Начелник прњаворске општине Дарко Томаш истиче да се локална власт у посљедње двије и по године мандата успјешно повезала са Владом Републике Српске, захваљујући чему су реализовани бројни пројекти – само у инфраструктуру је уложено више од седам милиона КМ, а изградњом ауто-пута “9. јануар” Прњавор је добио посебну развојну шансу.
Томаш је рекао Срни да је за двије и по године обезбијеђено више инвестиција него што их је било у протеклих 15 година, као и да је Прњавор на добром путу и да се прави развој може очекивати тек у наредним годинама.
Он је изразио увјерење да је Прњавор једна од финансијски најстабилнијих локалних заједница у Српској.
“У посљедње двије године имамо буџетски суфицит који ће бити искориштен за одређене развојне пројекте, а све обавезе извршавамо на вријеме”, каже Томаш.
Говорећи о реализацији обећања датих у предизборној кампањи на локалним изборима 2016. године, Томаш је навео да су на подручју Прњавора реализовани неки од пројеката на чије се рјешење чека већ двије деценије, почевши од изградње кружног тока којим је ријешен проблем саобраћајних гужви на улазу у град.
“Изграђено је око три километра пјешачких стаза које повезују Основну школу /ОШ/ `Бранко Ћопић`, Гимназију и Центар средњих школа `Иво Андрић` са центром и другим дијеловима града. Тако смо ријешили и безбједносни аспект кретања ученика прије и послије наставе. Реконструисана је Улица Јована Стерије Поповића и Трг српских бораца. Од седам милиона КМ у свакој мјесној заједници је урађен неки пројекат, асфалтирано више од 30 километара локалне путне мреже”, нагласио је Томаш.
Говорећи о критикама становника због прекорачења рокова за завршетак радова у Улици Вида Њежића, најдужој и најстаријој градској улици за чију је реконструкцију предвиђено 1.030.000 КМ, Томаш наводи да радови нису завршени због организационих проблема које има извођач.
“Уговор јесте потписан прошле године и, према њему, извођач има 120 дана да оконча радове. На наше инсистирање да нам образложе кашњење добили смо одговор да је било доста непредвиђених радова који нису били обухваћени пројектом, односно у пројекту није могло бити тачно дефинисано какве су старе инсталације”, каже Томаш.
Он напомиње да је посебно проблематично то што не може бити искључена једна мрежа док се друга не направи, било је неопходно и дубинско копање комплетних инсталација канализације, “М:телових” система, система кабловске телевизије, до водоводне мреже која је постављена у обје стране улице.
“Улица није посједовала одводну канализацију, постојећа фекална је била потпуно зачепљена, није било могућности техничког прикључка кишне канализације виших дијелова града на ову улицу када је и она сама нема”, прецизирао је Томаш.
Он је подсјетио да су уговором са извођачем радова предвиђени пенали за сваки дан кашњења од 0,03 одсто, одосно нешто више од 300 КМ по дану.
Томаш је подсјетио да је предузеће “МГ минд” радило и на изградњи кружног тока и санацији Трга српских бораца и да је на свим градилиштима било притиска јавности да се радови убрзају.
“Истовјетне су критике на свим мјестима. Радови ће бити завршени квалитетно и Прњавор ће добити улицу која ће нам свима бити на понос. За ове двије и по године смо обезбиједили инвестиције више него што их је било у протеклих 15 година, због чега нам ни суграђани, нити опозиција не могу оспорити да се заиста ради, гради, да је изглед Прњавора промијењен набоље”, наглашава Томаш.
Одређени пројекти, ипак, још нису реализовани, а један од њих је санација корита ријека Вијаке и Укрине.
“Прошле године смо од Свјетске банке имали на располагању 2,4 милиона КМ донаторских средстава да ријешимо овај проблем. Услов је био да власници парцела добровољно дозволе радове. Уз корито Укрине, од 12 власника парцела, 10 није дозволило да се ради, а уз корито Вијаке три, од 97, нису дозволили радове. Ту не могу преузети одговорност за проблем јер мислим да смо имали рјешење, али људи сами нису дозволили реализацију средстава”, појаснио је Томаш.
Неријешени имовинско-правни односи били су сметња и почетку изградње кружне раскрснице на Вијаци, а Томаш наводи да би овај пројекат, у вриједности већој од 800.000 КМ, требало да буде завршен до краја године.
