вијести

Делегација општине Прњавор посјетила је јуче општину Станари, гдје је у разговору са начелником ове општине и његовим сарадницима договорена заједничка активност на рјешавању проблема моста на ријеци Укрини која повезује гранична насеља Брестово и Штрпце.

На састанку је констатовано, да је неопходна санација или изградња новог моста и договорено да ће Општинска управа Прњавора израдити пројектно-техничку документацију.

“Кроз мјесец или два имаћемо пројекат на столу и договорити начин како финансирати градњу моста, увјерен да ћемо успјети то да реализујемо у наредној години”, рекао је Томаш.

Начелник општине Станари, Радојица Ћелић је рекао, да је од заједничких пројеката указано и на путну комуникацију Осредак-Бања Кулаши и потребу да се прошири и добије двосмјерност дионица уз пругу, такозвана “ћирина пруга”, која представља дугогодишњи проблем за грађане ове двије локалне заједнице.

Фабрика намјештаја „Стандард“ из Прњавора донираће 250 клупа за пет установа са подручја општине Прњавор и Дому за дјецу и омладину без родитељског старања „Рада Врањешевић“ у Бањалуци у укупној вриједности од око 27.000 КМ.

Како је прецизирано данашњим потписивањем уговора клупе ће бити дониране основним школама „Никола Тесла“, „Бранко Ћопић“ и „Милош Црњански“, Дјечијем вртићу „Наша радост“ и Дневном центру за смјештај дјеце са потешкоћама у развоју „Невен“, те Дому „Рада Врањешевић“ у Бањалуци.

В.д. директора „Стандард“ Драгољуб Тодорић каже да ово није први пут да, као друштвено одговорна фирма, на овај начин узвраћају захвалност локалној заједници у којој раде и успјешно послују.

„Установама ће бити испоручено 250 клупа, што је наша једна дневна линија коју иначе производимо за нашег партнера ‘Икеу’, а процијењена вриједност је око 27.000 КМ“ , појаснио је Тодорић.

Потписивању уговора између донатора и установа присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је честитао „Стандарду“ на свим досадашњим оствареним пословним резултатима.

„Још једном вриједном донацијом показали су да су друштвено одговорна компанија, а истовремено резултатима свог пословања на најбољи начин представљају и локалну заједницу. Желим им још много успјеха, пословних и добрих идеја којима ће помоћи нашим суграђанима“ , рекао је Томаш.

Директор Основне школе „Никола Тесла“ Прњавор Војин Глувић каже да ће у новим клупама сједити ученици тзв. „прве тријаде“ , односно ученици првог, другог и трећег разреда, али ће послужити и за потребе продуженог боравка у школи.

„Наша школа, као највећа на подручју општине, добила је стотину клупа. Ово није први пут да нам помажу, прије неколико година од ‘Стандарда” смо добили ормане због чега смо им веома захвални“, каже Глувић.

Фабрика „Стандард“ Прњавор има традицију производње намјештаја од 1943. године. Од 2004. године након приватизације у већинском је власништву циришког „Дацомета“. Тренутно имају запослених 350 радника.

Начелник општине, Дарко Томаш потписао је данас уговор о обављању студентске праксе са деканом Економског факултета у Бања Луци, проф. др Миленком Крајишником.

Према уговору, сви студенти Економског факултета у Бања Луци, са пребивалиштем на подручју општине Прњавор, као и претходне двије године имаће могућност да студентску праксу заврше у Општинској управи Прњавор.

Постављањем табле са истакнутим називом мјеста и топографским знаковима на језицима националних мањина на кружном току у прњаворском приградском насељу Вијака почела је реализација пројекта заштите и очувања мањинских језика у БиХ под покровитељством Вијећа Европе и Министарства за људска права и избјеглице БиХ.

Данас и сутра предвиђено је постављање укупно 46 топографских знакова у Прњавору, Српцу, Градишци и Лакташима, а до краја октобра још три табле биће постављене у Бијељини.

Помоћник министра за људска права и избјеглице Салиха Ђудерија подсјетила је на праксу издвајања одређених буџетских средстава на нивоу БиХ за очување културе, традиције, језика и историје националних мањина, и њихову видљивост широј јавности.

Она је напоменула да је Прњавор једна од првих локалних заједница у БиХ која је интензивно почела са инклузијом националних мањина у свим сферама јавног и друштвеног живота.

