вијести

У Прњавору се увелико завршавају започети пројекти, а планирана су и нова вишемилионска улагања. То је разлог због чега су се бројне породице вратиле у наш град. Овдје је њихова кућа и очекујем да њихова дјеца граде Прњавор и Републику Српску, рекао је градоначелник Дарко Томаш.

Томаш је у нашем Јутарњем програму нагласио да је тренутни приоритет реконструкција улица Хиландарска и Новака Пивашевића која обухвата инфраструктурне радове, укључујући замјену фекалне канализационе мреже, изградњу оборинске канализације, реконструкцију водоводне мреже и израду кућних прикључака на водоводну и канализациону мрежу. Поред тога, планирана је и потпуна реконструкција коловозне конструкције, укључујући уређење саме улице и тротоара.

Средства за реализацију овог значајног пројекта обезбијеђена су раније од стране Свјетске банке, Каже томаш.

– Ангажовали смо и професора шумарског факултета који ће провјеравати дрвореде који су стари и стотињак година. Нека од њих која угрожавају инфраструктуру и околне објекте биће уклоњена, а на мјесту уклоњеног дрвета биће засађено ново стабло. Улица када се заврши сигурно ће бити много љепша него што је била – истакао је Томаш.

Прњавор би, каже градоначелник, у наредном периоду могао да добије још једну кружну раскрсницу пречника 84 метра која ће повезивати излаз са аутопута и привредне зону.

– Ми смо за ту кружну раскрсницу обезбиједили 800.000 марака. Рјешени су имовинско-правни однос и израђена је пројектна документација. Добили смо ревизију на тај пројект. Наредних дана нас очекује издавање и грађевинске дозволе од ресорног министарства и након тога ће бити расписан јавни позив за избор извођача радова. Увјерен сам да ће ове године почети радови, неће моћи бити окончани у овој години, биће пренесени и у сљедећу и укупна вриједност ће бити око три милиона марака – истиче Томаш.

Прњавор, каже Томаш, спада међу прве три локалне заједнице у Републици Српској по вриједности извоза.

– Ако упоредимо одности извоза и увоза, онда је Прњавор друга локална заједница у Републици Српској по оствареном суфициту извоза у односу на увоз. Увјерен сам да, према информације које имам од наших привредника, ће тако бити и у будућности и да ће такви параметри бити само још бољи, односно још повољнији по Прњавор и по Републику Српску – нагласио је градоначелник.

Прњавор, нагласио је Томаш не заборавља ни најмлађе становнике. Ускоро ће бити проширени капацитети вртића Наша радост, али и повећана извајања за оне родитеље чија дјеца похађају приватне предшколске установе.

– Ми смо од кабинета предсједника Републике добили средства за градњу, односно проширење градског вртића. Пројекат од близу милион марака подразумијева проширење капацитета за још три учионице, односно за још 90 дјеце. Завршена је пројектна документација, у току је расписивање јавног позива за избор извођача тадова и до краја идуће године можемо сигурно радовати проширењу градског вртића – најавио је Томаш.

Он додаје да постоји план да у оквиру такозваних борачких зграда пословне просторе који су властништву града Прњавора, пренамијенимо у градске вртиће.

– То би сигурно било поздрављено, јер у том дијелу града има много нових стамбених јединица, колективног становања, има много младих брачних парова, самих тим и дјеце и то је једноставно потреба тог дијела града – каже Томаш.

Он је изнио податак да су се бројне породице из иностранства вратиле и започели своје нове послове овдје у Прњавору.

– То нас посебно радује. Прњавор јесте заједница гдје је много наших суграђана борави на привременом раду у иностранству. Јесте присутан тренд да се поједини од њих враћају и овдје су добродошли, овдје је њихова кућа и ја очекујем да њихова дјеца граде Прњавор и Републику Српску – закључио је Томаш.

Извор: сајт РТРС

У организацији Савеза општина и градова Републике Српске данас је у просторијама Градске управе Града Прњавор одржана радионица о увођењу и примјени “CAF” модела у раду локалних самоуправа. На радионици је констатовано да је размјена искустава о унапријеђењу квалитета административних услуга веома важна за све јединице локалне самоуправе, посебно неразвијене.

Радионици су присуствовали представници Града Дервента, као и општина Брод, Челинац, Станари и Вукосавље који су имали прилику да чују искуства о примјени овог модела у градским управама у Теслићу и Прњавору.

“CAF” је европски модел упрaвљања укупним квалитетом који кроз јединствену методологију самопроцјене организације анализира различите аспекте рада јединица локалне самоуправе и идентификује могућности за даље унапређење.

