вијести

Пробијањем пута у улици Милана Тепића ријешен је проблем прилаза кућама мјештана ове улице, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и додао да ће у наредном периоду један дио улице бити и асфалтиран. Начелник Гатарић који је јуче обишао завршетак радова нагласио је да због неријешених имовинско правних односа овај проблем траје петнаестак година.\

“Вјерујте ми да сам лично имао један велики изазов да ово завршим. Било ми је чудно да неке постоје ствари које су биле вишедеценијски проблем као што су клизишта Анска обала, Црквена и Околица, проблем дивље депоније у улици Живојина Прерадовића, изгорјели катастар, пројекат Повелич и тд, па сам све те проблеме себи поставио као циљеве у ове четири године. Свједоци сте да смо то све ријешили и онда сам се бојао да ће улица Милана Тепића остати неријешена, али ево и ово смо завршили“, рекао је Гатарић. Ријешавање овог дугогодишњег проблема вратило се осмјехе на лица мјештана ове улице. „Улица нам броји педесет девет кућа које су биле тотално блокиране и овом приликом желим да се захвалим начелнику Гатарићу за ову изградњу пута. Овим радовима смо добили прилаз кућама и довољно је само погледати осмјехе на лицима ових људи“, рекао је Милан Росић, становник ове улице. Вриједност откупа земљишта и радова на изградњи пута је око 50.000 КМ,а средства су обезбјеђена из буџета општине.

Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић обишао је саниране локалне путне правце у Горњој и Печенег Илови, који су оштећени усљед дјеловања клизишта. Путни правац у Печенег Илови на Малешевића брду био је изузетно оштећен, а овај путни правац води према центру села у једном правцу и према општини Србац у другом. „Ради се о редовној активности санирања ствари, које су у протеклом периоду девастиране. Тамо гдје постоји проблем да грађани упознају локалну власт преко својих представника и Савјета мјесних заједница и ово је најбољи начин комуникације између општине и грађана“, рекао је Гатарић. Мјештани Печенег Илове захвални су начелнику Гатарићу, јер се није оглушио на њихов проблем. Миленко Малешевић је нагласио да ове активности за њих много значе. „Пут је био оштећен до те мјере да нико није могао да прође. Обратили смо се нашем начелнику Гатарићу који нас је лијепо примио и обећао рјешавање проблема, што је и испунио за три дана“, рекао је Малешевић.

Мјештани Горње Илове проблем са клизиштем на локалном путном правцу имају од 2010. године. Неколико пута овај правац је саниран, али право рјешење проблема дошло је тек сада. „Пут је био оштећен до те мјере, да смо морали пролазити кроз шуму да би се укључили у даљу саобраћајну комуникацију. Сада је напокон то ријешено и захваљујемо начелнику Гатарићу и одборнику Богољубу Санчанину што су помогли да се то уради“, рекао је Чедо Сарић, мјештанин Горње Илове. У протеклом периоду биће реализовано још неколико пројеката од значаја за општину Прњавор и њене грађане.

Настава у школској 2016/20107. години почела је јуче у свим школама на подручју општине Прњавор. Тим поводом начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић посјетио је првачиће у Основној школи „Бранко Ћопић“ и уручио им пригодне поклоне за успјешан почетак школовања. Начелник Гатарић је истакао да локална власт на овај начин настоји показати поштовање према својим најмлађим суграђанима.„Наши мали суграђани започели су веома важну фазу у свом животу, фазу школовања која је можда и најважнија у људском вијеку. Уручењем поклона желимо да покажемо да их волимо и поштујемо, да смо свјесни колико је важно њихово васпитање и образовање. Жеља нам је да, осим школованих, имамо и добре људе”, каже начелник Гатарић. Директор школе Рајко Алексић навео је да су у централној школи уписана 64 првачића, у подручној школи у Штрпцима 12, а у подручном одјељењу Доњи Штрпци три ученика првог разреда.

Начелник Гатарић обишао је јуче и подручно одјељење ове школе у Штрпицима, а у наредним данима планирана је посјета и осталим школама на подручју општине.

