Кабинет начелника општине Прњавор др Синише Гатарића и Спортско риболовно друштво „Укрински цвијет“ организовали су јуче на језеру Дренова обиљежавање двије године од како је општина Прњавор оборила гинисов рекорд у припреми рибље чорбе. Предсједник Скупштине општине Борко Лукановић изразио је задовољство због великог броја гостију који су присуствовали манифестацији.
“Данас је овдје много риболоваца, ратних војних инвалида, гостију из Србије и Хрватске. Ова манифестација не представља само дружење, већ има и велики значај за промоцију туризма општине. Језеро Дренова има све предиспозиције да постане прави туристички бисер”, истакао је Лукановић. На језеру Дренова јуче је одржано и 12. такмичење лов удицом на пловак и такмичење у припремању рибље чорбе у котлићу. Учествовало је 11 екипа сениора и седам екипа ратних војних инвалида. Побједник такмичења у риболову у категорији сениора и шампион стазе је Гроздан Симикић из Дервенте, а награда за најбољу рибљу чорбу припала је екипи из Доњих Вијачана. Општина Прњавор је на Преображење прије двије године, прављењем 3.804 килограма чорбе, оборила ранији рекорд из Масачусетса од 3.020 килограма.
Табла са називом пут Славка Коваљевског постављена је јуче у мјесној заједници Бабановци. Пут у насељеном мјесту Бабановци на дионици Криж – Петровићи у дужини од 400 метара носиће назив по борцу Војске Републике Српске, погинулом 1994. године у Горњем Придјелу, град Добој. Славко Коваљевски је био борац другог батаљона Прњаворске лаке пјешадијске бригаде, а Указом Предсједника Републике Српске постхумно је одликован медаљом заслуге за народ.
Откривању табле присуствовали су представници Општине Прњавор, Борачке организације општине Прњавор, чланови породице и мјештани Бабановаца. Предсједник Борачке организације општине Прњавор Владо Живковић рекао је да је велики број бораца дао своје животе за стварање Републике Српске, као и да је велики удео у стварању РС дао украјински народ. „Украјински народ је лојалан народ у средини у којој живи и ради, а своју лојалност најбоље су показали приликом стварања Републике Српске. Један од часних бораца био је и Славко Коваљевски, који је нажалост у Придјелу код Добоја изгубио живот“, рекао је Живковић.
Он је нагласио да су активности као што је ова у Бабановцима, најбољи пут у очувању сјећања на наше јунаке. Одборници Скупштине општине Прњавор усвојили су на 48. сједници Скупштине општине Прњавор Одлуку о утврђивању назива улица, након иницијативе мјесне заједнице Бабановци и групе грађана Мјесне заједнице Бабановци да се овом путу додјели назив пут Славка Коваљевском. У цркви Преображења Господњег у Прњавору јуче је служена литургија, након чега је одржан и помен на гробу погинулог Славка Коваљевског.
Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић обишао је радове на санацији пута у мјесној заједници Велика Илова, који повезује ову мјесну заједницу са Шибовском и Печенег Иловом. Радови су финансирани из буџета општине у износу од 80.000,00 КМ, а пут је доведен у фазу пред асфалтирање.“Сљедеће што на овом путу долази је асфалт. Обећали смо у овој години, да ћемо пут припремити до фазе пред асфалтирање и радови ће бити завршени кроз неких десетак дана“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић.
Начелник Гатарић је нагласио, да се већ сљедеће године планира асфалтирање ово пута, али да од расположивих средстава зависи колика дионица ће бити у питању. „Од буџета зависи да ли ћемо асфалтирати километар или два километра и триста метара, колика је ова сада уређена дионица. У протекле три и по године смо све радили плански, са циљем да испоштујемо буџет“, рекао је Гатарић.
Мјештани Велике Илове много користе овај пут веома значајан за њих и ради се заиста о једном корисном пројекту, који смо срдачно поздравили, рекао је Богољуб Санчанин, предсједник Савјета мјесне заједнице Велика Илова. „Желим да се захвалим начелнику Гатарићу на овом јако важном пројекту, који повезује нашу мјесну заједницу са Печенег Иловом и овај пут нам заиста пуно значи“, рекао је Санчанин. Своју захвалност начелнику Гатарићу изразио је и Миленко Малетић предсједник Грађевинског одбора „Задовољни су сви мјештани посебно породице које имају малу дјецу, због одласка дјеце у школу“, рекао је Малетић. Овај пројекат је само један у низу пројеката санације локалних путних праваца, а из буџета општине за путну инфраструктуру у протекле три и по године уложено је преко милион марака.
