Новинар Маријан Попадић/Радио Прњавор
Попадић: Народна скупштина Републике Српске недавно је усвојила Закон о граду Прњавору. Тиме је наша општина добила статус града и постала једанаести град у Републици Српској. Које услове је требало испунити да би Прњавор постао град и које бенефите ће од тога имати становници?
Томаш: Прњавор припада реду развијених заједница и стопа запослености је већа од републичке, чиме смо испунили услове за добијање статуса Града. Републички просјек, према посљедњим подацима је 41,60, а просјек у Прњавору, тренутно је 47,10. Број запослених на територији града је највећи од када се прате такви показатељи, а економска статистика посљедњих година сврстава Прњавор у једну од најразвијенијих локалних заједница. Привредни сектор је у 2020. години остварио приход од преко 700 милиона КМ, а већ 2021. био је преко милијарду и 29 милиона, што је повећање за око 38 одсто. У том моменту Прњавор је била локална заједница у Републици Српској са највећим растом прихода у привреди. Поред новог импулса у угледу и имиџу Прњавора, статусом Града добијамо и прилику да на једном вишем нивоу разговарамо о привредном развоју. Бројни градови из региона, који су се борили да добију статус града, након тога су убрзали привлачење инвестиција и привредни развој, што свакако доноси бољи животни стандард. Статус Града значи и лакши приступ европским фондовима и бољу комуникацију са инвеститорима, боље позиционирање на тржишту, а нове инвестиције значе нова радна мјеста, веће приходе. Промјеном статуса из Општине у Град, нема значајних промјена у погледу надлежности и функционисања локалне самоуправе, али у погледу представљања, град добија на значају како у земљи, тако и шире.
Попадић: Након двије године паузе, проузроковане короном, Прњавор су посјетили и гости из Чешке и Пољске, у склопу Дана општине Прњавор. Какви су њихови утисци били након те паузе нашем граду?
Томаш: Ове године смо поново били домаћини гостима из братимљених градова и општина и радује ме чињеница, да су они изразили своје одушевљење постигнутим напретком Прњавора у посљедње три године. Рекли су нам, да су се пријатно изненадили развојем Прњавора, да смо ми завршили неке пројекте које они не успијевају ријешити 20 година и да је однос локалне заједнице са привредницима на одличном нивоу. Са нашим братимљеним градовима и општинама остварујемо дугогодишњу сарадњу у области образовања, културе и спорта. Сљедеће године навршава се 50 година од нашег братимљења са Болеславиецом из Пољске.
Попадић: Послова зона Вијака постала је окосница привредног развоја Прњавора. Велики број привредних субјеката је стационирано на том дијелу. Да ли се планира, с обзиром на динамику развоја и индустријска зона два, јер је ова већ попуњена?
Томаш: У пословној зони Вијака тренутно нема више слободних мјеста у смислу неких већих капацитета. Слободне су површине за мање привредне субјекте и наша намјера у наредном периоду је отварање нове пословне зоне. Будући да је у плану градња заобилазнице регионалног пута од Прњавора до Српца, када се изгради нови пут, планирамо отварање нове пословне зоне.
Попадић: Каква је ситуација са радном снагом, с обзиром на убрзан развој Прњавора, хоће ли се моћи одговорити на све захтјеве тржишта и да ли располажемо са свим потребним профилима које послодавци траже?
Томаш: Недостатак радне снаге је генерално постао проблем и то не само код нас, и многе европске земље суочавају са овим проблемом. Слободне радне снаге на подручју Прњавора је мало и тренутно свака нова већа привредна инвестиција ће захтијевати ангажовање радне снаге из окружења. Присутан је и проблем недостатка квалификоване радне снаге и потребно је успоставити што бољу синергију између образовања и тржишта рада. Локална заједница настоји помоћи у оквиру својих надлежности, а као позитиван примјер може се навести пројекат подршке Европске уније локалним партнерствима за запошљавање, у којем Прњавор учествује са још 20 локалних заједница. У оквиру пројекта, ЈУ Центар средњих школа „Иво Андрић“ је изградила капацитете и успјешно завршила процес акредитације стручног оспособљавања, што ће омогућити да, обуке за оператера на ЦНЦ машинама за обраду метала и дрвета, буду доступне и у Прњавору.
Попадић: У протеклом периоду реализовани су многобројни пројекти, од изградње ауто пута „9. јануар „ Пословне зоне, путне инфраструктуре, кружни токови и слично, а много тога не би могло бити урађено без подршке виших структура власти. Колико је финансијских средстава уложено у све те пројекте и јесте ли задовољни досадашњим резултатима?
Томаш: У протеклих шест година на подручју града реализовани су инфраструктурни пројекти у вриједности преко 24 милиона КМ, а двије трећине пројеката реализовано је у сарадњи са вишим нивоима власти. Улагало се подједнако и у села и у град. На подручју мјесних заједница уложено је преко 13 милиона КМ, док је на градском подручју уложено преко 11 милиона КМ. Модернизовано је 25 градских улица и асфалтирано преко 52 километра локалне путне мреже, завршен је пројекат водоснабдијевања са изворишта Повелич, изграђене су двије кружне раскрснице, савремени ватрогасни дом, завршена изградња музичке школе, пројекат стамбеног збрињавања борачких категорија, изграђене пјешачке стазе у неколико градских улица, реконструисана градска основна школа и дом здравља, зграда Завичајног музеја и уређено насеље поред „Борачких зграда“. Много је посла иза нас, али и пред нама. У плану су нам нове инвестиције, неке су у фази реализације, неке су још у почетној фази. Изградњом аутопута „9. јануар“ и пословне зоне „Вијака“, као најважнијег пројекта у току мог мандата, отворила нам се нова развојна шанса и успјели смо да привредницима створимо повољно пословно окружење. Познато је да вриједност у привреди ствара нове услове, а ти услови стварају нову вриједност, која у завршници има побољшање животног стандарда.