У мјесној заједници Околица асфалтирана је дионица пута дужине 400 метара и ширине 4 метра. Из буџета општине за ове активности издвојена су средства у износу од 35.000 КМ. „Веома битна ствар је да поред мјештана Околице, који ће сада имати пуно бржу комуникацију и више неће имати проблема са прашином, далеко  бољу комуникацију ће имати и наши суграђани у Мравици и Гаљиповцима, који овај пут такође користе као комуникацију до града“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. Начелник Гатарић је нагласио да су ово активности планиране програмом изградње и реконструкције инфраструктурних објеката, који је локални парламент усвојио још у децембру мјесецу прошле године. „Ове активности се проводе у складу са програмом, а након проведеног поступка јавних набавки, тако да нису истините приче да су ово предизборни асфалти“, рекао је Гатарић. Бранко Декет, одборник у локалном парламенту је истакао да је локална власт обећала грађанима да ће асфалтирати овај дио локалног пута у Околици и да је то обећање у свом мандату и испунила. „Дато обећање смо и испунили и желим да се захвалим начелнику Гатарићу и Скупштини општине што су препознали проблем мјештана Околице и исти ријешили“, рекао је Декет. Мјештани Околице не крију задовољство проведеним активностима и наглашавају да су сада створени сви услови за останак на овом подручју, нарочито ако се узме чињеница да на овом подручју има 16 дјеце испод 15 година.

Начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић посјетио је данас Миладина Ђурића, одликованог борца прве категорије из Горње Мравице, коме је у протеклом периоду саниран кров породичне куће. „Ово је једна од бројних акција помоћи борачким категоријама које смо реализовали у протекле четири године. На иницијативу Савјета мјесне заједнице Горња Мравица и мјештана помогли смо породици Ђурић и санирали кров на кући“, рекао је начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић и нагласио да би ово требало бити опомена људима који су институцијално везани за бригу о борачкој категорији.

„Општина Прњавор у оквиру својих могућности настоји да помогне борачкој категорији кроз одређене новчане помоћи, али то није довољно ако држава која је створена захваљујући оваквим људима системски не почне рјешавати њихове проблеме“, рекао је Гатарић. Миладин Ђурић, борац прве категорије и РВИ захвалио се начелнику Гатарићу и мјесној заједници Горња Мравица што су ријешили његов проблем и нагласио да од републике није добио ништа него су му још смањили категорију инвалидности.

Одавде потиче најбогатији човјек у Босни и Херцеговини. Ово је уједно свијетли примјер развијене општине која улаже у своје привреднике. Овдје се много ради а подаци говоре како општина више извози него што увози…

Пут до Прњавора, општине на неких четрдесетак километара од Бањалуке, траје необично дуго. С обзиром на градњу аутопута, камиони су честа појава па је учесталија и сигнализација са ограничењем брзине.

Пут протиче без проблема, а магистрални пут према Дервенти препун jе привредних субјеката. Готово па се не могу ни набројати фирме са седиштем у овој општини, оне највеће дакако највише се и рекламирају: Комерц мали, предузеће у власништву најбогатијег човјека у БиХ Драге Малиновића, затим Младегспак, компанија која производи најбољи кечап у Босни и Херцеговини, Месна индустрија Тривас, Лебурић комерц, Топлинг, пословна јединица компаније Санино, најважнијег сарадника моћног Адидаса, чије је сједиште у Дервенти, итд, итд..

У посљедње три године Прњавор  биљежи тренд раста броја запослених, тако да је тренутно број запослених у овој општини 6811 лица.

У најави је инвестиција поменуте фабрике обуће „Санино“ која ће у наредном периоду отворити нови производни погон и запослити додатних 250 радника до краја године. Овом инвестицијом број запослених у посљедње четири године биће повећан за 1000 радника.

Иначе, Прњавор као и сусједне општине Дервента, и Теслић (заједно са Тешњом и Жепчем), привредно су веома активне и припадају здравијим примјерима у РС и БиХ. Набројене општине су оазе у једној пустињи која се зове Босна и Херцеговина, када су у питању економија и привреда.

У прњаворској општини истичу да набројане општине морају имати подршку са виших нивоа власти те да мора доћи до системске борбе против криминала и корупције и стварања глобалног и повољног економског амбијента, иначе ове општине неће бити у стању задржати овај позитиван тренд пословања.