Наведени модел управљања квалитетом у Градској управи Града Прњавор примјењен је 2023. године у сарадњи са Агенцијом за државну управу Републике Српске и Министарством управе и локалне самоуправе Републике Српске, кроз Пројекат општинског околишног управљања – MEG2.

Локални кризни центар за контролу афричке куге свиња обавјештава становништво да је на територији града Прњавор дошло до појаве болести афричке куге свиња у популацији дивљих свиња.

С тим у вези, одржана је сједница Локалног кризног центра града Прњавор на којој су донесени одређени закључци, између осталог и информисање јавност са циљем превенције преласка болести на домаће свиње. На сједници су донесене сљедеће мјере и препоруке:

1. Одређују се мјере сузбијања и спречавања појаве и ширења болести афричке куге свиња на подручју града Прњавор.
2. Зараженим подручјем одређује се круг од најмање осам километара у полупречнику од мјеста примарног жаришта, односно ловиште Печенег Илова.
3. На зараженом подручју града Прњавор ради сузбијања и спречавања појаве и ширења болести афричке куге свиња, имања са свињама стављају се под службени надзор ветеринарског инспектoра и одређују се сљедеће мјере:

• наређује попис свих категорија свиња на имањима, односно израду првог пописа свиња на основу процјене ако се свиње држе на отвореном да власник редовно ажурира податке о попису,
• наређује да се све свиње на имању држе у објектима или другом мјесту на коме могу да буду изоловане од дивљих свиња и да не смију имати приступ било каквом материјалу који је могао да буде у контакту са дивљим свињама,
• забрањује улаз и излаз свиња на имање и са имања, без одобрења ветеринарског инспектора, узимајући у обзир епизоотиолошку ситуацију,
• наређује постављање дезинфекционих баријера на улазима и излазима из објеката и имања, а по потреби и вршење дезинсекције,
• наређује примјену одговарајућих хигијенских и биосигурносних мјера од лица која долазе у контакт са дивљим свињама да би се смањио ризик од ширења вируса афричке куге свиња,
• наређује да се на имању изврши испитивање свих угинулих свиња или свиња које показују клиничке знаке афричке куге свиња,
• забрањује уношење на имање органа или ткива дивље свиње, било да је одстријељена, било да је пронађена мртва и прибора или опреме који би могли да буду контаминирани вирусом афричке куге свиња,
• преглед свих одстријељених или угинулих дивљих свиња на зараженом подручју,
• налаже нешкодљиво уклањање свих лешева дивљих свиња за које се дијагностичким испитивањем утврди да су позитивни на афричку кугу свиња.

За све додатне информације грађани се могу лично обратити у Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шумарство и Одјељење за инспекцијске послове или путем контакт телефона 051/660-860 и 051/663-267, као и ветеринарским организацијама града Прњавор.

Разговарала Ведрана Кулага Симић

Највећи проблеми са којима се сусрећемо неко вријеме је брзина извођења радова од стране извођача. С обзиром на то да они немају довољан људи на располагању, односно то да истовремено преузимају послове широм Српске, долазимо у ситуацију да динамика извођења радова не иде брзином каквом бисмо сви жељели, а нарочито грађани који с правом очекују да радови буду што прије завршени.

Изјавио је то градоначелник Прњавора Дарко Томаш додајући да крај прве године мандата не нуди коначну слику програма и планова, али је показатељ у ком правцу се крећу.

„Циљ је да сваке године реализујемо барем један значајан инфраструктурни пројекат у граду, односно да инвестициони циклус годишње износи најмање пет милиона марака, укључујући и активности у мјесним заједницама гдје се у протеклом периоду пуно радило. Доминирала је изградња водоводне мреже, а у градском подручју углавном смо реконструисали старе улице. Радимо по приоритетима. У току је реконструкција двију градских улица укључујући и замјену комплетне инфраструктуре испод њих, а наредне године планирамо реконструкцију улице уз Основну школу „Никола Тесла“ и изградњу кружне раскрснице на излазу са аутопута „9. јануар“ открио је Томаш за „Глас“.

У току је и процедура избора извођача радова за проширивање вртића „Наша радост“. „Захваљујући средствима из Кабинета предсједника Републике Српске до краја идуће године можемо очекивати вртића. Обећали смо веће субвенције за боравак малишана у приватним предшколским установама и то смо и учинили. , у износу који је тренутно прихватљив за буџет Града. План је и да створимо услове услове да свако дијете има једнак приступ предшколском образовању, односно да изједначимо издвајања родитеља за боравак дјеце у предшколским установама, без обзира да ли се ради о јавном или приватном вртићу.

