Надлежне институције на републичком и локалном нивоу требале би више пажње посвети здравственој заштити ратних војних инвалида, а ова категорија очекује и усаглашавање основице личне инвалиднине са нето платом, рекао је предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац.
Врховац је истакао да у наредних 15 дана поводом ових захтјева очекује састанак у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Он је појаснио да би побољшање здравствене заштите значило скраћење рокова чекања за специјалистичке прегледе са садашњих до годину дана на један мјесец, као и да се при Универзитетском клиничком центру Републике Српске у Бањалуци и локалним домовима здравља оснује по једна амбуланта која ће искључиво пружати помоћ борцима, ратним војним инвалидима и породицама погинулих бораца.
“Очекујемо и да се започне са усаглашавањем основице личне инвалиднине са нето платом. Предложићемо републичким институцијама да се до 2024. године изврши повећање”, рекао је новинарима Врховац након сједнице Предсједништва Савеза ратних војних инвалида Републике Српске, одржане у Прњавору, поводом обиљежавања Дана ратних војних инвалида.
Врховац каже да је здравствена заштита најважније питање јер је ријеч о људима који су и по неколико година провели у рововима и теже или лакше су рањавани.
“Ми данас имамо ратних војних инвалида који су сврстани у прву категорију, који су у изузетно тешкој ситуацији и о којима стално неко мора водити бригу. Имамо и ратних војних инвалида десете категорије који срећом нису прошли теже рањавање, али су их сустигле године, па су и они у незавидном положају”, указао је Врховац.
Говорећи о сарадњи ратних војних инвалида са представницима локалних заједница, Врховац је истакао да Удружење у Прњавору има изутетну сарадњу са начелником општине, што није случај у свим локалним заједницама.
Предсједник Скупштине Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Миломир Ећимовић рекао је новинарима да је ово јако рањива категорија становништва са све већим потребама у смислу здравствене заштите, инвалиднина које би морале и требале бити веће, као и запошљавања.
“Имали смо више разговора са представницима надлежних министарстава и Владом Републике Српске да нам се помогне кроз процес самозапошљавања, економске подршке. Надамо се да ћемо у наредном периоду добијати већим обим средстава како бисмо рјешавали наш статус који је сада задовољавајући, али није добар”, рекао је Ећимовић.
Предсједник Удружења ратних војних инвалида Соколац Миленко Капуран указао је на лошу сарадњу са представницима општинске власти.
“Већ двије године имамо одобрена средства буџетом, али нам до данашњег дана није исплаћена ни марка. Проблем имамо и са канцеларијским простором. Сва наша обраћања остала су без одговора”, навео је Капуран.
Након свечане и радне сједнице Предсједништва Савеза ратних војних инвалида, свештенство Српске православне цркве служило је парастос код споменика јунацима града, гдје су делегације ратних војних инвалида и општине Прњавор положиле вијенце у знак сјећања на погинуле борце.
Начелник општине Прњавор Дарко Томаш подсјетио је да је да општина Прњавор из протеклог рата има 626 погинулих бораца и 1.178 војних инвалида.
“Никада нећемо дозволити да се ови људи и њихов допринос стварању Републике Српске забораве”, рекао је Томаш.
Он је нагласио да Општинско удружење ратних војних инвалида у свом дјеловању улаже много ентузијазма, напора и труда како би се помогло овој категорији становништва, као и да је њихова сарадња са локалном влашћу увијек била изузетна.
Од 2017. године у Републици Српској се 10. септембра обиљежава Дан ратних војних инвалида као сјећање на тај датум 1993. године, када је Народна скупштина усвојила први Закон о правима војних инвалида и породица погинулих бораца.
У Републици Српској има 31.278 ратних војних инвалида.
СРНА, Т.С.