Прњавор је у прошлости али и данас познат и под незваничним називом “Мала Европа” јер су ту крајем 19. и почетком 20. вијека населили бројни Пољаци, Украјинци (тада Русини), Нијемци, Чеси, Мађари, Италијани и неколико словачких породица. И данас су у тој општини активна бројна Удружења националних мањина, а сваке године Прњавор је организатор велике смотре фолклора, којим се представљау мањине које живе у тој општини.

У Општини нам кажу  да је ова општина извозно орјентисана и друга је по висини оствареног извоза одмах послије Бањалуке. Остварују највећи позитиван салдо робне размјене, односно Прњавор је општина са највишим процентом покривености увоза извозом. У 2015. години општина је у извозу Републике Српске учествовала са 6,7%, а у односу на подручје Привредне коморе Бања Лука са 11,6% (општина Прњавор сама извози скоро 12% у односу на извоз који остварује 21 општина на посматраном подручју).

Све ово говори да се ради о развијеној општини, а начелник Прњавора др. Синиша Гатарић истиче да је прелазак из неразвијене у развијену општину један дуготрајан процес. “Наиме, имали смо срећу да је власт током рата сачувала производне капацитете, тако да је привреда одмах након завршетка рата наставила са радом. До одређених проблема дошло је у процесу приватизације и неки од привредних субјеката по којима је Прњавор био препознатљив, а који су били гиганти на нивоу БиХ су угашени. То је била судбина и свих осталих предузећа тих карактеристика, јер је такав концепт предузећа био неодржив. С друге стране велики број људи који су приватни капитал обезбиједили радом у иностранству уложили су капитал овдје и основали породична предузећа” наглашава први човјек општине, иначе доктор ветеринарства.

Наглашава како се Прњавор стратешки оријентисао за развој малих и средњих предузећа, јер су искуства показала да су она флексибилнија у пословању и у складу са постављеним стратешких планом и циљевима, годинама се стварало повољно окружење за инвеститоре – поједностављене су процедуре за добијање одобрења за рад, скраћено је вријеме потребно за рјешавање захтјева, а услуге су приближене привредницима. “Ове активности довеле су до сталног тренда раста предузетништва и добрих економских резултата” каже за БУКУ Гатарић.

Како би изашла у сусрет и осталим привредницима који желе инвестирати у Прњавор, општина је спровела Регулаторну реформу. Пројекат је финансиран средствима Свјетске банке, а инвеститорима омогућава смањење трошкова и ризика пословања кроз поједностављење административних поступака у надлежности општине и смањење цијене услуга општинске администрације. Овом је реформом скраћен рок за рјешавања захтјева те транспарентан приступ информацијама кроз успоставу Е-регистра доступног на званичној wеб страници општине. “Резултати који су произашли из овог пројекта огледају се у : Укупној директној уштеди на годишњем нивоу у износу од 121.811,52  КМ, укупној индиректној уштеди у износу од 6.406.963,66 КМ и уштеди од 65 дана по захтјеву” наглашава Гатарић за БУКУ.

Привредници са којима смо разговарали оцјењују као добар још један потез као кључан за привлачење будућих инвеститора али и за генерално добар амбијент за привреднике у том граду. Општина је основала Привредни савјет. У његовом раду учествују уважени привредници из ове општине а има за циљ да се кроз дијалог јавног и приватног сектора, заједнички ради на унапређењу предузетништва и конкурентности предузећа, и привредном и друштвеном развоју општине, те успоставља програм постинвестиционе подршке постојећим инвеститорима.

Прњавор ће у наредном периоду бити ближе свијету. Наиме изградња аутопута Бањалука -Добој, тј. отварање његове прве дионице Прњавор-Добој биће дефинитивно оно што ће овај регион учинити приступачнијим. Изградњом аутопута ће бити омогућено да све оно што се производи у Прњавору за два и по сата буде у центрима у региону, Београду, Загребу, а у луци Плоче за три и по сата. “Изградња аутопута ће имати велики значај за привреду општине Прњавор, јер се скраћују вријеме и трошкови транспорта сировина и готових производа, затим омогућава брже и лакше повезивање са административним центром Републике Српске, као и остатком Босне и Херцеговине” каже Гатарић за БУКУ.