Генерално, већина наших активности је замишљена као дио дугорочног плана, не као краткорочни потези ради постизања брзих поена, већ као темељна побољшања која захтијевају вријеме, системски приступ, реализацију у фазама и трајно рјешење.  Циљ нам је да сви започети пројекти буду завршени у квалитетно и у року. Ми предузимамо све кораке у оквиру наших надлежности, али на терену се суочавамо с објективним потешкоћама које нису под нашом директном контролом, што често утиче и на задовољство грађана функционисањем локалне самоуправе“, каже Томаш.

ГЛАС: Чини се да је струја један од већих проблема. Упозоравали сте да и мало јачи вјетар изазове дуже прекиде у снадбијевању. Шта се може урадити у вези с тим?

ТОМАШ: Снабдијевање електричном енергијом је један од горућих проблема у Прњавору, али није у надлежности локалне заједнице и немамо директне механизме да га сами ријешимо. Чести прекиди у снабдијевању при најмањим временским непогодама стварају знатну штету свима у Прњавору. Главни узрок  проблема су недовољна улагања у реконструкцију и изградњу електродистрибутивне мреже и стално указујемо надлежнима у Електрокрајини а.д. Бања Лука на проблем и тражи конкретне кораке у рјешавању ситуације. Рјешење се  проблема налази у заједничком улагању у изградњу средњенапонске мреже на начин како је то и урађено у појединим локалним заједницама. Наш парламент је у марту мјесецу донио закључак којим град изражава спремност да у наредне двије године суфинансира изградњу мреже и тражи од Електрокрајине а.д. Бања Лука план комплетне санације електродистрибутивне мреже.

ГЛАС: Пословна зона Прњавора се шири. Колико тренутно на подручју града послује привредних субјеката?

ТОМАШ: Плацеве у пословној зони Вијака купило је 19 пословних субјеката и скоро да више и немамо слободних капацитета. Неки од њих су завршили објекте и почели са производњом, док други још граде. Сви су се уговором обавезали да у року од двије, три године морају почети са производњом у оквиру своје дјелатности. Увјерен сам, да ће по завршетку свих објеката и стављањем пословне зоне у пуну функцију, Прњавор али и цијела Република Српска добити још једну привредну димензију која ће гарантовати додатни приход, радна мјеста и отворити простор за дугорочни економски развој.

ГЛАС: Какво је стање у буџету?

ТОМАШ: Прњавор данас има највећи буџет у својој историји и најнижу стопу пореза на непокретност. Недавно смо усвојили нацрт ребаланса буџета за ову годину којим смо првобитни буџет повећали за 4.55 милиона и сада износи 37 милиона КМ. У првих шест мјесеци године остварили смо буџетски суфицит од 3.17 милиона КМ те редовно измирујемо сва законска давања.

ГЛАС: Прњавор је један од млађих градова у Српској. Били сте и начелник општине, а сад градоначелник? Да ли је и шта нови статус донио локалној заједници?

ТОМАШ: Добијање статуса града je значајан корак у развоју сваке локалне заједнице. Иако нисмо имали великих промјена у погледу надлежности и функционисања, статус града није само формална промјена. Добили смо механизам који нам је донио бројне предности, од бољег позиционирања на тржишту, до приступа већим финансијским изворима кроз могућност конкурисања на посебне фондове, грантове и програме који нису доступни општинама. Градови су видљиви на мапи потенцијалних инвеститора, а нове инвестиције значе и нова радна мјеста, веће приходе.  У прилици смо, да на једном вишем нивоу разговарамо о привредном развоју. Статус града носи и већу препознатљивост, што јача идентитет и имиџ локалне заједнице.

РЕГИОНАЛНА САРАДЊА

ГЛАС: Каква је регионална, такорећи међулокална сарадња и колико је важно да општине/градови који се наслањају сарађују?

ТОМАШ: Та сарадња је изузетно значајна, јер они имају природну потребу да сарађују у областима попут инфраструктуре, привреде, заштите животне средине, туризам и слично, али и када је ријеч о ефикасном рјешавању заједничких проблема. Као најновији примјер могу навести солидарност нашег комшијског града Добоја који нам је изашао у сусрет када је у питању одвоз смећа и проблем који тренутно имамо са Регионалном депонијом „Депот“.

Обавјештавамо све заинтересоване да је објављен 2. Позив за подношење приједлога пројеката за сарадњу микро и малих предузећа у пограничном подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, у оквиру Фонда за мале пројекте – EmBRACE пројекат (Јачање одрживог раста и конкурентности микро и малих предузећа).

