
У Прњавору је данас обиљежено 100 година од доласка руских емиграната на простор Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са посебним акцентом на Русе који су живјели и радили у овој локалној заједници. Тим поводом одржан је пријем у Кабинету начелника општине Прњавор за представнике Амбасаде Руске Федерације у БиХ, служење парастоса истакнутим руским појединцима, те је уприличен програм у ЈУ Центар за културу у организацији Завичајног музеја Прњавор.
Секретар Амбасаде Руске Федерације у БиХ, Јуриј Микушев истакао је велику захвалност начелнику општине Прњавор и организаторима ове манифестације, те посјетиоцима који су својим присуством увеличали ову манифестацију. „Овим програмом успијели смо да приближимо историју нашег народа на подручју општине Прњавор и сматрам да је то изузетно важно за развој односа између наших земаља и нашег народа“ истакао је господин Микушев.
„Задовољство ми је што је у Прњавору обиљежен дан стогодишњице доласка руских емиграната. Желим да истакнем велику захвалност Амбасади Руске Федерације који су својим присуством увеличали ову манифестацију, а посебну захвалност упућујем директору Завичајног музеја на идеји и организацији исте“ рекао је начелник општине Прњавор, Дарко Томаш, истакавши да је Прњавор познат као заједница много различитих народа и народности, те је данашњи дан доказ те чињенице.
„Данас је у организацији Завичајног музеја у Прњавору организован пригодан програм којим смо обиљежили стогодишњицу доласка руске емиграције на простор Краљевине СХС, са посебним акцентом на оне Русе који су живјели и радили у Прњавору. Исти су углавном били доктори, инжењери разних профила, теолози, свештеници итд. Посебно је занимљиво и драгоцијено што је један од тих емиграната и сахрањен у Прњавору. То је доктор Нина Сергејева Коваљева, којa је имала веома значајну улогу у развоју прњаворског здравства. Овим програмом данас присјетили смо се њиховог значаја и улоге за Прњавор, а посјетиоци су кроз филм Јулије Воинове Жунић, “Поглед кроз историју”, имали прилику да се детаљније упознају са њиховим животима и професионалним ангажманима и каријерама“ изјавио је руководилац Завичајног музеја, Дарио Топић.

















Свештеник Сретен Живковић говорећи о пројекту „Наша будућност“ каже да се ради о радионици која дјелује при храму у Великој Илови. „Радионица окупља велики број дјеце која у њој уче о правим вриједностима, чувању традиције, обичаја и своје вјере. Захваљујемо се Фондацији на указаној прилици“, истакао је Живковић.
О пројекту „Пубертет у мени, ја у пубертету“ Данијела Митрић каже да је пројекат замишљен тако да група младих глумаца говори кроз представу о прoблемима дјеце овог узраста. „ У представи ће бити интегрисана многа питања и одговори из приручника „ Учим живот“, који ће се провлачити кроз представу. Представа ће бити снимљена и достављена свим школама у Републици Српској заједно са приручником, како би се примјењивали у настави“, рекла је Митрићева.
Начелник општине Прњавор Дарко Томаш истакао је да је Општина Прњавор другу годину већ партнер са Фондацијом „Мозаик“ и Омладинском банком у реализацији омладинских пројеката. „Протекле године одобрена су четири пројекта, ове године шест. Укупна вриједност пројеката износи 17.594,00 КМ, од тога општина Прњавор је обезбиједила 5.500,00 марака, а разлику млади људи из заједнице и Омладинска банка.Задовољство је што су се пројекти од прошле године показали као успјешни и корисни и увјерени смо да ће то бити случај и са ових шест нових пројеката“ , рекао је Томаш.
„Фондација „Мозаик“ кроз програм Омладинска банка основала је 51 Омладинску банку у БиХ, а међу њима је и Прњавор. Ове године на завршном позиву било је пријављених 435 пројеката младих људи и укупно 63 микробизниса. Кроз овај програм млади људи из 51 општине у Бих имају прилику да кроз онлине заједницу lonac.pro, развијају свој активизам и да аплицирају своје пројекте,а они који су спремни и заинтересовани за предузетништво могу аплицирати за микробизнисе“ истакао је Пауковић и додао да ће кроз овај програм Фондација “Мозаик” до 2026. године подржати 50 000 младих људи, 250 микробизниса и 250 бизниса. „На тај начин са својим партнерима, општинама и градовима, омогућавамо младим људима да буду функционални у локалним заједницама, ураде конкретне резултате кроз своје пројекте , буду подржани за своје микробизнисе , и кроз своје микробизнисе и бизнисе добију прилику да буду запослени, развијају свој бизнис и остану да придоносе у својој локалној заједници“, закључио је Пауковић.”














