На приједлог Општинског штаба за ванредне ситуације, начелник општине донио је Наредбу о регулисању рада трговинских, угоститељских, занатских, услужних и других објеката и служби на подручју општине Прњавор.
2) дјечији вртићи.
1) организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописане физичке дистанце и
2) на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у објекту у односу на његову површину.
Општина Прњавор постаје све интересантнија са инвеститоре, посебно оне из ЕУ поручио је начелник општине Дарко Томаш.
Подсјећа и да им се обратила и Агенција за унапређење страних инвестиција БиХ истичући да се агенцији обратила једна фирма из Словеније која разматра БиХ и општину Прњавор као потенцијалну локацију за инвестирање.
,,У наведеном року смо послали све информације агенцији ФИПА и добили повратни одговор да су они инвеститору прослиједили информације. За сада су то само неке почетне фазе у преговорима. Увјерен сам да је Прњавор једна од најатрактивнијих локација, када се сагледају све понуде пословних мјеста у цијелој БиХ’’,навео је Томаш.
Поручио је и да су преко Министарства за европску интеграцију и међународну сарадњу Републике Српске у контакту са пословним субјектима из Њемачке.
,,У контакту смо са два пословна субјекта из Њемачке, али за сада нисмо у прилици да јавности откривају више информација, због њихових пословних информациј, јер се разговори још воде. Оно што могу само рећи да се ради о великим индустријским гигантима у Европској унији, који раду у сектору ауто-индустрије .’’,навео је Томаш.
Истиче да је то добар показатељ да се и фирме из ЕУ саме јављају и стварају интерес за инвестирање у Прњавор. Подсјећа да је у посљедње вријеме примјетно интересовање инвеститора при чему су четири инвеститора упутили захтјев за куповину земљишта, наводећи да се увелико ради на провођењу јавне лицитације.
,,Један инвеститор из Прњавора док је други из Аустрије а током сљедеће седмице се очекује лицитација за два привредна субјекта при чему један већ послује на територији општине, а други је са стране.’’ навео је Томаш.
Подсјећа да је општинско руководство још од 2010.године, сматрало да је потребно да се изгради једна пословна зона, наводећи, да је њена привлачност за инвеститоре постала и већа, проласком трасе аутопута ,,9.јануар” Бања Лука – Добој.
Истакао је да је план локалне заједнице био, да у пословној зони Вијака, прије свега, своје мјесто нађу домаћи привредници који су већ израдили своје пословне објекте при чему послују и раде. Подсјећа да је до сада уговор потписан са шест привредних субјеката са територије општине Прњавор.
Каже и да Прњавор има услове и понуду у пословном простору, због којих је веома атрактиван за инвеститоре.
,,Досадашњим фирмама смо продавали земљиште за 1,50 КМ по м2, а у непосредној близини цијена земљишта се кретала од 60 до 100 КМ по м2 и то био подстицај општине Прњавор тим новим предузећима. Оно што још истичем као предност је и то што је пословна зона изузета из зоне градског грађевинског земљишта при чему се не плаћа накнада ни за уређење ни за ренту приликом издавања грађевинске дозволе, него само такса од 0,03 одсто на инвестициону вриједност објекта. Оно што нисмо могли избјећи, то је плаћање у износу од 1,60 КМ за претварање пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште’’, навео је Томаш.
Истакао је и да је до сада у пословној зони Вијака прометовано око 15 од укупно 120 плацева површине преко 151.000 м2. Наводи и да је то земљиште општина Прњавор добила на поклон од стране Владе Републике Српске без икакве накнаде.
Позвао је инвеститоре да се обрате општинском руководству поводом инвестирања при чему наводи да ће за све њих погодности бити исте као и за претходне фирме.
Поручује и да је увјерен да тренутна привредна структура у Прњавору таква да је ова локална заједница сврстана у двије или три локалне заједнице у Српској по степену економског развоја.
Изразио је и наду да ће развојем пословне зоне Вијака и отварањем нових радних мјеста, Прњавор бити једна од најбоље развијених локалних заједница у Српској у блиској будућности. Подсјећа да на територији општине послује око 10 фирми које остварују годишњи приход преко 20 милиона КМ.
Прилог ТВ К3
Министарство управе и локалне самоуправе Владе Републике Српске расписало је јавни позив за додјелу средства са позиције текући грантови фондацијама и удружењима грађана.
Право учешћа имају удружења и фондације регистроване у складу са Законом o удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 52/01 и 42/05) и која заступају или промовишу интересе Републике Српске, односно јединице локалне самоуправе и јачају њен углед у сљедећим областима:
Минималан износ средстава који се додјељује је 1.000,00 КМ, а максималан 10.000,00 КМ. Јавни позив остаје отворен 15 дана од дана објављивања, a пријаве се подносе лично или путем поште на адресу Министарства управе и локалне самоуправе.
Више информација о општим и посебним критеријима за додјелу гранта, као и потребној документацији могу се прочитати у Јавном позиву за додјелу средстава гранта за суфинансирање пројеката/програма удружења грађана и фондација.
Кроз jавни позив за додјелу бесповратних средстава инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа у БиХ вриједан три милиона КМ, Европска уније ће подржати улагања у прерађивачке капацитете пољопривредно-прехрамбене индустрије кроз увођење иновација и развој нових и/или унапређење постојећих производа, маркетиншких алата, те осигурање континуитета пословања и сигурног и здравог радног окружења у БиХ.