„Са представницима локалне власти у Прњавору дуги низ година сарађујемо на различитим пројектима, а настављамо кроз  ову иницијативу Вијећа Европе и нашу обавезу поштовања оквирне Конвенције о језицима националних мањина“ , рекла је Ђудерија и додала да су Удружења која дјелују у Прњавору укључена у све важне процесе и међу главним су предлагачима активности и идеја на нивоу БиХ.

Анђела Лонго из Одјељења за борбу против дискриминације Вијећа Европе каже да је важно да људска права заживе у мањим локалним срединама, а не само у великим градовима.

„Локални ниво је заправо мјесто гдје се људска права директно примјењују на грађане и зато је важно да будемо овдје присутни. Овај оквир је изузетно важан за националне мањине и мањинске језике јер доприноси социјалној кохезији, што је посебно виљиво у Прњавору“ , рекла је Лонго.

Она каже да је важно показати и да БиХ на свим нивоима предузима  значајне кораке ка бољем поштовању мањинских права и да разноликост сви прихватају.

Начелник општине, Дарко Томаш истакао је да се Прњавор поноси чињеницом да у њему живе припадници 13 националних мањина и да ова локална заједница представља најбољи примјер суживота и толеранције међу различитим народима.

Томаш је напоменуо да је у Прњавору до данас постављено 14 табли са истакнутим називом мјеста и топографским ознакама на језицима националних мањина, чиме се из ове локалне заједнице шаље порука да је Прњавор отворен за све који овдје желе да живе и раде.

„Данас смо представницима Вијећа Европе предали изјаву којом се општина Прњавор обавезује да ће наставити са даљом реализацијом пројекта који је за нас од великог значаја“, рекао је Томаш.

Стручни сарадник за националне мањине општине Прњавор Томислав Дуртка напоменуо је да националне мањине заступљене у Прњавору чине 10 одсто од укупног броја националних мањина у Републици Српској и да је управо због тога ова локална заједница уназад 130 година позната и под називом „Мала Европа“.

СРНА Т.С.

Еда – Агенција за развој предузећа, Бања Лука, у име Локалног партнерства за запошљавање Прњавор, у оквиру пројекта “Подршка Европске уније локалним партнерствима за запошљавање – Фаза II” (ЛЕП II) је објавила јавни позив за незапослена лица евидентирана при Заводу за запошљавање Републике Српске – Биро за запошљавање Прњавор, за учешће у програму савјетодавне и финансијске подршке за покретање властитог посла.

Предмет јавног позива је избор корисника савјетодавне и финансијске подршке за покретање властитог посла на подручју општине Прњавор. Циљ јавног позива је олакшати покретање властитог посла заинтересованим особама са подручја општине Прњавор кроз савјетодавну и финансијску подршку. Право учешћа на овом јавном позиву имају незапослене пунољетне особе које желе регистровати властити посао на подручју општине Прњавор.

Подршка за изабране кандидате ће бити обезбијеђена у два циклуса. У оквиру првог циклуса ће бити пружена савјетодавна и стручна подршка за највише 30 изабраних полазника кроз учешће у првом циклусу обуке – Покрени свој посао. За други циклус обуке биће одабрано максимално 5 полазника чији пословни планови ће бити подржани кроз савјетодавну подршку, бесповратну финансијску помоћ (грант) у износу до 6.000 КМ за суфинансирање трошкова покретања сопственог посла, као и кроз менторску подршку.

Јавни позив се може преузети ОВДЈЕ , док су Правилник и Пријавни образац доступни путем линка https://bit.ly/3e7DiWY

Заинтересовани кандидати треба да пошаљу Пријавни образац заједно са пратећом документацијом (скенирани документи) најкасније до 25.10.2022. године путем имејла [email protected] или препорученом пошиљком, на адресу: „Еда – Агенција за развој предузећа“, Ђуре Јакшића 11, 78000 Бања Лука, са сљедећом назнаком на коверти „Пријава на учешће у програму савјетодавне и финансијске подршке“.

