Вијести

Начелник општине, Дарко Томаш уприличио је данас пријем за екипу Рукометног клуба “Слога“ Прњавор која ће у предстојећој сезони 2022/23 играти у Првој лиги Републике Српске.

Томаш је играчима и руководству честитао јубилеј од 50 година постојања клуба и истакао да је част за општину што су након 22 године поново стекли статус прволигаша.

„Њихов предани рад у последњих неколико година смо сви препознали, омасовили су клуб и све честитке што младе људе усмјеравају на прави пут због чега ће увијек имати нашу подршку“, рекао је Томаш.

Тренер РК „Слога“ Прњавор, Угљеша Гламочић каже да је Прва лига изузетно захтјевна, али да ће екипа коју предводи својим резултатима настојати у најбољем свјетлу представити општину из које долазе.

„Циљ у првој сезони је опстанак у Првој лиги за шта мислим да неће бити проблема. Прву утакмицу играмо у недјељу, 18. септембра на домаћем терену против Бијељине, борићемо се да побиједимо“, рекао је Гламочић и упутио позив суграђанима да дођу погледати добру рукометну утакмицу.

Пријему је присуствовао и млади првотимац РК „Слога“ Огњен Ковјанић који је рекао да је улазак у Прву лигу додатни мотив играчима да се покажу у што бољем свјетлу, да покажу резултате дуготрајног и напорног рада и труда, своје знање, али и какав потенцијал има Прњавор.

Истакнути члан овог клуба Миле Шљивић каже да посебно радује чињеница што у Прву лигу улазе управо у години када се прославља 50 година рукомета у Прњавору.

 „Искористили смо прилику која нам се указала одустајањем шамипона Друге лиге РК „Челинац“  и изборили смо пласман у виши ранг такмичења“, каже Шљивић.

Он је нагласио и велики значај подршке коју општина Прњавор пружа клубу, посебно у вријеме када је тешко пронаћи велике спонзоре.

Утакмица између РК „Слога“ Прњавор и РК „Бијељина“ игра се у недјељу, 18. септембра у Спортској дворани „Слога“ Прњавор са почетком у 18.30 часова.

Срна Т.С.

Општина Прњавор  покренула је процедуру за рјешавање једног од највећих имовинско – правних проблема избјеглих и расељених лица који су изградили стамбене јединице у Поточанима, Павловом  брду и Штрпцима, потврдио је у изјави новинарима Брано Жунић, начелник општинског Одјељења за просторно уређење.

Жунић је истакао да је суштина проблема што су прије двадесетак година некадашње власти на неозбиљан начин довели људе на туђе земљиште да изграде куће уз обећање да ће им бити пренесено власништво, и створили проблем који до данас није ријешен.

„Људи имају велики проблем јер не могу имања са изграђеним породичним кућама пренијети у власништво насљедницима, проширити или евентуално продати. По сазнању за проблем почетком године кренули смо у процедуру и дошли до списка на којем је тренутно око 20 људи којима ћемо помоћи да се земљиште укњижи у њихово власништво“ , рекао је Жунић.

Он је напоменуо да се ово не односи на категорије избјеглих и расељених који су скупштинским рјешењима добили на располагање дио земљишта.

Са  избјеглим и расељеним лицима који су се суочили са имовинским потешкоћама јуче је разговарао и начелник општине, Дарко Томаш који каже да ће процедура потрајати јер је потребно да земљиште пређе у општинско власништво, али и обећао да ће бити изнађена средства у буџету и да ће у наредној години бити ријешен дугогодишњи проблем.

Он је позвао да им се јаве и други грађани који су изградили стамбене јединице уз одобрење општине, а земљиште није скупштинском одлуком пренесено у њихово власништво већ се води на ранијим привредним друштвима или као државна својина.

„Сматрам да оваквих људи има више од пријављених 20,  због чега их позвамо да се јаве и уз нашу помоћ ријеше проблем, при чему нико од њих неће имати било какве финансијске издатке јер ће све трошкове сносити општина“ , појаснио је Томаш.

Милорад Баришић, настањен у Поточанима, први је пријавио проблем са којим се суочио након што је његовом сину одбијен захтјев за легализацију објекта у изградњи уз образложење да је земљиште у државном власништву.

