“Ромску дјецу на подручју БиХ потребно је укључити у образовни систем како би им се пружила прилика за бољи и квалитетнији живот”, рекла је данас у Прњавору програм менаџер швајцарског “Каритаса“ за пројекат “Укључивање и образовање Рома у БиХ“ Елма Ћурулија. Она је након одржавања округлог стола, чија је тема било образовање Рома, рекла да је циљ овог скупа био да се представници општина Прњавор, Бијељина, Модрича, Добој и Вукосавље упознају са спроведеним активностим “Каритаса“ на укључивању и образовању Рома од 2010. године до данас. “Општине нису насумично одабране. Све су то локалне заједнице у којима смо имали или планирамо имати пројекте стамбеног збрињавања, а у које је “Каритас“ из Швајцарске, у сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице БиХ, уључен већ 6 година.“ рекла је Ћурулија. Она је подсјетила да овај пројекат подржавају Владе Швајцарске и Лихтенштајна, те фондација “Медикор“.
Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, каже да су намјере локалне заједнице да се учини што више и боље за ромску популацију како би се ова национална мањина у пуном капацитету укључила у друштво. “Мислим да смо доста у томе већ успјели, јер су на подручју наше општине сви Роми стамбено збринути. Велику бригу водимо и о њиховом образовању, а сваке године ромској дјеци додијељујемо уџбенике. У оквиру буџета имамо посебну ставку за националне мањине, па тиме и Удружење Рома.“ прецизирао је Гатарић.
Данашњем округлом столу у Прњавору присуствовао је и директор Удружења грађана за промоцију образовања Рома “Отахарин“ из Бијељине, Драган Јоковић. Он каже да је највећи проблем у Бијељини што ромска дјеца напуштају основну школу. “Прошле године 50 одсто уписане дјеце је напустило школу због одласка у земље Западне Европе.“ каже Јоковић. Он је истакао да је Бијељина једна од највећих ромских заједница у РС, те да се суочава са разним проблемима од социјалне искључености, дискриминације, предрасуда, до живота у великом сиромаштву и изражене појаве радне експлоатације дјеце. “Образовање за те породице не значи пуно, а локална заједница и сви ми остали, можда, недовољно радимо на рјешавању проблема. Без већег ангажмана, издвајања средстава и рада са школама на превенцији дискриминације и стварању бољих услова за живот самих ученика, овај процес ће јако дуго трајати .“ сматра Јоковић.
Предсједница Удружења “Ромска дјевојка“ из Прњавора, Сњежана Мирковић, сматра да је образовање кључно за ромске породице, јер без образовања нема будућности. “На подручју општине Прњавор имамо ту срећу да сва ромска дјеца иду у школу. Наша удружења уз помоћ донатора и локалне заједнице настоје да изнађу средства и начин да се дјеца опреме за школу, што нам за сада успијева.“ рекла је она. Мирковићева је подсјетила да Удружење “Ромска дјевојка“ дјелује и на подручју Вукосавља, гдје је недавно организован систематски преглед за 18 дјеце која не иду у школу. “Један од највећих проблема у овој општини је удаљеност школе од ромских насеља, а како већина тих породица није материјално обезбијеђена немају новца за мјесечну карту. Центар за социјални рад није у могућности да тај проблем ријеши, па би било добро да се у све укључи и држава.“ каже она.
Округли сто “Укључивање и образовање Рома у БиХ“, одржано у Прњавору, организовали су “Каритас“ Швајцарска, Агенција за развој “ЛЕДА“, Невладина организација “Буди мој пријатељ“ и Општина Прњавор.
СРНА /Т.С/