Додатне информације по овом јавном позиву могу се добити у Агенцији за развој предузећа – Еда, Бања Лука, по достављању упита на сљедећу адресу: [email protected]

Локално партнерство за запошљавање Прњавор чине сљедећи партнери: Еда – Агенција за развој предузећа, Бања Лука, Општина Прњавор, ЈУ Завод за запошљавање РС – Биро Прњавор, ЈУ Центар средњих школа „Иво Андрић“, Прњавор, Тривас д.о.о. Прњавор и Топлинг д.о.о. Прњавор.

Од 1. октобра, Општина Прњавор ће обезбједити бесплатан превоз за све ученике основних школа са подручја општине.

На линијама са регистрованим редовима вожње, Општина ће средства за превоз уплаћивати директно превознику и на тај начин ће 306 ученика имати бесплатан превоз.

На линијама гдје нема регистрованих редова вожње, као што су Лишња, Кулаши, Присоје и Шибовска и линија Глоговац – Ганинци, за 197 ученика средства ће бити дозначена родитељима, према списковима школа.

Укупни трошкови превоза за 503 ученика износиће око 31.000 КМ мјесечно, од чега ће ресорно министарство обезбједити 10.500 КМ, а локална заједница 20.500 КМ.

Начелник општине, Дарко Томаш поручио је да од 01.10.2022. године престаје обавеза родитеља да уплаћују било каква средства превознику, јер ће комплетан износ бити финансиран из буџета Општине.

Министар здравља и социјалне заштите, Ален Шеранић уручио је данас у Прњавору кључеве три возила за домове здравља у Прњавору, Дервенти и Добоју, а у оквиру пројекта “Јачања сестринства у БиХ” који реализује Фондација Фами уз подршку Владе Швајцарске и Министарства здравља и социјалне заштите.

“Донацијом нових возила унаприједиће се здравствена заштина свих пацијената, прије свега помоћи у доступности здравствене заштите грађанима, онима који имају потребе за одређеном сестринском услугом, а да не морају да долазе у дом здравља”, рекао је министар Шеранић.

Менаџер пројекта Јачања сестринства у БиХ Елдин Фишековић каже да ће захваљујући донираним возилима услуге које се пружају у кућним условима бити осигуране и пацијентима који немају једноставан и лак приступ централним објектима Домова здравља.

Уручењу возила у оквиру пројекта Јачања сестринства у БиХ присуствовао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш који је захвалио Влади Швајцарске, Фондацији Фами и Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске што су препознали Прњавор као важан сегмент пружања примарне здравствене заштите становништву и обезбиједили једно возило за Дом здравља.

„У последњих пет, шест година уз подршку ресорног министарства много је урађено у Прњавору у оквиру Дома здравља, реализовани су многи пројекти од пројекта енергетске ефикасности, набавке четири санитетска возила, и многих других што је унаприједило пружање примарне здравствене заштите“, рекао је Томаш.

Одборници Скупштине општине Прњавор усвојили су данас једногласно Одлуку о покретању поступка за додјелу статуса града.

Начелник општине Дарко Томаш рекао је да је Прњавор по економским параметрима супериорнији од неких локалних заједница које су раније добиле статус града због чега ова општина заслужује да добије исти статус.

Томаш је појаснио да се уназад шест мјесеци активно ради на изради елабората који ће бити упућен Влади Републике Српске на разматрање.

“Сматрамо да и Прњавор заслужује тај статус, прије свега због привредника који су у прошлој години остварили приход од милијарду и 27 милиона КМ захваљујући чему Прњавор од 65 локалних заједница у Републици Српској заузима пето мјесто. Испред нас су само Бањалука, Бијељина, Лакташи и Требиње”, рекао је Томаш новинарима.

Он је подсјетио да је од укупног прихода, више од 496 милиона КМ био извоз што је скоро 50 одсто производње у овој општини, као и да је остварена добит привреде виша од 82 милиона КМ и дупло је већа него годину дана раније.

“Посебно је важно да је општина Прњавор друга у Републици Српској по односу увоза и извоза, 150 милиона КМ је позитиван робни скор размјене са иностранством. Ако говоримо о стопи раста остварили смо 33,9 одсто, први смо у цијелој бањалучкој регији”, прецизирао је Томаш.

Он је изразио увјерење да ће изградњом Пословне зоне Вијака и уз све друге погодности за инвеститоре и привреднике Прњавор тек у наредном периоду осјетити све економске предности.