 „Након што нисам добио помоћ од људи који су ми прије почетка градње рекли да радимо и  да неће бити протешкоћа проблем се вукао неколико година,  док се прољетос нисмо обратили Брани Жунићу и начелнику општине који су показали разумијевање и желе нам помоћи“ , појаснио је Баришић. 

Срна Т.С.

Захваљујући средствима Владе Републике Српске и републичког министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на ергели „Вучијак“ у Прњавору у току је реконструкција првог објекта која би требала бити завршена до краја године, рекао је министар Борис Пашалић.

Он је након посјете овом предузећу рекао да су до прије неколико година имали велике проблеме, болесне и гладне животиње, али да се за кратко вријеме успјело обезбиједити довољно пољопривредних површина за производњу хране, због чега је сада потпуно другачија слика.

„Циљ нам је био да санирамо тадашњу ситуацију, а онда да почнемо са реконструкцијом објеката. Желимо да у наредних неколико година реконструишемо објекте, да им вратимо облик и форму које су имали раније и да радимо на додатним садржајима које ћемо градити заједно са управом ергеле ‘Вучијак’ , локалном заједницом која нам такође помаже и са Владом Републике Српске“ , рекао је Пашалић.

Он је напоменуо да ергела данас нема дугова, ријешени су имовинско-правни односи, а ергела у свом власништву има и више од 20 хектара земљишта гдје може градити одређене садржаје.

„Ергела је повезана ауто-путем са два велика града, у близини су Прњавор и Челинац, према овој ергели гравитира сигурно око 500.000 људи који би радо током викенда дошли са породицом, дјецом да се рекреирају, бораве. Мислим да ће то у свом пуном облику бити видљиво у наредних неколико година“, каже Пашалић.

Пашалић каже да је Министарство пољопривреде тренутно за радове на ергели издвојило око 250.000 КМ, а редовни грант од око 450.000 КМ пласира се сваке године и та средства се користе за плате и текуће трошкове.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш каже да је договорено да и локална заједница финансијски помогне реконструкцију следећег објекта.

„Општина ће учествовати са износом који наплатимо од ренте и уређења на локацији у центру града коју ће ергела продати. Увјерен сам да ће ергела ‘Вучијак’ бити један од најљепших и најбољих туристичких потенцијала и Републике Српске и БиХ“, рекао је Томаш.

Он је захвалио министру Пашалићу на уложеном труду, знању и енергији у побољшању услова на ергели, као и Влади Српске која има разумијевања за потребе овог предузећа.

Директор ергеле „Вучијак“ Мирослав Миланковић каже да тренутно имају око 125 грла различитих категорија, а да ће у објекту чија је реконструкција у току бити смјештене расплодне кобиле.

Срна Т.С.

Деветоро Рома са подручја општине Прњавор који похађају основну школу и два средњошколца добили су данас од општине Прњавор одређена новчана средства за набавку школског прибора и материјала.

Начелник општине Дарко Томаш прецизирао је да су основци добили по 80,00 КМ, а ученици средње школе по 150,00 КМ.

„Можда то нису превелика средства, али су мотивација ромској популацији да уписују средњу школу и факултете. У том контексту измијенићемо и одлуку о стипендирању ученика и студената, па ће и сви студенти из реда ромске популације имати стипендију“ , истакао је Томаш.

Он је подсјетио да је ово 19. година како локална заједница, на иницијативу ромских удружења из Прњавора,  на овај начин помаже младим Ромима.

Предсједник Удружења „Ромска дјевојка – Романи ћеј“ Сњежана Мирковић каже да је ово с једне стране вид помоћи породицама школске дјеце, а с друге подстрек дјеци да се школују.

Она је изнијела податак да се тренутно једна Ромкиња са подручја општине Прњавор образује на високошколској установи.

Срна Т.С.

У Прњавору је данас 407 корисника, односно породица са троје и више дјеце,  добило „Поносну картицу” која ће им као мјера подршке породици и повећању наталитета омогућити одређене попусте приликом куповине роба и услуга.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш изразио је увјерење да су они који су у протеклих годину дана већ користили овај вид помоћи вишечланим породицама свједоци велике користи од употребе картица.