Укупно је доступно 3.000.000,00 евра за микро и мале предузетнике у оквиру Interreg VI-A Програма ИПА Хрватска – Босна и Херцеговина – Црна Гора 2021–2027, који побољшава конкурентност микро и малих предузећа (МСП) у пограничном подручју. Укупна вриједност доприноса ЕУ по пројекту не може прелазити 200.000,00 ЕУР без обзира на број крајњих корисника, и такође не може бити мања од 20.000,00 ЕУР по пројекту.

Пројекти треба да се састоје од најмање два (2) сарађујућа крајња корисника из различитих земаља учесника, од којих један мора бити из државе чланице (Хрватска). Максималан број крајњих корисника у једном пројекту је три (3). Међутим, Фонд ће веома охрабрити партнерство које се састоји од партнера из све три (3) земље учеснице. У фази процјене, таквом партнерству ће бити додијељено додатних 5 бодова. Сваки апликант треба да има своје сједиште (централу) или филијалу и треба да дјелује у програмском подручју најмање једну годину прије датума подношења пријаве за мали пројекат.

Стопа ко-финансирања по партнеру који се директно финансира може износити до 85% укупних прихватљивих расхода и може се тражити као грант из пројекта EmBRACE. Остатак буџета (15%) треба да буде покривен сопственим ресурсима. Сопствени ресурси могу се састојати од било које врсте финансијских средстава (нпр. новац на банкарском рачуну, кредит, други донатори, фондови) осим грантова затражених од ЕУ или националних ресурса за кофинансирање.

Трајање Позива је од 1. октобра до 15. децембра 2025. године и приступ се може добити путем следећих линкова:

Платформа EmBRACE пројекта: https://cbchb.eu/2nd-public-call-for-micro-and-small-enterprises-is-published-under-the-embrace-project/

HAMAG-BICRO страница за вијести и објаве: https://hamagbicro.hr/objavljen-2-javni-poziv-za-mikro-i-male-poduzetnike-u-okviru-embrace-projekta/

Interreg ИПА Хрватска-Босна и Херцеговина-Црна Гора:

https://interreg-hr-ba-me.eu/2nd-public-call-for-micro-and-small-enterprises-is-published-under-the-embrace-project/

Информативне радионице ће бити одржане у новембру 2025. године. Уколико су предузећа и/или предузетници заинтересовани за овај Позив, препоручује им се да не чекају новембар и термин за информативне радионице, него да одмах крену с припремом пројеката, а на информативним радионицама само додатно разријеше питања и изазове које су раније припремили, те квалитетно и на вријеме поднесу пријаву за пројект.

Град Прњавор вечерас ће бити домаћин музичког спектакла „Ритам Европе“. Најузбудљивији музичко сценски догађај биће одржан у спортској дворани Слога са почетком у 20.15 часова. Улаз за све посјетиоце је бесплатан.

Фестивал „Ритам Европе“ ће бити емитован и у директном телевизијском преносу на Радио телевизији Републике Српске (РТРС).

Град Прњавор представљају прошлогодишње побједнице, Маја Китић, Тиса Белеслин, Марија Шушић, Дуња Продановић и Анастасија Јовић које наступају под редним број 1, са пјесмом Молитва од Марије Шерифовић.

Током преноса биће отворена линија на гласање.

Ритам Европе у Прњавору окупиће представнике 15 градова и општина Републике Српске, а побједник се бира на основу 50 одсто гласова публике, 25 одсто гласова жирија и 25 одсто гласова жирија градова/општина учесника.

Централна изборна комисија БиХ тренутно проводи активност  именовања предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора за провођење пријевремених избора за предсједника Републике Српске.

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине позива предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора, као и све особе које испуњавају услове и које су заинтересоване за именовање на позиције предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора да контактирају надлежну изборну комисију основне изборне јединице ради уврштавања на спискове кандидата.

Услове за именовање предсједника/замјеника предсједника бирачких одбора погледајте на линку:

https://www.izbori.ba/Documents/izbori/podzakonski_akti/pravilnik_o_postupku_imenovanja_i_razrjesenja_bo_b.pdf

Централна изборна комисија БиХ је донијела и Одлуку о висини накнаде за рад бирачких одбора у Босни и Херцеговини на провођењу Пријевремених избора за предсједника Републике Српске 2025. године којом је поред осталог утврђена накнада од 400 КМ за предсједника бирачког одбора на редовном бирачком мјесту.

Одлука о висини накнаде за рад бирачких одбора у Босни и Херцеговини на провођењу Пријевремених избора за предсједника Републике Српске 2025. године доступна је на линку:

https://www.izbori.ba/Documents/2025/pi_2025_1/odluka_o_visini_naknade_za_rad_bo_na_provodjenju_prijevremenih_izbora_za_predsjednika_rs_2025.pdf