Разговарала Ведрана Кулага Симић
Највећи проблеми са којима се сусрећемо неко вријеме је брзина извођења радова од стране извођача. С обзиром на то да они немају довољан људи на располагању, односно то да истовремено преузимају послове широм Српске, долазимо у ситуацију да динамика извођења радова не иде брзином каквом бисмо сви жељели, а нарочито грађани који с правом очекују да радови буду што прије завршени.
Изјавио је то градоначелник Прњавора Дарко Томаш додајући да крај прве године мандата не нуди коначну слику програма и планова, али је показатељ у ком правцу се крећу.
„Циљ је да сваке године реализујемо барем један значајан инфраструктурни пројекат у граду, односно да инвестициони циклус годишње износи најмање пет милиона марака, укључујући и активности у мјесним заједницама гдје се у протеклом периоду пуно радило. Доминирала је изградња водоводне мреже, а у градском подручју углавном смо реконструисали старе улице. Радимо по приоритетима. У току је реконструкција двију градских улица укључујући и замјену комплетне инфраструктуре испод њих, а наредне године планирамо реконструкцију улице уз Основну школу „Никола Тесла“ и изградњу кружне раскрснице на излазу са аутопута „9. јануар“ открио је Томаш за „Глас“.
У току је и процедура избора извођача радова за проширивање вртића „Наша радост“. „Захваљујући средствима из Кабинета предсједника Републике Српске до краја идуће године можемо очекивати вртића. Обећали смо веће субвенције за боравак малишана у приватним предшколским установама и то смо и учинили. , у износу који је тренутно прихватљив за буџет Града. План је и да створимо услове услове да свако дијете има једнак приступ предшколском образовању, односно да изједначимо издвајања родитеља за боравак дјеце у предшколским установама, без обзира да ли се ради о јавном или приватном вртићу.
Генерално, већина наших активности је замишљена као дио дугорочног плана, не као краткорочни потези ради постизања брзих поена, већ као темељна побољшања која захтијевају вријеме, системски приступ, реализацију у фазама и трајно рјешење. Циљ нам је да сви започети пројекти буду завршени у квалитетно и у року. Ми предузимамо све кораке у оквиру наших надлежности, али на терену се суочавамо с објективним потешкоћама које нису под нашом директном контролом, што често утиче и на задовољство грађана функционисањем локалне самоуправе“, каже Томаш.
ГЛАС: Чини се да је струја један од већих проблема. Упозоравали сте да и мало јачи вјетар изазове дуже прекиде у снадбијевању. Шта се може урадити у вези с тим?
ТОМАШ: Снабдијевање електричном енергијом је један од горућих проблема у Прњавору, али није у надлежности локалне заједнице и немамо директне механизме да га сами ријешимо. Чести прекиди у снабдијевању при најмањим временским непогодама стварају знатну штету свима у Прњавору. Главни узрок проблема су недовољна улагања у реконструкцију и изградњу електродистрибутивне мреже и стално указујемо надлежнима у Електрокрајини а.д. Бања Лука на проблем и тражи конкретне кораке у рјешавању ситуације. Рјешење се проблема налази у заједничком улагању у изградњу средњенапонске мреже на начин како је то и урађено у појединим локалним заједницама. Наш парламент је у марту мјесецу донио закључак којим град изражава спремност да у наредне двије године суфинансира изградњу мреже и тражи од Електрокрајине а.д. Бања Лука план комплетне санације електродистрибутивне мреже.
ГЛАС: Пословна зона Прњавора се шири. Колико тренутно на подручју града послује привредних субјеката?
ТОМАШ: Плацеве у пословној зони Вијака купило је 19 пословних субјеката и скоро да више и немамо слободних капацитета. Неки од њих су завршили објекте и почели са производњом, док други још граде. Сви су се уговором обавезали да у року од двије, три године морају почети са производњом у оквиру своје дјелатности. Увјерен сам, да ће по завршетку свих објеката и стављањем пословне зоне у пуну функцију, Прњавор али и цијела Република Српска добити још једну привредну димензију која ће гарантовати додатни приход, радна мјеста и отворити простор за дугорочни економски развој.
ГЛАС: Какво је стање у буџету?
ТОМАШ: Прњавор данас има највећи буџет у својој историји и најнижу стопу пореза на непокретност. Недавно смо усвојили нацрт ребаланса буџета за ову годину којим смо првобитни буџет повећали за 4.55 милиона и сада износи 37 милиона КМ. У првих шест мјесеци године остварили смо буџетски суфицит од 3.17 милиона КМ те редовно измирујемо сва законска давања.
ГЛАС: Прњавор је један од млађих градова у Српској. Били сте и начелник општине, а сад градоначелник? Да ли је и шта нови статус донио локалној заједници?
ТОМАШ: Добијање статуса града je значајан корак у развоју сваке локалне заједнице. Иако нисмо имали великих промјена у погледу надлежности и функционисања, статус града није само формална промјена. Добили смо механизам који нам је донио бројне предности, од бољег позиционирања на тржишту, до приступа већим финансијским изворима кроз могућност конкурисања на посебне фондове, грантове и програме који нису доступни општинама. Градови су видљиви на мапи потенцијалних инвеститора, а нове инвестиције значе и нова радна мјеста, веће приходе. У прилици смо, да на једном вишем нивоу разговарамо о привредном развоју. Статус града носи и већу препознатљивост, што јача идентитет и имиџ локалне заједнице.
РЕГИОНАЛНА САРАДЊА
ГЛАС: Каква је регионална, такорећи међулокална сарадња и колико је важно да општине/градови који се наслањају сарађују?
ТОМАШ: Та сарадња је изузетно значајна, јер они имају природну потребу да сарађују у областима попут инфраструктуре, привреде, заштите животне средине, туризам и слично, али и када је ријеч о ефикасном рјешавању заједничких проблема. Као најновији примјер могу навести солидарност нашег комшијског града Добоја који нам је изашао у сусрет када је у питању одвоз смећа и проблем који тренутно имамо са Регионалном депонијом „Депот“.
