Општина Прњавор данас је била домаћин регионалне радионице на тему, транспарентност и одговорност локалних власти и учешће јавности у процесу доношења одлука у организацији УНДП БиХ, у оквиру Пројекта општинског еколошког развоја МЕГ 2, који финансира Влада Швајцарске.
Радионици су присуствовали службеници и запосленици из општина/градова Тешањ, Жепче, Теслић, Грачаница и Прњавор.
На годишњој конференцији Фондације „Мозаик“ у Сарајеву, данас је начелнику општине, Дарку Томашу уручена бронзана плакета за трогодишњу подршку коју општина Прњавор пружа Омладинској банци.
Бронзана плакета уручена је локалним заједницама које су партнер програма од једне до пет година.
Начелник општине Дарко Томаш подсјетио је у изјави за Срну да су у протекле три године кроз програм Омладинске банке уз партнерство општине Прњавор и Фондације “Мозаик” финансирана 24 пројекта и три микробизниса укупне вриједности 69.000 КМ.
„Млади су имали прилику да реализују пројекте од интереса за нашу локалну заједницу, а крајем прошле године потписали смо и нови трогодишњи меморандум о сарадњи кроз који ће бити уложено 97.600 КМ за финансирање 32 пројекта и 12 микробизниса“, рекао је он.
Томаш је присуствовао и радном састанку 50 градоначелника и начелника са представницима Амбасада Швајцарске и Шведске, као и развојног сектора на којем су тема били прилике и изазови у развоју локалних заједница.
Златну плакету добиле су општине и градови за учешће у пројекту од 11 до 15 година,а сребрну за партнерство од шест до 10 година.
Током дводневне годишње конференције Фондације „Мозаик“ више од 200 учесника из приватног, развојног и јавног сектора разговараће о креирању прилика за професионални успјех младих који желе остати у БиХ.
Програма Омладинске банке присутан је већ 15 година у 114 локалних заједница у БиХ , а Фондација „Мозаик“ уз подршку партнера кроз овај програм финансирала је укупно 4.180 пројеката чија је вриједност 11.948.676 КМ, а подржали су и регистрацију 216 микробизниса у којима је запослено 235 људи.
Из Фондације „Мозаик“ најавили су да ће уз подршку донатора и 50 партнерских градова и општина у периоду од 2023. до 2026. године кроз програм Омладинске банке обезбиједити пет милиона КМ за 2.400 пројекта младих и 300 микробизниса.
Срна T.С.
Имаш идеју и желиш урадити нешто за младе у својој заједници ❓
Потребна су ти средстава❓
Bosnia and Herzegovina Resiliance Initiative позива организације које испуњавају услове јавног позива да се пријаве и буду дио наше приче.
📣 Пронађите позив на линку: https://tinyurl.com/m9849kha
Bosnia and Herzegovina Resilience Initiative пројекат је који имплементира ИОМ Босна и Херцеговина, а финансира Аустријска развојна сарадња.
У Спомен-храму на Вучијаку данас је литургијом и парастосом за 626 погинулих бораца у протеклом одбрамбено – отаџбинском рату обиљежен Дан бораца Републике Српске.
Начелник општине, Дарко Томаш истакао је да је са Вучијака потребно послати поруке мира и разумијевања како се више никада не би поновила ратна дешавања.
“Потребно је да се присјетимо свега што није било добро, а што се дешавало на овим подручјима, при томе мислим на ратна дешавања, и да пошаљемо јасну поруку да се проблеми и несугласице више не требају рјешавати на такав начин”, рекао је Томаш.
Данас је парастосом и полагањем вијенаца обиљежено и 30 година од погибије Вељка Миланковића, команданта Прве српске добровољачке јединице “Вукови са Вучијака”.
Миро Шикарац, који је био један од ратних команданата ове јединице, каже да је Миланковић био патриота који се ријетко рађа.
“Вељко је био посебан човјек пун енергије, жеље за животом, велики пријатељ и ослонац, човјек на кога смо сви у јединици могли да рачунамо”, рекао је Шикарац.
Срна Т.С.
„Дијалог заједнице Прњавор“, на ком је учествовало 14 представника организација цивилног друштва, јавних установа и представника општине, одржан је јуче, у скупштинској сали Општине Прњавор.
Учесници дијалога нагласили су како је општина Прњавор позитиван примјер заједнице у Босни и Херцеговини, у којој грађани и власт активно доприносе друштвеном амбијенту без предрасуда и стереотипа.