У скупштинској сали данас је одржана прва сједница Радне групе за утврђивање статусног питања пројекта „Повелич“. Радну групу је именовао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић, са циљем утврђивања статусног питања пројекта „Повелич“. „Тачком 9. Протокола о сарадњи између Општине Прњавор и Одбора за изградњу Повелича дефинисано је да се у периоду завршетка пројекта „Повелич“ именује радна група, која ће дефинисати статус самог пројекта. Будући да у пројекту „Повелич“ поред Републике и Општине значајно учешће има и локално становништво, које је издвојило око 2.5 милиона марака за изградњу овог пројекта, онда је сасвим логично да се изнађе начин или модел, како би и оно неким дијелом могло да партиципира у самом власништву читавог пројекта“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић је нагласио, да радна група има задатак пронаћи модел како дефинисати статус, будући да су то пионирске активности на овим просторима, али и како пронаћи законски оквир за дефинисање статусног питања. „Чланови радне групе су три правника, као и два члана Одбора за изградњу Повелича, Богољуб Санчанин и Небојша Тодић, који је изабран и за предсједника ове радне групе“, рекао је Гатарић. Он је нагласио, да је су ове активност веома добре, јер уколико се успије учинити да грађани од овога имају корист, онда ће овај модел послужити као примјер. „Локални парламент је усвојио Стратегију водоснабдијевања и веома је битна чињеница да ће у августу мјесецу анкетари испред Савјета мјесних заједница спроводити анкету на оним подручијима гдје није системски ријешен проблем водоснабдијевања. На овај начин ћемо видјети интересовање наших грађана, а касније ће нам пројекат „Повелич“ послужити за примјер да се и на другим подручијима на исти начин ријеши ова проблематика“, рекао је Гатарић. Небојша Тодић, предсједник Радне групе за утврђивање статусног питања пројекта „Повелич“ је рекао да је ово тежак задатак, али да очекује да Прњавор буде прва општина која ће једним партнерским односом признати грађанима уложени новац, наглашавајући да овај пројекат обухвата око 1.800 домаћинстава.
Удружење грађана „Срце на длану“ позива волонтере са подручја општине Прњавор да се укључе у организацију хуманитарне акције „Срцем за Ведрану“. У мјесецу августу потребни су волонтери, који би, како је планирано, дежурали на хуманитарном штанду са кутијама за новчане донације, који ће бити постављен на градском тргу у Прњавору. Волонтери који желе учествовати у акцији, за све информације могу се обратити Станиславу Кудрићу на број телефона 065/203-468. Четрнаестогодишњој Ведрани Кудрић из Доњe Иловe, која је рођена без плућне артерије, потребна је помоћ хуманих људи како би прикупила 43.000 евра за операцију у Њемачкој. Овој дјевојчици је три дана по рођењу откривено опасно обољење, због чега је одмах упућена на лијечење у Београд. Захваљујући хуманистима, који су прикупили новац за операцију, маленој Ведрани је 2007. у Њемачкој уграђена вјештачка артерија. Ипак, то није био крај њеним мукама. Сада јој је неопходна замјена артерије, а нова операција би требало да буде обављена 21. октобра ове године. До тада је потребно прикупити 43.000 евра. Удружење грађана “Срце на длану” покренуло је у понедељак хуманитарни број 1415 за помоћ Ведрани, који ће бити активиран до 30. августа.
Наступ фолклорних ансамбала удружења Чеха, Пољака и Украјинаца и промоција традиционалних кухиња националних мањина које живе на подручју општине Прњавор обиљежили су вечерашњи фестивал националних мањина “Мала Европа”.
Један од гостију фестивала био је и амбасадор Украјине у Загребу, Александар Левченко, који је рекао да је разноликост народа богатство не само Прњавора, већ и Републике Српске и БиХ.
“Вечерас смо представили наше традиционалне игре, пјесме и кухињу, слике, вез и остале експонате који се односе на украјинску културу”, прецизирала је Бороденко.