Попадић: Недавно сте разговарали са градоначелницима околних општина, везано за питање Депота. Какви су резултати састанка и како ће се превазићи проблем одлагања отпада?
Томаш: Општине и градови који имају сувласнички однос у Регионалној депонији „ДЕП-ОТ“ његовом изградњом ријешили су проблем одлагања смећа на подручју локалних заједница и наша је жеља да ово предузеће настави са радом. Закључак са недавно одржаног састанка у Прњавору је да предузеће „ДЕП-ОТ“ има нашу заједничку подршку да настави са судским процесом и да је важно заједнички да наставимо градити и развијати ово предузеће.
Попадић: У нашем граду недавно је боравио и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Саво Минић. Теме су биле везане за пољопривреду. Колико је Прњавор искористио своје пољопривредне капацитете и колико општина и на који начин помаже овај вид производње.
Томаш: Као вид подршке развоју пољопривредне производње, у протеклих шест година из будзета су издвојена средства већа од 2.7 милиона КМ за подстицај пољопривредној производњи. Посебан вид подршке имају млади људи који се баве пољопривредном производњом, у смислу, да се пољопривредни подстицаји увећавају за 10% уколико газдинство воде младе људи или уколико се домаћинство води на жени. Такође, млади инжењери пољопривреде који су регистровали своје газдинство на годишњем нивоу добијају једнократну новчану накнаду. Градска управа пружа подршку пољопривредним произвођачима и кроз рад Наше продавнице, прве продавнице у којој купац може наћи преко 200 различитих домаћих производа локалних произвођача. Продавница ради без урачунате марже, а трошкови Наше продавнице иду на рачун буџета Града. Подржали смо и иницијативу Удружења мљекара за изградњу мљекаре у пословној зони „Вијака“ у којој ће се на дневном нивоу прерађивати десет хиљада литара млијека. Локална заједница је обезбједила земљиште и све потребне дозволе за изградњу и мљекаре, а на удружењу је даља реализација овог пројекта.
Попадић: Да ли у Прњавору има довољно паркинг мјеста и ако нема, планира ли се нешто урадити по том питању у скоријој будућности?
Томаш: У завршној фази је изградња паркинг простора у Улици Вељка Миланковића, чиме ће бити ријешен вишедеценијски проблем паркирања у овом дијелу града. Такође, у плану је и изградња паркинг простора код зелене пијаце, на мјесту гдје је некада био Ватрогасни дом.
Попадић: Завршетак изградње Алексе и Илије Малића?
Томаш: Улице Алексе и Илије Малића су најфреквентиније и настарије прњаворске улице и генерално се ради о највећем појединачном инфраструктурном пројекту. Вриједности радова је 1.891.000,00 КМ и пројекат обухвата комплетну реконструкцију коловозне конструкције, замјену инсталација на хидро, електро и канализационој мрежи. Радови на реконструкцији Улице Алексе Малића су у завршној фази, а очекујемо да ће у скорије вријеме бити завршени радови и у Улици Илије Малића.
Попадић: Успостављена је сарадња са представницима Сремских Карловаца, то је прва побратимска сарадња Прњавора са неким градом из Србије. Шта је све договорено?
Томаш: Са представницима Општине Сремски Карловци договорили смо активности око потписања споразума о сарадњи наших локалних заједница. Споразум подразумијева размјену праксе и јачање сарадње у области културе, образовања, туризма, умјетности, привреде, спорта и омладинских активности, затим заједничку припрему и реализацију пројеката у оквиру прекограничне сарадње, промовисање друштвеног и привредног развоја локалних заједница, предузимање заједничких мјера за очување културне баштине, међусобну размјену искустава, као и контакте становника обје локалне заједнице и успостављање пријатељских односа.
www.prnjavorlive.info
Ученик седмог разреда Давид Ружичић добио је признање са златном плакетом за најбољи ученички рад из области аутоматике за експонат „Робот Блинки-помоћ старијим особама“, док се трочлана екипа у саставу Милош Прелић, Михајло Јанковић и Давид Бојановић представила бициклом који има функцију да пуни батерију мобилног телефона за шта су добили диплому са сребрном плакетом.
Градоначелник Дарко Томаш уручио је школи 12 рачунара за кабинет информатике.
Борка Павловић, наставник информатике и ментор награђених ученика на „Иност младих 2023“ , истакла је да су најважнији ентузијазам и воља за радом код ученика јер без тога не би било резултата и захвалила на донацији рачунара и телевизора који ће допринијети још квалитетнијем раду информатичке секције, али и школе у цјелини.
На „Иност младих 2023“ од 19. до 21. априла у Бањалуци учествовало је 700 ученика основних и средњих школа, студената, иноватора и организација из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Русије, Словеније и Чешке. Изложен је 361 рад од 513 аутора и додијељено 123 плакете и 28 посебних признања. Организатори 25. Међународне изложбе идеја, иновација и стваралаштва били су Савез иноватора Републике Српске и Удружење иноватора града Бања Лука.