Заједничком дискусијом утврђене су теме на којима је потребно радити како би се оснажила сарадња цивилног сектора и локалне самоуправе и активније укључили грађани у друштвене активности. Између осталог, учесници дијалога су истакли како је потребно додатно јачати међугенерацијску сарадњу, осигурати већу подршку за културне активности, активности за младе и маргинализоване групације.
Дијалози у заједници само су први корак ка планирању даљих активности за јачање повјерења и друштвене повезаности у одабраним заједницама, међу којима је и наша општина Прњавор.
Дијалог у Прњавору реализован је у оквиру пројекта „Јачање повјерења и кохезије у заједницама у Босни и Херцеговини“, који финансира Европска унија (ЕУ), а заједно проводе ЕУ, Уједињене нације у БиХ, Мисија ОСЦЕ-а у Босни и Херцеговини и Вијеће Европе.
У опширном интервјуу са првим човјеком општине Прњавор, Дарком Томашем, разговарали смо о привреди, односу на релацији скупштинска већина-градо/начелник, инфраструктури, међународној сарадњи и свему ономе што је рађено у Прњавору у претходном периоду.
Да се у Прњавору ради, видљиво је чим приђете ближе граду, а радом се поноси начелник Томаш, који иако млад “гази” трећи мандат на овој функцији. Иначе овај “млади” начелник је обнашао неколико функција како на локалном тако и на републичком нивоу, гдје је поред начелника Прњавора био и директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Како каже познаје сваки засеок и скоро сваку кућу у Прњавору али се и њему људи обраћају на улици, код куће и у самој канцеларији.
Ипак, начелник “Мале Европе” како Прњавор зову, се највише хвали привредом и привредницима, истичући да је његово опредјељење да да максимум како би привредно окружење у овој општини било што боље за инвеститоре.
“Када су у питању инвестиције, преко двије трећине тих инвестиција је реализовано у сарадњи са вишим нивоима власти. То се посебно огледа у изградњи аутопута, гдје је сама петља удаљена један километар од центра града и ту смо изградили пословно-туристичку зону и ту скоро да нема више слободног мјеста. У том контексту је раст привреде такав да смо у самом врху када је у питању Република Српска. Што се тиче самог града у њега је у посљедњих четири или пет година уложено преко 15 милиона КМ, прије свега у реконструкцију најважнијих саобраћајних проблема, реконструкцију улица и снацију старих зграда.”
Томаш се посебно похвалио рјешавањем проблема воде, а ове године најављује интензивирање радова на проширењу водоводне мреже у мјесне заједнице Штрпци, Бабановци, Кремној, Вучијаку, Лужанима, Мравици и другим мјесним заједницама, а средства за рјешавање овог проблема су обезбјеђена грантом Европске инвестиционе заједнице у износу од три милиона КМ.
На нашу констатацију да опозиција критикује локалну власт говорећи да нема нових производних погона у поменутој привредној зони, начелник одговара да су неинформисани.
“То могу рећи само они који немају довољно информација, јер с једне стране жеља нам је да прво морамо дати шансу домаћим привредницима и да оним људима који су се показали као успјешни добију по повољнијим условима одређене ствари. Са друге стране у посљедње вријеме смо у озбиљним разговорима с фирмама из иностранства, а са три фирме могу слободно рећи да је ствар завршена и да ће ти страни инвеститори доћи овдје. Конкретно планирамо запослити у првом дијелу 300 радника, а касније и више, само ја не бих даље рекламирао ову причу, временом ће се сви увјерити у ово што говорим.”
Како је додао Томаш, око 250 хиљада квадрата земљишта је већ продано, а фирми из Њемачке која је изразила жељу да покрене производњу у Прњавору је потребно нових 200 хиљада квадрата земљишта. Начелник је истакао и то да ће Прњавор морати ангажовати радну снагу из других локалних заједница, јер слободне радне снаге на подручју ове локалне заједнице је мало.
Оно што Томаш константно истиче јесте опредјељеност ка привреди, а не класично бављење политиком, што се и у пракси показало. Тако је начелник у једном моменту изгубио скупштинску већину и ту је истакао да је град увијек у губитку, када начелник нема одбрнике на својој страни. Ипак, некако је успио да се устабили политички, врати скупштинску већину и оствари најбољи резултат на претходним изборима након Лакшташа у Изборној јединици два.