Једна од предности а са којом закључујемо разговор о општини Прњавор је и индустријска зона која се налази уз аутопут на мјесту искључења са ауто пута, тако да они привредници који буду имали своју производњу у привредној зони лако ће моћи да пласирају своје производе.

У другом дијелу приче о Прњавору бавићемо се привредницима из ове општине, разговарали смо са директорицом Месне индустрије ТРИВАС а посјетили смо и Младегспак, компанију најпознатију по поризводњи кечапа БОНИТО….

БУКА

Дионица локалног пута у Доњој Мравици асфалтирана је у дужини од 400 метара, а радове на асфалтирању је обишао начелник општине Прњавор др Синиша Гатарић. „О овим активностима смо се договорили прошле године са представницима мјесне заједнице и обећали смо да ћемо то завршити до првог септембра. Обећање смо испунили неколико дана прије договореног рока. Радови су веома квалитетно изведени, подлога је одлична и надам се да ће ово бити један асфалт који ће дуготрајно бити на располагању мјештанима“, рекао је Гатарић.

Мјештани редовно користе овај пут и сигурно се ради о једном корисном пројекту, рекао је Радојица Спасојевић, предсједник Савјета мјесне заједнице Доња Мравица. Он се захвалио начелнику Гатарићу што је одржао ријеч и том приликом нагласио да је све одрађено онако како је и договорено. Ширина асфалтираног локалног пута у Доњој Мравици је три метра, а радове у вриједности од 30.000 КМ финансирала је Општина Прњавор.

Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, данас је у сали СО уручио школске књиге и ваучере дјеци ратних војних инвалида. „Прије свега желим да се захвалим удружењу РВИ што једну овакву активност подржава, јер ће наше друштво бити јако онолико колико ови млади људи стекну знања“, рекао је Гатарић.

Драган Врховац, предсједник удружења Ратних војних инвалида Прњавор, нагласио је да је ово већ седма година како се организује подјела књига.

Ове године уџбеници су обезбјеђени за 50 ученика, укупне вриједности 3.500 КМ, финансиране заједничким средствима општине и удружења. Поред ове активности, удружење је уз помоћ локалне заједнице упутило и једну групу ратних војних инвалида на бесплатно љетовање у Сутоморе, а у септембру ће једна група ићи на бањску рехабилитацију у бању Теслић.

Данас су у току радови на асфалтирању прилазног пута и дворишта цркве у Доњим Вијачанима. Начелник општине Прњавор, др Синиша Гатарић, исказао је своје задовољство што ће асфалтирање бити завршено пре црквене славе, Велике Госпојине. „Ово је инвестиција у вриједности од око 20.000 КМ, асфалтира се 850 квадрата приступног пута и дворишта. Вијачанска црква је једна од најстаријих и најљепших цркви на овом подручју и сигуран сам да ће уређење овога пута и дворишта допринијети томе да се људи још више окупљају, да пуно једноставније и лакше дођу овдје“, рекао је Гатарић.

Свештеник вијачанске цркве, Бране Алексић и члан Савјета мјесне заједнице, Милан Петровић, захвалили су се у своје лично име и име свих парохијана начелнику и руководству општине на издвојеним средствима за овако велику и значајну инвестицију.

У сарадњи начелника општине Прњавор, др Синише Гатарића и Градске библиотеке, данас је организован пријем за дјецу са Косова и Метохије која бораве у нашем граду у оквиру пројекта „Спојимо српску дјецу Космета и Републике Српске“.

Предсједник СО Прњавор, Борко Лукановић, истакао је како ће на овај начин бити успостављене братске везе трајног карактера између Срба са Косова и Метохије и Срба из Републике Српске. „Данас смо имали прилику да се заједно са дјецом дружимо, да им уручимо књиге и оно што је јако важно желим да се захвалим нашим грађанима који су прихватили дјецу са Косова“, рекао је Лукановић.

Директор Градске библиотеке Прњавор, Славиша Благојевић, захвалио се општини Прњавор која је помогла реализацију цјелокупног пројекта, свим гостима, а посебено породицама домаћинима дјеце.

Ученици са Косова и Метохије, Александар Стевић и Јована Томашевић, пренели су своје утиске рекавши да су лијепо дочекани од стране гостопримљивих Прњаворчана.