Бања Кулаши
Удаљена 14 километара од Прњавора, на правцу за Теслић, подно планине Љубић налази се Бања Кулаши, као љечилиште позната још из доба Аустроугарске. Стољетна традиција Бање Кулаши заснива се на изворима са изузетно љековитом и јединственом високоалкалном сулфидно олигоминералном хипотермалном водом од 27 до 28 степени Целзијусових, која је бактериолошки потпуно стерилна са константним квалитетом и невјероватно високом пх вриједности од 11,75. Према садашњим сазнањима у Европи поред овог извора, позната су још само два извора са сличним карактеристикама воде, а у свијету додатних четири, што воду Бање Кулаши сврстава у свјетске раритете. Ефикасност и дјелотворност воде Бање Кулаши доказана је у преко 90% случајева, који су је користили у прописаним временским терапијама. Посебна ефикасност показала се код лијечења псоријазе, неуродермитиса, екцема, болести бубрега и мокраћних путева, болести органа за варење, повишеног крвног притиска, холестерола и других. Од почетка 2015. године Бања Кулаши послује као Бања Кулаши д.о.о. и од тада је у приватном власништву из Прњавора, који је одмах након куповине објекта кренуо у комплетно, детаљно преуређење и у најмодернију реконструкцију. Хотелски смјештај „Бањa Кулаши“ је модерна, реновирана грађевина опремљена према свим постојећим европским стандардима који пружају комфор и удобност, с врхунски обученим кадром. Хотел располаже са 52 удобно опремљене собе и 2 комфорна апартмана.
Ловишта
Ловни туризам у Прњавору има дугу традицију, а нарочито је популаран туристички лов на срндаћа по чему је ловиште „Прњавор“ најбогатије у Републици Српској. На подручју града Прњавор постоје два различита типа ловишта, спортско – рекреативно ловиште „Прњавор“ површине 55.179 ха, којим газдује Ловачко удружење „Борик“ и привредно ловиште површине 7.820 ха, којим газдује Шумско газдинство „Градишка“, ШУ Прњавор. Ловиште „Прњавор“ спада у низијско ловиште од 117 до 349 м надморске висине. Основне врсте дивљачи су срнећа дивљач, зец и фазан. Од укупне површине ловишта, ловна површина заузима 53.950 ха, а неловна 1.229 ха. Ловци из иностранства посебно су заинтересовани за лов на шумску шљуку, дивљу патку и препелицу. Сезона лова на срндаћа почиње почетком јуна, лов на препелицу, шумску шљуку, голуба гривњаша и грлицу почиње првог августа, лов на дивљу свињу и лисицу почиње од првог октобра, а лов на зеца и фазана од првог новембра. Ловачко удружење „Борик“ основано је 1910. године и броји преко 1000 чланова. Задње недјеље у мјесецу мају, ово удружење организује традиционално дружење ловаца „Зборовање ловаца“, које окупи преко 500 ловаца.
Ријека Укрина
Ријека Укрина протиче источним и јужним ободом града Прњавор. По једној од прича добила је име по мађарској ријечи “Угрина” што значи дукат. Наиме, Укрина је у свом горњем току бакрoносна – односно златносна ријека. У вријеме Аустроугарске, било је покушаја експлоатације ових метала, те је тада по дукату – мађарски “Угрина” и добила своје име. Укрина нема класичног извора, него настаје спајањем ријечица Бистрица и Лукавац. Ток ријеке Укрине дуг је 53 километра и 300 метара. Укрина је богата „бијелом рибом“ (бијелица, црвенперка, клен, бабушка, плотица, деверика и друге), али и ткз. „племенитом“ врстом рибе: шаран, сом, смуђ и штука. Ријека Укрина пролази кроз или границама градова/општина: Челинац, Прњавор, Добој, Дервента и Брод, гдје се седам километара узводно од овог града улијева у ријеку Саву. Посебност ријеке Укрине огледа се у томе што једина од водотока који имају статус ријеке, цијелим својим током тече кроз Републику Српску. Чиста вода чини је веома атрактивном за риболов и Укрина је једина ријека на простору БиХ која има феномен цвјетања воде.
Феномен цвјетања воде
Једном годишње, средином августа током вечери и јутра изнад и око ријеке Укрине појављују се ројеви воденог цвијета – лептира који живи неколико часова и тада излијеже на површину ријеке на хиљаде јајашаца. Ларва воденог цвијета живи три године у глиновитом дну ријеке. У зависности од водостаја и уједначености температуре воде и копна, у периоду од пет дана на површину ријеке излазе прво мужијаци, а потом и женске, као ларве и бјеличастим опнама. Потом долази до преслачења и за само неколико минута ларве постају лептири. Тада излијећу на обалу, траже чврсто тло или лист на дрвету и у току пет минута поново се пресвлаче, да би се ослобођени кошуљице нашли на отвореном и започели свој слободан свадбени лет, који траје неколико часова. Водени цвијет представља најосновнију и најстарију грану крилатих инсеката, чији фосили су нађени и у ископинама из перма. Овај ред представља око 30.000 врста, које насељавају сва слатководна водена станишта. Водени цвијет назван је по томе што послије свадбеног роњења и полагања јаја разнобројни мужијаци и женке исцрпљени падају на водену површину, гдје плутају попут цвјетова. Прије неколико деценија док су ријеке биле незагађене, феномен воденог цвијета дешавао се и на другим равничарским ријекама сјеверне Босне. Велики проблем опстанка ових инсеката је изловљавање прије него што се паре и положе јаја у воду, чиме се угрожава њихов опстанак. Бројни риболовци скупљају водени цвијет на Укрини, који има служи као мамац приликом пецања.
