У току су радови на полагању првог слоја асфалта на новом кружном току код „Зелене пијаце“, у најфреквентнијем дијелу улице Новака Пивашевића.
Радови се изводе према пројекту реконструкције улица Новака Пивашевића и Хиландарске укупне вриједности 2.235.564 КМ.
„Обзиром да се ради о једном од најфреквентнијих дијелова града што се тиче саобраћаја, који је уједно стварао и велике проблеме док су се проводили радови, уложили смо све расположиве капацитете да асфалтирамо дио улице око пијаце и пустимо у функцију за саобраћај до прољећа“, рекао је в.д. начелник Одјељења за стамбено – комуналне послове и инвестиције, Далибор Прерадовић.
Прерадовић наглашава да је у овом дијелу града и даље зона градилишта и да ће се саобраћај одвијати отежано због радова на постављању расвјетних тијела и припремању тротоара за асфалт, као и да ће заврши слој асфалта доћи када се заврше сви радови и када се преостали дио улице заврши у првом слоју.
„Даљи план је да се асфалтира до Лабеле, затим ћемо у другој фази завршити преостале радове које имамо од Лабеле до Београдске улице и онда ћемо асфалтирати све преостало у првом слоју и оба слоја у завршној фази”, истиче Прерадовић, додајући да ће се радови одвијати у складу са динамичким планом, уколико то временски услови буду дозвољавали.
Према пројекту завршетак радова на реконструкцији улица Новака Пивашевића и Хиландарске је јуни, 2026. године.
У оквиру Међународне конференције „CORE“ која је прошле седмице одржана у Београду, представницима више локалних заједница из Републике Српске уручени су сертификати повољног пословног окружења. Свечаном уручењу сертификата испред Града Прњавор присуствовао је предсједник Скупштине Града, Дражен Микић.
Успјешно завршеним још једним циклусом сертификације о повољном пословном окружењу, Град Прњавор је потврдио посвећеност развоју локалне економије. Овај стандард Прњавор је први пут испунио 2019. године када је остварио 89 од могућих 100 бодова, док је ове године са остварених око 92 одсто направљен додатни помак у испуњености услова.
Програм сертификације повољног пословног окружења представља јединствену иницијативу у региону југоисточне Европе која утиче на креирање брже и ефикасније администрације. Од 2012. године у “BFC SEE” програму је учествовало више од 100 локалних самоуправа.
Програм “BFC SEE” је реализован уз кључну стручну подршку и координацију Привредне коморе Републике Српске која активно дјелује на унапређењу инвестиционог амбијента и јачању конкурентности локалних заједница.
У складу са законским и подзаконским актима, 21. новембар – Дан успостављања Oпштег оквирног мировног споразума у Босни и Херцеговини је републички празник и нерадни дан.
У дане републичког празника, у оквиру пријављеног радног времена могу да раде:
– субјекти који обављају дјелатност пружања медицинских и апотекарских услуга (хумана, стоматолошка и ветеринарска медицина и апотекарске службе),
– субјекти који обављају дјелатност производње хљеба, пецива и других пекарских производа и њихове продаје у продајном простору који је у саставу производног објекта и у властитом продајном простору специјализованом за продају хљеба, пецива и других пекарских производа,
– субјекти који обављају дјелатност трговине на мало моторним горивима и мазивима – бензинске пумпе,
– субјекти који обављају дјелатност трговине на мало цвијећем, уз истовремено регистровану трговину на мало погребном опремом,
– КП “Парк” а.д. Прњавор, техничка служба за одвоз комуналног отпада.
Градоначелник Дарко Томаш је након свечаног уручења сертификата у Административном центру Владе Републике Српске у Бања Луци рекао да је ово признање за континуиран рад локалне администрације на унапређењу услова пословања, сарадње са привредом и развоја пословне инфраструктуре.В.д. начелник Одјељења за финансије Александар Његомировић рекао је у изјави новинарима да је ово највећи буџетски оквир који је Град Прњавор до сада имао, ако се у обзир узме чињеница да нема кредитних задужења.
„Буџет поново има изражену развојну компоненту, па смо капитална улагања планирали у износу од 2.900.000,00 КМ, а када томе додамо још нека средства, за различите инфраструктурне пројекте у буџету за 2026.годину планирали смо око 3.700.000 КМ“ , прецизирао је Његомировић.
Он је додао да су превиђена већа издвајања за различите категорије становништва, односно да је за субвенције боравка дјеце у приватним предшколским установама, стипендије ученика и студената, превоз ученика основних школа издвојено укупно око 1.300. 000 КМ, за подстицај пољопривредној производњи планирано је више од 580.000 КМ, а за подстицај и развој спорта пола милиона КМ.
„У наредном периоду бити организована и јавна расправа на којој ће сви заинтересовани субјекти моћи дати приједлоге, сугестије и коментаре“ , рекао је Његомировић.
Предсједник Скупштине Града, Дражен Микић најавио је да ће до средине децембра бити одржана још најмање једна сједница на којој би требао бити усвојен буџет у форми приједлога, као и програми важни за несметано функционисање локалног парламента.
Он је напоменуо да је Прњавор данас, у складу са препоруком Владе Републике Српксе, добио Улицу Јасеновачких жртва.
„То су наш дуг и обавеза према историји и свим жртвама овог највећег концентрационог логора у Другом свјетском рату“ , рекао је Микић.
У Градској управи Града Прњавор данас је одржан састанак тима за израду здравственог профила у пројекту “Здраве заједнице у БиХ”. Састанку су присуствовали: Милица Јусуповић, замјеник градоначелника и координатор пројекта, Јадранка Топић, замјеник координатора пројекта, Бојан Суботић, директор ЈЗУ Дом здравља Прњавор и предсједник Одбора за здравство, Јелена Бунић, руководилац Фонда здравственог осигурања, пословница Прњавор и замјеник предсједника Одбора за здравство, Катарина Сувајац, главна медицинска сестра и члан, Сања Дуртка, психолог у Центру за ментално здравље и члан, Милијана Кнежевић, медицинска сестра и члан тима и Бојана Кусић социјални радник. На састанку су јасно утврђене предходне активности, као и нови радни задаци у циљу стварања заједнице која ће усвојити и проводити здраве животне навике и стратешки приступ у области болести и превенције здравља. Пројекат се имплементира у 11 локалних заједница у Републици Српској, а ради се о заједничком пројекту Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске и Федералног Министарства здравља. Пројекат финансира Влада Швајцарске, а имплементира Институт за популацију и развој.