“Као што сам и рекао, ја се не бавим на класичан начин политиком, него желим кроз привреду и свој свеобухватан ангажман да заслужим код људи подршку. Могу слободно рећи да се то и десило на посљедњим избрима, гдје је СНСД са освојених 43,13 одсто гласова био други по снази када је у питању регија, што је очит доказ да је народ препознао наш рад. Ја само желим да истакнем то да ће се добар резултат наше партије вратити Прњавору кроз инвестиције, јер нама не требају функције нити нешто друго, него нам треба да унаприједимо пословну и саобраћајну инфраструктуру, а то само можемо кроз подршку виших нивоа власти.”
Са привредном снагом јачом од Градишке, Српца и већине локалних заједница у Републици Српској и подршком Владе РС, Томаш очекује да ће Прњавор испунити очекивања од преко 1,5 милијардни КМ годишњег промета. Томаш је поносан и на разноликост коју посједује Прњавор, гдје истиче да националне мањине и њихови представници имају сарадњу са својим матичним земљама, а која се огледа у размјени становништва неколико пута у току године.
Оно што нас је занимало јест и фамозних милион КМ, који припадају Прњавору, како тврди локална власт, јер је добитни листић на лоту извучен управо у Прњавору. Томаш је потврдио да је овај новац већ на рачуну општине и да ће тако и остати, јер је закон по овом питању јасан, те је поносан што су они као локална заједница препознали овај проблем и истјерали га до краја.
На крају смо Томаша питали да ли је срчан у политици, као у фудбалу, на шта је одговори да јесте и да се у све што ради даје максимално. Додао је како су му пријатељи из дјетињства и са фудбала данас сарадници у послу и да је спорт добар начин да људи заиста постану праве особе.
Микромрежа
Украјинско културно – умјетничко друштво /КУД/ „Тарас Шевченко“ из Прњавора било је домаћин украјинске забаве која је одржана по 43. пут.
Предсједник КУД –а Ивица Кулена напоменуо је да украјинска забава у Прњавора има вишедеценијску традицију и одржава се пред сам почетак ускршњег поста.
„Посебно нас радује што многи наши сународници из других држава долазе на ово дружење на којем промовишемо украјинску културу, обичаје и традицију”, рекао је Кулена.
Он каже да су се након стагнације КУД-а током протеклих десетак година стари чланови ангажовали на обнови и интензивирању рада, а посебно на окупању младих.
„Некада смо у фолкорним секцијама имали и по стотињак чланова, одржавали концерте, путовали, сада покушавамо да заинтересујемо младе да нам се придруже, да омасовимо друштво и вратимо се на ниво који смо имали раније“ , појаснио је Кулена.
Замјеник предсједника КУД „Тарас Шевченко“ Изидор Блотни истакао је у изјави Срни да је у традицији Украјинаца да су расположени, весели, да цијене једни друге, поштују остале народе и народности са којима живе.
„На нашу забаву дошли су гости са свих страна, има их и из Канаде, Аустрије, Њемачке, Швајцарске, сви су дали велики допринос у куповини опреме за наше друштво“ , рекао је Блотни.
Украјинци се у Прњавору својом бројношћу издвајају као водећа мањинска национална заједница, а општина која због суживота 12 различитих нација носи епитет „Мала Европа“ увијек је истицала да је становиштво један од њених најважнијих ресурса.
Начелник општине Дарко Томаш, који је присуствовао 43. Украјинској забави, поручио је да је поносан на мултиетичност локалне заједнице.
„Прњавор је позитиван примјер суживота различитих народа и свега што је добро, амбијент међусобног уважавања и толеранције“ , рекао је Томаш.
Предсједник Украјинске заједнице у Хрватској Владо Карешин, чије је поријекло везано за Прњавор, каже да радо долази у мјесто за које га вежу лијепе успомене.
„Моји коријени су из Прњавора, у њему сам од баке и дједа научио прва слова и све о традицији украјинског народа. Наши преци су се на ове просторе доселили прије 130 година, ми смо трећа,четврта генерација и ријеткост је да се овако држимо скупа и помажемо једни другима“ , рекао је Карешин за Срну.
Он је подсјетио да у Хрватској дјелује девет украјинских удружења, а да нове генерације Украјинаца о традицији и обичајима својих предака уче кроз активности и садржаје у љетним школама.
„Млади се окупљају на једном мјесту, уче украјински језик, друже се, имамо међусобне сусрете, а у госте нам долазе и украјинска друштва из БиХ и Србије. Наш највећи задатак је да се традиција не заборави, да се задржи и у школи и у КУД-овима“ , рекао је Карешин.
Синоћњој забави у Прњавору присуствовала је и предсједник украјинског Удружења „Верховена“ из Градишке Данијела Лешчен која је напоменула да је у за Украјинце тешка времена изузетно значајно да се окупе, друже и покажу да су ту, једни другима спремни помоћи.