Језеро Дренова
Вјештачко акумулационо језеро Дренова удаљено је десетак километара од центра града, и налази се уз регионални пут Челинац – Прњавор. Језеро представља једнo од најатрактивнијих мјеста за риболов у регији, познато по капиталним уловима сома и шарана. На овом језеру које је проглашено посебним риболовним ревиром, уловљени су рекордни примјерци сома, тешки 104 и 96 килограма. Језеро је богато и бијелом врстом рибе, тако да се лови и штука, смуђ, клен, мрена и друге врсте. На језеру Дренова важе посебна правила понашања и риболова, будући да је језеро и водозахват прњаворског водовода. Риболов на језеру се одвија са обале и сваки други вид лова је забрањен. Такође, није дозвољено купање у језеру и употреба било каквих чамаца. Отварање риболовне сезоне на језеру Дренова одржава се сваке године, прве недјеље мјесеца јуна, када се организује и такмичење у спортском риболову на пловак. Језеро се плански порибљава, чува и уређује, а захваљујући изузетно лијепом природном окружењу погодно је за одмор и рекреацију.
Црква брвнара
Црква брвнара у Палачковцима изграђена је 1843. године. Овај својеврстан споменик културе посвећен апостолима Петру и Павлу, у потпуности је саграђен од храстовог дрвета. У то вријеме, да би се саградила православна богомоља, по дозволу која је плаћена златом морало се ићи чак до Цариграда. На основу докумената који су добијени у тадашњој турској пријестоници, површина цркве није могла бити већа од површине коју може покрити једна воловска кожа. Довитљивошћу мајстора, кожа је исјечена на уске траке чијим се плетењем добила знатно већа површина. Израдом крова са широким стрехама, под које је за вријеме богослужења могло стати два пута више вјерника него у унутрашњи простор, храм је добио своју потпуну функционалност. Због своје градитељске и естетске вриједности, у вријеме старе Југославије, црква је проглашена спомеником нулте категорије и стављена под заштиту државе.
Манастир Ступље
Манастир Ступље, налазе се на граници Прњавора и Челинца, уз ријеку Манастирку. По предањима, на мјесту данашњег манастира, било је много ступа за набијање конопље, па је ту преко ноћи освануо манастир. Манастир је био посвећен Светом Архангелу Михаилу, те се предио изнад њега звао, а и данас се зове Михаиловац. Претпоставља се да је Манастир Ступље изграђен у XIII вијеку, када и Манастир Липље (1249. године). Због тога су у књигама увијек заједно помињани, као два близанца и страдалници од паљевина за вријеме турске владавине. Темељи Манастира Ступље пронађени су тек средином 1994. године, од када траје и обнова овог средњовјековног манастира.
Ергела Вучијак
Најстарије предузеће на подручју Прњавора је липицанерска ергела Вучијак. Основана је 1946. године за „потребе народне војске“, а име је добила по оближњем узвишењу Вучијак. У свом власништву посједује око стотињак коња и једина је ергела у БиХ која има чистокрвне липицанере. Ергела је у власништву Владе Републике Српске. Од ове године, десетак липицанера постати ће власништво Министарства унутрашњих послова Републике Српске и служиће специјалној јединици у очивању јавног реда и мира. Због њихове љепоте и грациозности биће атракција улицама Бањалуке.
Планина Љубић
Планина Љубић се налази у сјеверном дијелу Републике Српске. Сјеверно од масива Љубића налази се градски центар. Ниска је планина са највишим врхом Свињар са 594 метра надморске висине. Има облик ниске и широке пирамиде. На самом врху Љубића смјештен је војни радио торањ и сам врх није доступан цивилима.
Иако није висока планина Љубић одликују стрме падине и велика рашчлањеност рељефа што је условило да значајније саобраћајнице заобиђу ову планину. Богата је воденим токовима. Са јужне стране омеђена је ријеком Укрином, а сјеверне ријеком Вијаком и вјештачком акумулацијом Дренова. Велико богатство флоре и фауне условили су експлоатацију шуме на Љубићу као и развијен ловни туризам. Као ниска и лако доступна планина , Љубић је веома популаран за излетовање и планинарење.