У Центру средњих школа “Иво Андрић” у Прњавору данас су уприличени пријем и пуштање у рад опреме вриједне око 40.000 КМ, која је набављена уз подршку ЕУ у оквиру пројекта “Партнерство за квалитетна радна мјеста и конкурентност”. Ријеч је о три ЦНЦ симулатора-тренажера уз пратећи софтвер за извођење радних операција стругања и глодања који ће бити инсталирани на 16 рачунара.
Директор школе Мирела Милијаш каже да је ријеч о симулаторима који се могу користити у три струке заступљене у наставном процесу: електротехници, машинству и обради дрвета – дрвопрерађивачкој струци. Она је нагласила да ће након обуке са ЦНЦ симулаторима ученици бити спремни за рад у привреди без додатних трошкова накнадне обуке.
Начелник општине Прњавор Дарко Томаш подсјетио је да је вриједност дониране опреме око 40.000 КМ. “Ова опрема ће се користити, прије свега, за практичну обуку ученика, због чега ћемо сигурно имати још квалитетнији кадар који може одговорити захтјевима привреде и тржиша”, истакао је Томаш.
Професор информатике Драгослав Нинковић каже да је ријеч о софистицираној опреми која се може користити у области електротехнике у фази креирања софтвера битног за рад на машинама у технолошком процесу, а истовремено ће је моћи и користити ученици машинства и обраде метала, као и шумарства и прераде дрвета, јер се у оквиру софтвера налазе сегменти за стругање и глодање. “Све су то основне операције које се примјењују у области машинства и технологије дрвета. На овај начин биће унапријеђени стручно-теоретска и практична настава, јер се у оквиру самог софтвера налазе и симулатори који су идентични реалним машинама у технолошком процесу”, рекао је Нинковић. Он је навео да ће у обуку ученика у оквиру овог пројекта директно бити укључено седам наставника, који ће у наредним данима и сами проћи додатно усавршавање.
Данашњем пријему опреме у Центру средњих школа присуствовао је и директор предузећа “Топлинг” Прњавор Дарио Агостини, који је рекао да ће ово предузеће имати користи од обуке младих на сада доступним уређајима, јер ће то за предузеће значити изостанак додатне обуке. Агостини је нагласио да му је драго што постоје овакви пројекти, али и жао што их нема више, те да би требало додатно ангажовати привреднике, локалну заједницу и школе да сличних пројеката буде што више, посебно имајући у виду све већи број одлазака младих са ових подручја.
СРНА /Т.С/