Томаш је захвалио републичким властима за инфраструктуру која је обезбијеђена и општини Прњавор и привредницима, и позвао да размотре наведене показатеље у Елаборату и општини Прњавор дају статус града.

Предсједник СО Прњавор Жељко Симић изразио је задовољство што Прњавор испуњава законом прописане услове за статус града и поздравио једногласну подршку одборника да се Одлука о додјели статуса града упути у даљу процедуру.

Он је данашњи рад Скупштине оцијенио као врло ефикасан и напоменуо да је већина тачака дневног реда усвојена једногласно.

СРНА, Т.С.

Начелнику општине Прњавор Дарку Томашу данас ће у Новом Саду бити уручено признање “Златни кључ” 12. Дунавског бизнис форума које је ова општина, како је образложено, добила за отвореност, сарадњу са сусједима и развојне пројекте.

Томаш је изјавио Срни да је признање додатни мотив за још бољи рад у наредном периоду.

“Реализовали смо бројне пројекте чији је циљ развој наше локалне заједнице и унапређење услова живота наших суграђана. Посебно је значајан пројекат изградње пословне зоне `Вијака` у непосредној близини ауто-пута који видимо као окосницу будућег привредног развоја наше општине”, рекао је Томаш.

Он је подсјетио да су укупни приходи привреде прошле године износили милијарду и 27 милиона КМ, што је за 34 одсто више него 2020. године, а по обиму спољнотрговинске размјене Прњавор је четврти у бањалучкој регији.

Општна Прњавор у овој години има 953 привредна субјекта, од којих је 238 правних лица, а 715 су предузетници. Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, прњаворски привредници извозе на пет континената.

Због великог броја националних мањина које живе у овој општини, Прњавор је познат и као “мала Европа”, а са њиховим матичним земљама протеклих година урађено је много на размјени позитивних искустава, како у локалном развоју тако и могућностима приступа развојним ЕУ фондовима, успостављена је добра и квалитетна међусобна привредна, образовна и културна сарадња.

Осим општине Прњавор овогодишњи добитнци “Златног кључа” су Пула, Бијело Поље, Крагујевац и Краљево.

Дванаести Дунавски бизнис форум организује се с циљем афирмације просперитета и унапређења регионалне сарадње.

Скуп је окупио еминентне стручњаке, представнике привреде, дипломатије, политике, науке, културе и медија из Њемачке, Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније, Хрватске, Републике Српске, БиХ, Црне Горе, Румуније, Бугарске и Србије.

Покровитељи скупа су Привредна комора Србије и Покрајински секретаријат за привреду Војводине.

СРНА, Т.С.

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш организовао је данас пријем за 58 породица које су до 23. септембра поднијеле захтјев за средства обезбијеђена у општинском буџету поводом рођења дјетета у овој години.

Томаш је у изјави новинарима подсјетио да општина Прњавор од ове године са 500 КМ дарује свако рођено дијете и да су данас средства исплаћена за 58 породица са 59 дјеце.

Он је истакао да се у Прњавору као вид пронаталитетне политике проводе 22 појединачна пројекта за породице и младе.

„Све су то облици подстицаја и подршке, прије свега младим људима,  да препознају Прњавор као мјесто гдје вриједи остати живјети и засновати породицу“ , рекао је Томаш.

Начелник општине Прњавор каже и да највећу сигурности за останак у овој локалној заједници  пружају ефекти улагања у привреду поспјешени отварањем привредне зоне Вијака у непосредној близини ауто-пута.

„Наши привредници су прошле године остварили приход већи за 300 милиона КМ у односу на  2020. годину када је износио 727 милиона КМ“ , нагласио је Томаш.

Невена Ђумић, мајка двије дјевојчице од којих најмлађа има четири мјесеца, каже да најновија општинска мјера за подстицање повећања наталитета указује да је свима драго што се дјеца рађају, а истовремено породицама значи велику подршку, посебно сада када је све поскупјело и треба много новца за подизање дјеце.

Пријему је присуствовала и Милијана Вујић у чијој је четворочланој породици најмлађи двомјесечни дјечак. Она каже да је лијепо што се поклања пажња породицама и дјеци, и да ће добијена средства искористити за куповину основне опреме за бебу.  

У првих шест мјесеци ове године 109 породица у којима је рођено укупно 112 беба поднијело је захтјев за средства која су исплаћена у априлу, односно јулу.

Срна Т.С.