Још доста посла има на санацији путне инфраструктуре, прије свега на реконструкцији регионалног пута који води за Вијачане, чије је катастрофално стање чест повод за незадовољство локалног становништва.
Због великих трошкова очекује се помоћ Владе Републике Српске за санацију најкритичнијих клизишта на локалној инфраструктури и оних која представљају потенцијалну опасност за одређене објекте.
Посебну пажњу садашња власт на челу са Томашем посветила је реконструкцији школске инфраструктуре у шта је уложено више од милион КМ, од чега само у ОШ “Никола Тесла” више од 700.000 КМ, потпуно су реконструисане школе у Насеобини Лишња и Шибовској, тренутно се ради реконструкција школе у Поточанима, предстоје радови у школима у Смртићима и Вијачанима.
Прошле године од Владе Србије у Прњавор је стигла помоћ од 50.000 евра, што је искориштено за реконструкцију ОШ “Меша Селимовић” у Насеобини Лишња, а ове године очекује се донација од 75.000 евра за санацију мокрих чворова у ОШ “Никола Тесла” у Прњавору.
“Акценат треба да ставимо на младе. Мислим да смо у томе доста успјели, створили смо им услове за бољи рад, стипендије смо дупло увећали, сви студенти из Прњавора друге и виших година вискошколских установа имају стипендију из буџета током 10 мјесеци. Повећали смо и износ и број стипендија”, истакао је Томаш.
Он је додао да су најбољи студенти са просјеком већим од 9,5 посебно награђени туристичким путовањем, а троје најбољих новчаном наградом од по 5.000 КМ.
“Важно је да они стекну утисак да локална заједница мисли о њима, да препознаје њихов рад, да жели да остану овдје, наставе школовање и касније раде и доприносе развоју општине Прњавор и Републике Српске”, каже Томаш.
У Прњавору је посљедњих година примјетан и привредни развој, а захваљујући добром пословању више од 200 великих привредника и више од 800 мањих радњи уврштен је у ред развијених локалних заједница.
Привредници су прошле године остварили приход већи од 710.000.000 КМ, а извоз је био већи од 210.000.000 КМ. Запослено је више од 7.100 људи.
“Поносни смо и на формирање Пословне зоне `Вијака`, гдје се тренутно гради шест нових производних погона предузећа регистрованих у овој општини. Истицао сам и током кампање да је важно помоћи домаћим привредницима, па тек онда стављати акценат на иностране. Човјек који овдје ради, чија породица овдје живи сигурно жели више добра овој локалној заједници него неко са стране”, каже Томаш.
С друге стране, одређених проблема има у неким јавним предузећима чији је већински власник општина, прије свега у Комуналном предузећу “Парк”, којем ће бити посвећена и једна од наредних сједница Скупштине општине.
Планираном динамиком не одвија се ни реорганизација Општинске управе у вези са смањењем броја запослених.
“Општина Прњавор има специфичност да у свакој мјесној заједници има матичара, мјесну канцеларију и слично, што је велики проблем. Додатни проблем је што би већина људи за годину-двије требало да иде у редовну пензију, па је на нама тешка одлука да ли да их оставимо без посла и исплаћујемо отпремнину или да се рјешење тражи у редовној процедури”, каже Томаш.
У Прњавору се размишља и о стварању услова за мирнији и безбједнији живот становника, због чега предстоји и постављање видео-наџора за шта је од Владе Српске добијено 150.000 КМ.
СРНА/Т.С.
Милана Миоданић рођена прије 15 дана проглашена је за најмлађу бебу, док је Николија Вуковић која има још три брата овогодишња беба са највише браће и сестара. Павле Маринковић рођен 18. јула прошле године најстарија је беба и уједно и побједник трке беба у пузању.
Душко Вуковић, отац бебе са највише браће и сестара, каже да радо долази на „Конференцију беба“ која је прилика за лијепо дружење.
“Изузетно нам је лепо, домаћини су нас дочекали на прави начин и труде се да сваки дан нешто ново покажу нашој деци. Деца се међусобно веома добро разумеју јер су околности у којима одрастају сличне с обзиром на судбине српског народа на Косову и Метохији, али и на овим просторима”, каже Милошевић.