„Сви они су тражили да им се реизда нова картица, а имамо и нових корисника, што је доказ вриједности самог пројекта. Увјерен сам и да ће се у ову активност, на позив који сам упутио, укључити још више пословних субјеката са подручја општине Прњавор и као вид донације одобрити одређене попусте при куповини јер тако и себи осигуравају сигурно тржиште“, каже Томаш.

Он је подсјетио да се садашње картице могу користити у наредне двије године у свим привредним субјектима на подручју Републике Српске који су дио пројекта.

Данијел Дуронић из Кремне, отац три дјевојчице, каже да његова породица први пут користи картицу.

„ Лијепо је да неко има осјећаја за вишечлане породице и води рачуна о дјеци, да се бори за нас. Картица и погодиности које добијамо сигурно ће нам добро доћи“, рекао је Дуронић.

Славица Грумић из Дренове, мајка троје дјеце, такође „Поносну картицу” добија први пут, а каже да јој је најпотребнија за куповину одјеће и обуће.

Општина Прњавор кроз своју пронаталитетну политику пружа различите видове помоћи породицама, па је тако од ове године увела новчану подршку за свако рођено дијете, обезбијеђени су бесплатни уџбеници за све основце, док су за Удружење родитеља са четворо и више дјеце обезбијеђена и одређена средства за набавку пластеника, слање дјеце у школу пливања и друге погодности.

Срна Т.С.

Општина Прњавор помоћи ће са око 18.000 КМ одлазак на екскурзију ученика Гимназије, Центра средњих школа /ЦСШ/ „Иво Андрић“ и ЈУ Музичка школа „Константин Бабић“ из Прњавора, потврђено је на данашњем састанку начелника општине, Дарка Томаша са директорима средњих школа.

„Општина Прњавор ће бити прва локална заједница у Републици Српској која је пружила подршку ученицима средњих школа приликом одласка на екскурзију и на тај начин директно помогла кућне буџете родитеља. Желим се захвалити ученицима средњих школа на овој иницијативи“, рекао је начелник општине, Дарко Томаш.

Томаш је нагласио, да су трошкови одласка на екскурзију већи за 150 КМ од очекиване цијене и да ће локална заједница сносити разлику за сваког ученика.

„У три средње школе 120 ученика одлази на екскурзију и Општина ће уплатити по 150 КМ по сваком дјетету. Процјењујемо да има око десетак ученика који су у стању социјалне потребе и за њих ће Општина уплатити цјелокупан износ“, истакао је Томаш.

Састанку са начелником, присуствовала је и директорица Центра средњих школа /ЦСШ/ „Иво Андрић“, Сузана Шврака која је нагласила да дијели срећу ученика што након дужег времена због пандемије корона вируса поново одлазе на матурску екскурзију.

„Захвални смо начелнику општине што је препознао значај ученичке иницијативе, нарочито у данашњим економски тешким временима. Наша очекивања су била да ће износ цијене бити знатно нижи, али показало се другачије и новац који ће локална заједница обезбједити много ће помоћи буџету родитеља. На екскурзију путује 75 ученика наше школе“, рекла је Шврака.

Гимназија Прњавор ове године има два одјељења матураната и око 40 ученика ове школе иде у Грчку на матуралну екскурзију.

„Искористила бих прилику, да се захвалим начелнику општине што је још једном изашао у сусрет нашим ученицима и подржао ученичку иницијативу да већи број ученика оде на матурску екскурзију“, рекла је Дајана Остојић, директорица Гимназије Прњавор.

Заједно са Гимназијом на матурску екскурзију иду и ученици ЈУ Музичка школа „Константин Бабић“, а директор ове школе, Ђорђе Ковачевић наглашава да су средства која ће обезбједити локална заједница веома значајна за ученике и њихове родитеља и да је ово прави примјер како једна локална заједница треба да брине о својим грађанима.

На састанку се разговарало и о одређеним улагањима у школску инфраструктуру, а као једна од значајнијих инвестиција најављено је улагање у нове котлове за систем централног гријања који покрива три прњаворске средње школе, Гимназију, Центар средњих школа „Иво Андрић“ и ОШ „Бранко Ћопић“.