионице, а град здравији ваздух.

Дарио Агостини, директор предузећа „Топлинг“ из Прњавора које је било извођач радова, напоменуо је да су стари котлови на угаљ били највећи загађивач у граду и захвалио свим донаторима на подршци пројекту и његовој реализацији.

Агостини је напоменуо да су за гријање школа обезбијеђене потребне количине пелета, иако је ове године ситуација са набавком овог енергента на тржишту неповољна.

Директор Основне школе „Бранко Ћопић“  Јасмина Малешевић каже да је пелет набављен на вријеме и да родитељи немају разлога за бригу.

„Ученици ће током зимске сезоне бити у топлим учионицама. Наша школа је ове године добила и статус ‘еко школе’ што значи да ћемо осим квалитетнијег гријања имати и здравији, чистији ваздух у граду“, појаснила је Малешевићева.

Директор ЦСШ „Иво Андрић“ Сузана Шврака каже да је замјеном котлова ријешен дугогодишњи проблем три школе, али и еколошки моменат загађења ваздуха кориштењем угља.

„Били смо свједоци и да су школска игралишта током јесени и зиме била пребукирана огревним материјалом, па их наша омладина у то вријеме није могла користити на прави начин. Сада ћемо имати потпуно другачију слику“, рекла је она.

Завршетку радова у котловници присуствовао је и начелник општине Дарко Томаш који је истакао да ће се на овај начин поједноставити загријавање у школама, а истовремено кориштењем пелета повећава се заштита животне средине, што је био и примарни циљ цијелог пројекта.

Томаш је захвалио Влади Републике Српске, Министарству просвјете и културе и министру за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренки Голић који су обезбиједили 470.000 КМ за замјену котлова, као и извођачу радова предузећу „Топлинг“ из Прњавора. 

Срна Т.С.

УПРИЛИЧЕН ПРИЈЕМ ЗА ЕКИПУ РУКОМЕТНОГ КЛУБА “СЛОГА” ПРЊАВОР

Начелник општине, Дарко Томаш уприличио је данас пријем за екипу Рукометног клуба “Слога“ Прњавор која ће у предстојећој сезони 2022/23 играти у Првој лиги Републике Српске.

Томаш је играчима и руководству честитао јубилеј од 50 година постојања клуба и истакао да је част за општину што су након 22 године поново стекли статус прволигаша.

„Њихов предани рад у последњих неколико година смо сви препознали, омасовили су клуб и све честитке што младе људе усмјеравају на прави пут због чега ће увијек имати нашу подршку“, рекао је Томаш.

Тренер РК „Слога“ Прњавор, Угљеша Гламочић каже да је Прва лига изузетно захтјевна, али да ће екипа коју предводи својим резултатима настојати у најбољем свјетлу представити општину из које долазе.

„Циљ у првој сезони је опстанак у Првој лиги за шта мислим да неће бити проблема. Прву утакмицу играмо у недјељу, 18. септембра на домаћем терену против Бијељине, борићемо се да побиједимо“, рекао је Гламочић и упутио позив суграђанима да дођу погледати добру рукометну утакмицу.

Пријему је присуствовао и млади првотимац РК „Слога“ Огњен Ковјанић који је рекао да је улазак у Прву лигу додатни мотив играчима да се покажу у што бољем свјетлу, да покажу резултате дуготрајног и напорног рада и труда, своје знање, али и какав потенцијал има Прњавор.

Истакнути члан овог клуба Миле Шљивић каже да посебно радује чињеница што у Прву лигу улазе управо у години када се прославља 50 година рукомета у Прњавору.

 „Искористили смо прилику која нам се указала одустајањем шамипона Друге лиге РК „Челинац“  и изборили смо пласман у виши ранг такмичења“, каже Шљивић.

Он је нагласио и велики значај подршке коју општина Прњавор пружа клубу, посебно у вријеме када је тешко пронаћи велике спонзоре.

Утакмица између РК „Слога“ Прњавор и РК „Бијељина“ игра се у недјељу, 18. септембра у Спортској дворани „Слога“ Прњавор са почетком у 18.30 часова.

Срна Т.С.

ОПШТИНА РЈЕШАВА 20 ГОДИНА СТАР ИМОВИНСКИ ПРОБЛЕМ

Општина Прњавор  покренула је процедуру за рјешавање једног од највећих имовинско – правних проблема избјеглих и расељених лица који су изградили стамбене јединице у Поточанима, Павловом  брду и Штрпцима, потврдио је у изјави новинарима Брано Жунић, начелник општинског Одјељења за просторно уређење.

Жунић је истакао да је суштина проблема што су прије двадесетак година некадашње власти на неозбиљан начин довели људе на туђе земљиште да изграде куће уз обећање да ће им бити пренесено власништво, и створили проблем који до данас није ријешен.

„Људи имају велики проблем јер не могу имања са изграђеним породичним кућама пренијети у власништво насљедницима, проширити или евентуално продати. По сазнању за проблем почетком године кренули смо у процедуру и дошли до списка на којем је тренутно око 20 људи којима ћемо помоћи да се земљиште укњижи у њихово власништво“ , рекао је Жунић.

Он је напоменуо да се ово не односи на категорије избјеглих и расељених који су скупштинским рјешењима добили на располагање дио земљишта.

Са  избјеглим и расељеним лицима који су се суочили са имовинским потешкоћама јуче је разговарао и начелник општине, Дарко Томаш који каже да ће процедура потрајати јер је потребно да земљиште пређе у општинско власништво, али и обећао да ће бити изнађена средства у буџету и да ће у наредној години бити ријешен дугогодишњи проблем.

Он је позвао да им се јаве и други грађани који су изградили стамбене јединице уз одобрење општине, а земљиште није скупштинском одлуком пренесено у њихово власништво већ се води на ранијим привредним друштвима или као државна својина.

„Сматрам да оваквих људи има више од пријављених 20,  због чега их позвамо да се јаве и уз нашу помоћ ријеше проблем, при чему нико од њих неће имати било какве финансијске издатке јер ће све трошкове сносити општина“ , појаснио је Томаш.

Милорад Баришић, настањен у Поточанима, први је пријавио проблем са којим се суочио након што је његовом сину одбијен захтјев за легализацију објекта у изградњи уз образложење да је земљиште у државном власништву.

 „Након што нисам добио помоћ од људи који су ми прије почетка градње рекли да радимо и  да неће бити протешкоћа проблем се вукао неколико година,  док се прољетос нисмо обратили Брани Жунићу и начелнику општине који су показали разумијевање и желе нам помоћи“ , појаснио је Баришић. 

Срна Т.С.