У Центру за културу у Прњавору синоћ је одржана манифестација “Живимо заједно, али са разликама” којом се даје подршка дјеци са потешкоћама у развоју да се социјализују у друштву.
Тања Живковић, мајка дјечака Уроша који се на почетку живота суочио са здравственим потешкоћама, каже да њихова јавна борба са предрасудама траје пет година.
Она је прије неколико година, како би сину помогла у развоју одређених способности, покренула и радионицу “Укијева чоколадна бајка” у којој заједно праве пралине.
“На почетку је то била табу-тема, било је много теже о томе причати него данас. Увијек ће бити разлике, јер нисмо сви исти. Управо у томе и јесте сва љепота у животу, а та разлика доприноси и бољем друштву”, истакла је Живковићева.
Она је навела да се манифестацијом, која је уврштена у програм обиљежавања 24. марта – Дана општине Прњавор, настоји промовисати инклузивни приступ да дјеца са потешкоћама у развоју учествују на јавним наступима, да што више буду ангажована у јавном животу.
Миљан Живковић каже да се његов млађи брат Урош воли играти, забављати и дружити.
“Неке мале разлике између нас постоје, али нико није исти. Сви смо ми посебни на свој начин”, рекао је Миљан, који је вечерас са другарима из шестог разреда Основне школе /ОШ/ “Милош Црњански” из Поточана у пригодном програму наступио са руском пјесмом “Каћуша” и у двије кореографије са пионирима фолклорног ансамбла Градског културно-умјетничког друштва “Пронија”.
У програму је учествовала и Лана Ковачевић, ученица деветог разреда ОШ “Бранко Ћопић”, подручног о дјељења у Штрпцима, која каже да дјеца са посебним потребама имају у себи много више искрене љубави и топлине.
“Они свијет посматрају на другачији начин због чега им треба посветити посебну пажњу. У писму Урошу које сам посебно написала за ову прилику покушала сам да објасним моје размишљање. Он ме можда не чује, али ме чују други којима желим да поручим да више пажње посвете животним вриједностима и радостима”, рекла је Лана.
Програм општинских свечаности биће настављен данас литерарним такмичењем за ученике ОШ “Петар Кочић” из Шибовске који ће писати о теми “Знам да се бајке остварују” и позоришном представом “Изволите у бајку са Пепељугом” у извођењу Драмске сцене Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” , којој ће присуствовати и познати дјечији писац Љубивоје Ршумовић.
СРНА, Т.С.















Повеља заслужног грађанина општине Прњавор са златним грбом додијељена је новинару Недељку Санчанину, за животно дјело у интелектуалном, друштвеном, новинарском и књижевном раду. Санчанин каже да је све што је створио у области новинарства, књижевности и културне дјелатности посветио општини у којој живи и ради. “Човјек са својим дјелима треба да помаже свим становницима око себе да бисмо сви боље живјели. Захвалио бих се општинској власти што вреднују активности свих грађана, јер када се то цијени људи се стимулишу да даље раде”, рекао је Санчанин.
Повеља општине Прњавор са сребрним грбом додијељена је предузећу “Ризба” за постигнуте резултате у области привредних активности. На свечаној сједници уручено је и седам похвала. Општинска похвала уручена је Драшку Васићу из Прњавора за заслуге у развоју спортског риболова, Љубомиру Јотићу из Горњих Палачковаца за посебне заслуге у развоју и разрјешењу комуналних проблема у мјесној заједници Палачковци, Разији Мешић из Прњавора за постигнуте резултате у области привредних активности, Бошку Бијелонићу из Прњавора за несебичан, хуман и примјерен рад у социјалној и дјечијој заштити, Халини Ваниак из Пољске за допринос у вишегодишњем развоју и унапређењу сарадње између два братска града Болеславиеца и Прњавора, Радојици Кусићу из Кремне за посебне заслуге у развоју и разрјешењу комуналних проблема у мјесној заједници Кремна и Дејану Симићу из Грабик Илове за изванредне приносе у пољопривреди, сточарству и производњи здраве хране.
Предсједник Удружења реемиграната из Болеславиеца у Пољској Халина Ваниак каже да је ова награда за њу велико признање и показатељ дугогодишње подршке и пријатељства. “Када долазимо у Прњавор осјећамо као да долазимо својој кући. Ми имамо једно срце, а двије отаџбине, једна је у Пољској, а друга у БиХ, у Прњавору”, каже она.
“Општина Прњавор приказује изузетне економске резултате, остварује 700 милиона КМ годишњег привредног промета на нивоу општине од чега 200 милиона КМ извоза на пет континената у 36 земаља. То је нешто што треба да се цијени и што Влада Републике Српске вреднује”, рекао је Рајчевић. Он је истакао да ће Влада Српске и даље подржавати ову општину, као и администрацију која је показала велику иницијативу да унаприједи стање у локалној заједници.
Начелник општине Дарко Томаш оцијенио је да је у протеклом периоду урађено можда и више него што је планирано. “И поред тога нисам задовољан, јер желим да у години пред нама учинимо још више. Надам се подршци и помоћи Владе Републике Срске и предсједника Српске најмање у мјери колико је била и у протекле 2,5 године. Ако тако буде сљедеће године ћемо поново моћи констатовати значајан наставак развоја наше локалне заједнице”, рекао је Томаш. Он је упутио позив свима који живе у Прњавору, а прије свега онима који се баве друштвено-политичким животом, на заједнички рад јер се само тако може још више успјети и напредовати.
Предсједник Скупштине општине, Жељко Симић рекао је да прије 18 година Скупштина општине прогласила 24. март за Дан општине, као сјећање на тај дан 1992. године када су јединице општинског штаба Територијалне одбране одбраниле од непријатељских напада општину Прњавор, али и Краину. Он је нагласио да је Прњавор дао огроман допринос у стварању Републике Српске, те да је у протеклом Одбрамбено – отаџбинском рату са подручја општине Прњавор погинуло 626 бораца. „Са поносом и дивљењем, говоримо о нашим јунацима и њиховим дјелима. Наша морална и људска обавеза је, да их никада незаборавимо и увијек са поносом прослављамо Дан општине, захвални генерацијама наших суграђана, коју су нам у наслијеђе оставили општину препознатљиву по амбијенту толеранције и међусобног уважавања.“, рекао је Симић. Он се осврнуо и на рад локалног парламента у протеклих годину дана, оцјенивши рад локалног парламента успјешним.


Томаш је подсјетио да сарадња са Болеславиецом датира још од 1974. године и да се од тада непрестано развија и унапређује.
Предсједник Скупштине општине среза Болеславјец Ришард Кавка похвалио је сајам због великог присуства излагача са пољопривредних газдинстава као и привредних друштава, за које каже није био свјестан да овђе постоје.
Секретар градске Скупштине Жедачева Олга Лешковјак подсјетила је да је ова општина још 2011. године са Прњавором потписала споразум о братимљењу, али да до сада нису долазили у ову крајишку општину. Она је изразила захвалност домаћинима на указаном гостопримству.
Начелник општине Прњавор Дарко Томаш нагласио је да је сајам био добра прилика да Прњавор промовише оно чиме располаже, а да локална власт настоји да привредницима обезбиједи још боље услове за пословање.
„Задовољство је када чујете да су ти људи пуни хвале за све што ми овдје радимо. Све то је још један подстрек да наставимо са даљним активностима јер желимо да ова општина и наредних година иде крупним корацима напријед“ , рекао је Томаш.