Крајњи рок за подношење пријава је 3. децембар 2021. године до 17.00 часова, а пријавити се могу привредни предузетници, задруге и предузећа која се активно баве винарством, прерадом маслина, воћа, поврћа, млијека, меса, прерадом јаја, прерадом и конзервирањем рибе, прерадом житарица, гљива, зачинског биља, љековитог биља и меда.
Средства подршке по једној пријави могу износити од 30.000 КМ до 300.000 КМ (без ПДВ-а). За сваки пројекат подносилац пријаве мора осигурати властито суфинансирање у износу од минимално 35% укупног износа предложене инвестиције, док 65% трошкова инвестиције финансира Европска унија кроз јавни позив.
Више информација путем линка https://eu4agri.ba/calls/javni-poziv-za-dodjelu-bespovratnih-sredstava-investicijama-u-preradjivacke-kapacitete-i-marketing-poljoprivredno-prehrambenih-proizvoda/
У просторијама Народне библиотеке Прњавор од јуче је изложена прва поставка новинске грађе с краја XIX вијека којом располаже ова установа.
В.д. директора Душан Марић каже да је ово прилика да стручна јавност, али и грађанство сазна више о специфичностима новина из тог периода, шта се и како у њима објављивало.
Он је напоменуо да Библиотека располаже и новинском архивом из прве половине XX вијека, која ће у неколико етапа бити накнадно изложена.
„У нашој архиви се може пронаћи ‘Босанска вила’ која је била јако заступљена на овом подручју, али и новине из Новог Сада. Претежно су то новине које су објављивале садржаје из културе, књижевности и забаве, али које имају и изузетну графику и насловнице, попут ‘Голуба’ или ‘Невена’ „ , појаснио је Марић.
Он је додао да су изложени и текстови из књижевног часописа „Зора“ који су основали књижевници Алекса Шантић, ЈованДучић и Атанасије Шола.
„Бројеви ‘Зоре’ са којима располажемо су из 1900.и 1901. године, у којима можемо пронаћи читуљу војводе Марка Миљанова, али и позив за пријаву за додјелу прве Нобелове награде“ , истакао је Марић.
Марић је додао да је у току комплетирање архиве листа „Наш завичај“ из Прњавора од 70-их година прошлог вијека до данас, која ће такође бити понуђена на увид широј јавности.
„Ове зиме имамо у плану направити и изложбу исјечака из ‘Гласа’ од 1974. до 1976. године чија су тема тадашња дешавања у Прњавору. Посебно је интензивна била 1975. година када се граде фабрика ‘Јелшинград’, хотел ‘Национал’, школе у Смртићима и Лишњи, а набављена је и већина књига за нашу Библиотеку “ , каже он.
Изложба новинске архивске грађе с краја XIX вијека отворена је до 8. октобра у времену од 7.00 до 15.00 часова.
СРНА, Т.С.
На приједлог Општинског штаба за ванредне ситуације, начелник општине донио је Наредбу о регулисању рада трговинских, угоститељских, занатских, услужних и других објеката и служби на подручју општине Прњавор.
2) дјечији вртићи.
1) организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописане физичке дистанце и
2) на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у објекту у односу на његову површину.
Хуманитарна организација „Наше срце“, уз финансијску подршку Општине Прњавор, организује у недјељу, 26. септембра спортско – рекреативну манифестацију „Караван спорта за дјецу и родитеље”.
На градском тргу у Прњавору биће постављени полигони и реквизити за спортско-породично такмичење (картинг, „гладијатор арена“, мини голф, брзо шутирање на кош и слично). Манифестација је такмичарског карактера, а право учешћа имају сва дјеца у пратњи својих родитеља.
Циљ Каравана је, као што је и темељни оквир Фондације, очување породице као основне ћелије друштва, те заговарање дружења, здравог начина живота, као и интегрисање дјеце у друштво.
Одјељење за инспекцијске послове обавјештава становништво општине Прњавор да је у циљу спречавања и сузбијања заразних болести, начелник општине Прњавор донио Наредбу о обавезној јесењој систематској дератизацији на територији општине Прњавор.
Дератизација ће бити спроведена на територији општине Прњавор у периоду од 27.9. до 20.10.2021. године. Дератизација обухвата: зграде државне управе и објекте којима газдује Општина, предшколске, школске и вјерске објекте, објекте државних и приватних предузећа, објекте приватних услужних, трговинских, занатских и угоститељских радњи, стамбене објекте и индивидуална домаћинства, јавне зелене површине, обале ријека и канализациону мрежу. Дератизацију ће обављати предузеће „Санитарац“ д.о.о. Власеница.
Против предузећа и одговорних лица у предузећима, власника приватних самосталних радњи, власника стамбено-породичних зграда, носилаца станарског права, власника станова и помоћних објеката који не поступе у складу са Наредбом биће поднесене прекршајне пријаве.
Плаћања услуга дератизације ослобођена су домаћинства породица погинулих и несталих бораца и ратних војних инвалида од 1. до 4. категорије.
Примједбе и приговоре на квалитет извршене дератизације у току акције, могу се доставити Одјељењу за инспекцијске послове- инспекцији за храну и здравственој инспекцији.