„Имајући у виду да према последњем попису у Републици Српској живи само 2.000 Украјинаца без те међусобне подршке тешко бисмо ишта могли урадити и постићи“ , рекла је Лешчен.
Украјинској забави у Прњавору присуствовали су министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић и предсједник Савеза националних мањина Републике Српске Фрањо Ровер.
Срна Т.С.
Дневни центар „Невен“ синоћ је свечаном академијом обиљежио десет година постојања.
Oснован је као подршка родитељима, да дјецу са потешкоћама у развоју укључе у активности Центра и интегришу у средину у којој живе, кроз развијање вјештина које ће им помоћи у самозбрињавању и развијању креативности.
У свом раду Дневни центар “Невен” има подршку Центра за социјални рад, Општине Прњавор, али и бројних удружења и појединаца.
Свечаној академији је присуствовао и начелник општине, Дарко Томаш који је напоменуо да је захваљујући дјеловању Удружења родитеља дјеце са потешкоћама у развоју широј јавности указано на проблеме са којима се сусрећу штићеници Центра и њихове породице.
„Они су наши мали јунаци, а њихови родитељи и сви људи који раде у Дневном центру заслужују подршку и честитке на пожртвованости. Локална заједница ће увијек бити уз њих, што је показала у протеклих 10 година, а тако ће бити и у годинама које предстоје“, рекао је Томаш.
Штићеници Дневног центра „Невен“ у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом „Просвјета“ из Прњавора учествовали су у пригодним и њима прилагођеним фолклорним, глумачким и плесним кореографијама.
Ученици Музичке школе „Константин Бабић“ у Прњавору синоћ су одржали концерт поводом Дана школе на којем су представили рад у протеклих годину дана.
В.д. директора школе Тина Раковић рекла је у изјави новинарима да је концерт поводом Дана школе један од најсвечанијих у току године којим се уједно обиљежава и датум рођења српског композитора чије име школа носи.
„Драго нам је да су наши млади таленти препознати гдје год наступају и да имају прилику показати умијеће свирања на различитим инструментима. Управо је вечерас публика могла на једном мјесту чути и видјети неке од ученика који су раније добили признања“, рекла је она.
Концерту је присуствовала и Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање у Министарству просвјете и културе Републике Српске .
Она је истакла да је посебно интересантно што Музичка школа у Прњавору има велики број ученика.
„Око 200 ученика у основној и 30 у средњој школи с једне стране говори колико су просвјетни радници ове школе посвећени раду са младима, а с друге колико су грађани заинтересовани да њихова дјеца похађају Музичку школу јер знамо да овај вид образовања није обавезан, али јесте значајна и важна надоградња“ , рекла је Цвијановићева новинарима.
Она је нагласила да је показатељ одличног рада школе што је похађају и ученици из сусједних мјеста, а не само Прњавора.
Један од учесника у вечерашњем слављеничком концерту био је и ученик трећег разреда средње Музичке школе Смајо Делић, који је основну школу завршио у Теслићу.
„Са музиком нисам имао великог искуства раније. Уназад три године захваљујући нашим професорима озбиљно се припремамо, учествујемо на разним концертима, мислим да можемо још доста постићи“, каже овај младић који свира три инструмента – клавир, гитару и хармонику.
У поводу Дана школе уручена су признања ученицима и професорима који су остварили посебне резултате на крају прошле школске године, као и захвалнице начелнику општине Прњавор Дарку Томашу, Министарству просвјете и културе Републике Српске и Музичком педагошком заводу за подршку коју пружају раду и дјеловању Музичке школе.
Срна Т.С.
Вечерас је на спортским теренима код Центра средњих школа „Иво Андрић“ у Прњавору са радом почело клизалиште које ће грађанима, уколико дозволе временски услови, бити на располагању до 1. марта.
Почетку рада клизалишта присуствовао је и начелник општине Дарко Томаш који је напоменуо да је, као и сваке године, општина Прњавор обезбиједила по једну бесплатну улазницу за све ученике основних школа са подручја локалне заједнице.
„Имали смо у плану још у јануару поставити клизалиште, али смо чекали да температура ваздуха буде погодна јер је подлога прави лед. Надам се да ће наши млади суграђани уживати у овом зимском спорту, а они који већ нису, научити клизати“ , рекао је Томаш.
Клизалиште ће радити сваким даном од 11.00 до 22.00 часа, а цијена улазнице у коју је урачунато и изнајмљивање клизаљки је 4,00 КМ.
